Mnoge evropske zemlje i dalje imaju vlade na spektru između levog i desnog centra, često sa složenim koalicijama, ali su sve na ovaj ili onaj način posvećene tome da i liberalna demokratija i Evropska unija funkcionišu. Politički analitičari smatraju da će od izuzetne važnosti biti samit u Briselu koji će biti održan u četvrtak, jer će morati da se pronađu odgovori na teška pitanja dok se Evropa nalazi u raskolu između levice i desnice.
Ove nedelje Poljaci su proslavili povratak vlade koju vodi Donaldo Tusko i izbacivanje populističke nacionalističke partije koja je opasno ugrozila demokratiju zemlje. Ipak, s druge strane populističke nacionalističke stranke tvrde desnice postigle su zapažene uspehe, od pojave Đorđe Meloni na mestu premijerke Italije do uzleta Alternative za Nemačku (AfD) i nedavne izborne pobede Gerta Vildersa u Holandiji.
Mađarski lider Viktor Orban agresivniji je nego ikad, jer radi protiv interesa i vrednosti EU, a istovremeno koristi sve prednosti članstva u njoj.
Ove dve Evrope vodiće tešku političku bitku na samitu EU koji u četvrtak počinje u Briselu, piše Gardijan. Ono što bude odlučeno, značajno će uticati na pitanje da li Evropa okreće ratu ili miru, diktaturi ili demokratiji, dezintegraciji ili integraciji.
Invazija Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. okončala je period koji je počeo padom Berlinskog zida 9. novembra 1989. godine.. Kako piše Gardijan, Evropa je sada u godinama formiranja novog perioda čiji identitet još uvek nije poznat. U politici, kao i u odnosima, važni su počeci. Prvih nekoliko godina nakon 1945. godine, postavljeni su temelji za evropski poredak koji je trajao decenijama nakon toga istorijskog događaja, kao i godinama neposredno posle 1989.
Rat Rusije protiv Ukrajine značajno je promenio stavove o bezbednosti u zemljama kao što su Nemačka i Danska, da ne pominjemo Finsku i Švedsku, koje su drastično promenile stavove od dugogodišnje neutralnosti do članstva u NATO.
Ljudi koji žive u zemljama koje pripadaju NATO-u i EU ne veruju da rat može doći pred njihova vrata. Sa gomilom problema kod kuće, uključujući inflaciju, pojedine zemlje ne žele da se suoče sa zastrašujućim izazovima svuda oko njih, od rata na istoku do migracionih pritisaka na jugu. A političari pomenutih zemalja oklevaju da takve informacije kažu direktno, iz straha da ne budu ponovo izabrani.
Razapeta između te dve Evrope, EU bi trebalo da reši mnoga od ovih pitanja pre Božića. Na ovonedeljnom Evropskom savetu, lideri EU bi trebalo da donesu ključnu odluku o otvaranju pregovora o članstvu sa Ukrajinom, o davanju stalne vojne i finansijske podrške toj zemlji i da dopune budžet EU kako bi to uopšte bilo omogućeno. Ali Orban preti da će staviti veto na sve to. Takođe planiraju da razgovaraju o ratu na Bliskom istoku – zbog kojeg je EU podeljena i neefikasna.
Sledeće nedelje, ministri finansija EU bi trebalo da se dogovore o francusko-nemačkom sporazumu o novim fiskalnim pravilima koja su toliko komplikovana i dvosmislena da je teško shvatiti njihov smisao. Ipak, budući ekonomski rast Evrope i poslovi koji mladim Evropljanima nude životne šanse zavisiće od njihovog efekta.
Špansko predsedavanje EU takođe teži da postigne saglasnost o novom paketu EU o migracionoj politici. Pitanje migracija muči politiku većine evropskih zemalja. Italija je sklopila dogovor sa Albanijom o procesuiranju tamošnjih tražilaca azila. Nemačka koaliciona vlada uvodi oštru novu politiku migracije. U Francuskoj je vlada Emanuela Makrona upravo pretrpela poraz povodom novog zakona o imigraciji.
U osnovi svih ovih pitanja, koja su sama po sebi dovoljno velika, veće je pitanje: može li demokratska, na zakonu zasnovana politička zajednica od 27 veoma različitih zemalja zaista da se drži zajedno i postigne rezultate? Pitanje reforme EU postavlja se u kontekstu mogućeg proširenja radi stvaranja Unije od više od 35 država članica, ali problemi se već nadziru, jer o važnim pitanjima treba da raspravlja 27 različitih nacionalnih interesa.