0
Kada je kraljica Elizabeta Druga preminula 8. septembra na svom Balmoral imanju u Škotskoj, svi su već znali ko će naslediti britansku krunu. Međutim, ono što je malo kome poznato je šta je, osim prestola, kraljica ostavila svom nasledniku kralju Čarlsu III, a šta ostalim članovima kraljevske porodice.
Iako Elizabeta Druga nije uspela da se upiše na listu 250 najbogatijih ljudi sveta, niti je za života mogla da se meri sa tajlandskim i saudijskim „kolegama“, čija se privatna bogatstva mere u desetinama milijardi dolara, nema sumnje da je bila bogata, čak i za jednog monarha. Magazin Forbes njeno bogatstvo procenjuje na najmanje 500 miliona dolara, odnosno oko 430 miliona britanskih funti, ali tačan iznos obavijen je velom misterije.
Između znatiželjnih pogleda javnosti i državnih službi i zajedničkog novčanika kraljevske porodice stoji niz sporazuma i zakona, koji ljudima plave krvi u Velikoj Britaniji garantuje tajnovitost, ali i izuzeće od nekih obaveza.
U odnosu na druge bogate porodice, kraljevska je privilegovana time što ni kralj Čarls ni njegova braća i sestre neće morati da plate porez na nasledstvo koje im je ostavila kraljica Elizabeta II, zahvaljujući dogovoru koji su još 1993. godine postigli s Vladom Britanije.
Tadašnji premijer Džon Mejdžor rekao je Parlamentu da se nasledstvo kraljeva i kraljica ne treba oporezivati, navodeći „jedinstvene okolnosti u naslednoj monarhiji“.
A informacije o njihovim finansijskim okolnostima uspele su, barem delimično da procure spolja.
Finansijska moć krune
Ako izuzmemo imetak kraljice od oko pola milijarde dolara, kraljevskoj porodici na upravljanje ostaje i „Crown Estate“, odnosno „Krunski posed“ sa nizom nepokretnosti i pokretnosti, čija je vrednost procenjena na 19,2 milijarde dolara.
Iako je formalno u vlasništvu porodice, pod kontrolom je britanske vlade koja svake godine iz kase „Krunskog poseda“ zapravo dobija na stotine miliona dolara.
Naime, 1760. godine kralj Džordž III predao je kraljevsku zemlju Trezoru, pa iako ona tehnički pripada vladajućem monarhu, on ne može da je proda, niti prihoduje od nje.
Međutim, od 2012. godine 15 procenata tog profita vraća se kraljevskoj porodici, kao „Grant suverena“, a na to ime se u budžet Vindzora prošle godine slilo 99 miliona dolara. Novac iz tog izvora namenjen održavanju palata i različitim drugim troškovima, ali ne i za obezbeđenje porodice koje se plaća direktno iz Trezora.
Pored Granta, kraljevska porodica na raspolaganju ima dva velika vojvodstva Lankaster i Kornvol, koji donose velike količine novca.
Vojvodstvo Lankaster, površine preko 180 kilometara kvadratnih, vredno nešto manje od milijardu dolara, osnovano je 1399, a prošle godine prijavilo je profit od 27 miliona dolara.
Privatni imetak
Kraljičin testament neće biti javno pročitan i kroz istoriju se nije dešavalo da kraljevska porodica odaje detalje o njemu nakon smrti monarha.
Ipak, u jednom trenutku trebalo bi da bude poznato koji deo privatnog poseda kraljice Elizabete II će naslediti kralj Čarls III. Po automatizmu je dobio samo Vojvodstvo Lankaster, koje tradicionalno pripada monarhu, dok će, takođe prema tradiciji, svoj imetak – Vojvodstvo od Kornvola – prepustiti svom starijem sinu princu Vilijamu, što je već i potvrdio u svom javnom obraćanju prošle nedelje.
Kraljica je zamak Balmoral nasledila od svog oca
Kornvol je osnovan 1337. i mnogo je veći od Lankastera. Ovo vojvodstvo čini 0,2 procenta kompletne teritorije Velike Britanije i između ostalog uključuje teren za kriket, pa čak i zatvor „Dartmor“, ali je ipak prošle fiskalne godine prihodovalo manje od Lankastera.
Još nije otkriveno kome će pripasti Balmoral u Škotskoj i Sandringem u Engleskoj koje je kraljica nasledila od svog oca Džordža VI i koji spadaju u privatno imanje kraljevske porodice.
Ono što se zna, jeste da će i kralj Čarls „nastaviti sa tradicijom predavanja naslednog prihoda“ državi u zamenu za grant, što je takođe potvrdio u svom prvom obraćanju naciji.
Kraljevski poreski raj
Za ostatak Britanaca svako nasledstvo veće od 380.000 dolara mora biti oporezovano u iznosu od 40 procenata, ali to ne važi za kralja Čarlsa III, iako imanja, nakit i investicije koje je nasledio od svoje majke vrede na stotine miliona dolara.
Britanska vlada obrazložila je to memorandumom 2012. u kom stoji da je „monarhija institucija kojoj je potrebno dovoljno privatnih resursa, kako bi mogla da obavlja tradicionalnu ulogu u životu naroda i kako bi imala određeni stepen finansijske nezavisnosti od aktuelne Vlade“.
Isti dokument objašnjava i da za krunu ne važe određeni porezi na prihod i kapitalnu dobit.
Ipak, neke poreze moraju da plate. Kraljica i njen najstariji sin složili su se da plate kapitalnu dobit i porez na prihod za svoje privatno imanje, kao i za prihod dobijen iz kraljevskog imanja, koji nije korišten u zvanične svrhe.
Kao princ, Čarls je dobrovoljno platio porez na prihod svog Vojvodstva Kornvol i to u iznosu od čak 45 procenata, ali aranžman je inače obavijen velom tajne, kao i svi drugi ugovori koje je porodica sklopila.
Britanska kruna kao brend
Iako britanski republikanci često kritikuju netransparentnost finansija kraljevske porodice i žale se na činjenicu da ih građani plaćaju iz svog džepa, rojalisti barem na papiru imaju jače argumente.
Tokom viševekovnog postojanja britanska kraljevska porodica postala je brend koji može da se meri sa mnogim svetskim kompanijama, kao što su Apple i Google.
Naime, prema pisanju kanadskog CBS News, konsultantska kuća „Brand Finance“ iz Londona procenila je vrednost brenda britanske monarhije na impozantnih 78 milijardi dolara.
Izvršni direktor te kuće za Forbes je jednom prilikom rekao da su poslovi kraljevske porodice „vrlo formalizovan influenserski biznis“.
Međutim, za razliku od drugih javnih ličnosti koje žive od promovisanja drugih brendova, Vindzorima malo toga ide direktno u kasu, ali zato u državni budžet donose godišnje i po više milijardi dolara.
Forbes piše da je 2019. godine, dakle pre pandemije, kraljevska porodica u britansku ekonomiju „ubrizgala“ 2,7 milijardi dolara, najviše kroz turizam.
Kruna takođe izdaje vrlo cenjene garancije za određene proizvode, kao što su „Barbour“ jakne, viski „Johnnie Walker“ i mnogi drugi koji su dobili pravo da koriste grb monarhije na svojim pakovanjima.
Prema procenama stručnjaka, kraljevska garancija može da uveća prihod biznisima i do deset procenata, a time je i ekonomija na dobitku.
S druge strane, građani Velike Britanije godišnje izdvajaju ukupno oko 500 miliona dolara na kraljevsku porodicu. Taj broj mogao bi uskoro da bude još manji, jer britanska štampa nagoveštava da bi kralj Čarls, po prirodi konzervativac, planira da svede delovanje kraljevske porodice na nešto manji nivo i smanji broj članova uključenih u javne događaje.
Takođe je ranijih godina govorio o planovima da više kraljevskih imanja otvori za javnost, što bi u državnu kasnu donelo još više novca, samo što verovatno nećemo u skorije vreme otkriti koliko tačno.
BONUS VIDEO: Pribićević: Kraljica Elizabeta od monarhije napravila najveći svetski brend
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
