7
Nakon što su moskovske trupe ostvarile zavidan napredak u Harkovu, zapadne zemlje dale su dozvolu Ukrajini da koristi isporučeno oružje za napade na rusku teritoriju, samo u blizini Harkova i samo ako se radi o vojnim objektima. Ipak, ruski predsednik Vladimir Putin je od početka rata u Ukrajini isticao da ta dozvola predstavlja "crvene linije" Rusije, a nedavno je sugerisao da Moskva može da iskoristi nuklearno oružje, ako postoji egzistencijalna pretnja državi.
Komentar državnog sekretara Antonija Blinkena da je Vašington morao da se prilagodi ratu odražava njegov stav o sve većoj vojnoj pomoći Ukrajini.
Američke donacije projektila Javelin i Stinger prešle su na HIMARS raketne bacače, tenkove M1 Abrams i uskoro će avioni američke proizvodnje F-16 biti isporučeni Ukrajini iz drugih zemalja.
Udari dugog dometa, uključujući i ATACMS (vojni taktički raketni sistem) sa zemlje, ostaju van domašaja za Ukrajinu, što je znak da je administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena još uvek oprezna kada je u pitanju eskalacija.
Kremlj, koji je invaziju predstavio kao posredni sukob između Rusije i NATO saveza, pozivao se na „crvene linije“ tokom sukoba, pominjući čak i nuklearnu akciju ako postoji egzistencijalna pretnja državi.
Ipak, ruski lider zasad nije ostvario pretnje da će kazniti Zapad ako direktno učestuje u ratu. Da li će to ostati tako i koje su njegove crvene linije ostaje neizvesno, posebno imajući u vidu njegovu najavu u maju o vežbama nuklearnog oružja.
„Za Rusiju će postojati tačka u kojoj će se preći prave crvene linije i onda će, naravno, preduzeti odgovarajuće kontramere. To potencijalno ima strateške implikacije u tome što bi Rusija to mogla da vidi kao značajan korak ka eskalaciji. Rusija bi mogla da odluči da izvrši drugačiji niz udara na različite ciljeve i potencijalno bi ponovo mogla da gađa ukrajinska sredstva na poljskoj teritoriji. Ili bi mogli da krenu na demonstracionu upotrebu taktičkog nuklearnog oružja“, rekao je analitičar Nikolo Fasola za Njuzvik.
Međutim, Fasola, istraživač na Univerzitetu u Bolonji, rekao je da su Rusi isto uplašeni kao Zapad od eskalacije, zbog čega se zapadni strahovi o ruskoj eskalaciji nisu pokazali tačnim u poslednjih nekoliko godina.
Ruski zvaničnici, među kojima prednjači Dmitrij Medvedev, pretili su da će Moskva uzvratiti udarima na britanske ciljeve ako Ukrajina upotrebi oružje Velike Britanije za napad na rusku teritoriju.
Metju Ho, pomoćnik direktora Ajzenhauerove medijske mreže (EMN,) koja naglašava mir i diplomatiju u američkoj spoljnoj politici, rekao je da bi ova pretnja mogla da važi i za oružje iz Amerike.
„To znači udari na objekte u Ukrajini, gde trupe NATO-a možda obučavaju ukrajinske trupe ili pomažu u ukrajinskim komandnim funkcijama“, rekao je.
Analiza poruka Kremlja od strane nezavisnog ruskog izdanja „Agentstvo“ u oktobru 2023. godine pokazala je da su ruske vlasti tokom prethodnih meseci praktično prestale da koriste fraze „crvene linije“ i „udari na centre odlučivanja“ u vezi sa pretnjama Zapadu i Ukrajini.
„Obzirom na to da Putin smatra Krim formalnom ruskom teritorijom, Putinova crvena linija je već pređena. Ono što je zaista preokrenulo ravnotežu je rusko uvođenje teških kliznih bombi u ovu kombinaciju“, rekao je Zev Faintuh, viši obaveštajni analitičar u jednoj bezbednosnoj kompaniji, misleći na ponovljene ukrajinske udare na ciljeve na poluostrvu okupiranom od 2014. godine.
„Ukrajina treba da udari tamo gde se bombe postavljaju unutar ruske teritorije. Borbeni avioni će biti idealni za ovo“, dodao je Faintuh, a prenosi Njuzvik.
PROČITAJTE JOŠ:
Rodžer Hilton, saradnik za istraživanje odbrane u slovačkom trustu mozgova „GLOBSEC“, rekao je da je odluka Bajdenove administracije vođena krhkom bezbednosnom situacijom u Harkovu.
„Promena savezničkog kursa u NATO-u bila je komplementarna karakteristika, ali ne i odlučujuća s obzirom na dugogodišnju posvećenost Vašingtona da izbegne izazivanje Trećeg svetskog rata. Treba očekivati da će, kako se rat bude odugovlačio, evropske nacije nastaviti da nadmašuju Ameriku kada je reč o sprovođenju teških političkih odluka koje rizikuju da provociraju Rusiju“, rekao je on.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
