0
Zagreb vodi bitku na dva fronta: ko će obnoviti hrvatsku prestonicu posle razornog zemljotresa koji je naneo ogromnu materijalnu štetu i kako zaustaviti širenje Covida-19 kojim je dosad zaraženo 1.182 Hrvata, dok je 15 umrlo.
Državni sekretar hrvatskog Ministarstva građevine Željko Uhlir uzburkao je javnost kada je za hrvatsku N1 televiziju rekao da je Milan Bandić, gradonačelnik Zagreba, na prethodno održanom sastanku rekao da neće učestvovati u obnovi grada i da neće ustupiti nijedan od 4.800 gradskih stanova na korišćenje ljudima koji su ostali bez krova nad glavom.
Bandićeva zamenica Jelena Pavičić Vukičević je, međutim, u gostovanju na istoj televiziji nespretno pokušala da demantuje navode državnog sekretara rekavši da je reč o “vrlo lošoj i neukusnoj prvoaprilskoj šali”, i da je jedan od predloga koji se ozbiljno razmatraju da grad umesto u Fond za izravnanje u koji inače uplaćuje sredstva ovog puta uloži u obnovu grada.
Bandić se našao na meti žestokih kritika; od toga da je bahat, bezobrazan i potpuno nedorastao situaciji, do toga da je nečuveno kako pokušava da krivicu svali na građane pošto “nisu ulagali u imovinu”, dok neki smatraju i da bi Vlada svakako trebalo da prisili Grad da učestvuje u obnovi.
U pripremi je poseban Zakon o obnovi grada, ali je činjenica da je ogromna materijalna šteta iskorišćena za svađu oko toga ko će i kako obnoviti Zagreb. Samo da to na kraju stvarno ne budu sami građani čija je imovina uništena.
“Pregovori su sada praktično na nivou grada i vlade i velika je verovatnoća da nekakav dogovor bude postignut i da će grad učestvovati u obnovi”, rekla je za Nova.rs novinarka iz Hrvatske.
Problem je, međutim, i u tome što nema dovoljno statičara i inženjera koji će obiti sve kuće koje su uništene i koji će ljudima reći mogu li ili ne da se vrate kući.
“Hrpa ljudi ne može kući”, kaže naša sagovornica. “Deo njih je bio smešten u studentske domove. Ljudi su uplašeni. Grad izgleda užasno. Kao ‘Dan posle’. Nezamislivo. Nema nigde nikog, potpuno je nestvarno.”
Zagreb se tako praktično našao u rascepu između posledica koronavirusa i posledica zemljotresa, napadnut sa svih strana.
“Pre potresa je situacija bila normalnija – stojiš u redu, na metru razdaljine, čekaš da uđeš u prodavnicu. Smeškamo se jedni drugima, čak nešto i popričamo. Posle zemljotresa je potpuno druga atmosfera”, kaže naša sagovornica. “Stojimo na jednakom razmaku, svi gledamo u pod, svi smo se uvukli u sebe. Totalna strava.”
Zagrepčani ipak poštuju mere i kriva je u Hrvatskoj linearna; broj obolelih nije u eksponencijalnom rastu, već drži kakav-takav kontinuitet, bez strmih skokova i padova. Mere koje je hrvatska vlada po svemu sudeći na vreme preduzela pokazuju rezultate i upravo je to razlog više da se građani Hrvatske drže preporuka nadležnih organa.
“Očigledno smo izbegli italijanski scenario i nadamo se da to neće grunuti u nekom trenutku, ali je činjenica da ljudi poštuju preporuke”, navodi naša sagovornica. “Ljudi su poslušni. Dok šetaju pse, kad je sunčan dan, pa su napolju… Svi drže odstojanje.”
Hrvati su se, ističe naša sagovornica, zapravo ozbiljno uplašili.
“Italija nas je prestravila. Blizu nam je, hrpa Riječana je bila na karnevalu tamo, dnevne migracije su česte jer ljudi iz Poreča, recimo, rade u Trstu, i kada je Italija postala žarište, mi smo prestravljeni od samog početka slušali preporuke”, objašnjava naša sagovornica.
“Potpuno su se promenila i promišljanja o koroni. Shvatili smo da nas napada sa svih strana. Verujem da će i dalje ostati tako. Mere pokazuju rezultate i ljudi se neće opuštati, naročito pošto nam govore da će, kada broj zaraženih bude bio u padu pet ili sedam dana zaredom, olabaviti određene mere, iako još uvek nije saopšteno o kojim se merama tačno radi”, kaže naša sagovornica.
Kada je reč o superherojskom imidžu hrvatskog ministra zdravlja Vilija Beroša koji je skupio ovacije zbog pravovremene i transparentne komunikacije sa javnošću u trenutku krize, naša sagovornica ističe da je Beroš javni službenik koji dobro obavlja svoj posao za koji ga građani plaćaju, i ništa više od toga.
“Mi, kao ni vi, nismo navikli da imamo ljude koji zapravo rade svoj posao. Sad kada ga neko propisno obavlja, uzdižemo ga u nebesa”, navela je ona.
Zemljotres jeste izazvao paniku među Zagrepčanima naročito zbog činjenice da su ljudi istrčali iz zgrada bez maski ili bilo kakve zašitine opreme; niko u trenutku kada 5,5 Rihtera trese sve nije mogao da misli o virusu, dok mu se kuća ruši na glavu.
Pročitaj i:
“Ljudi su izašli u šoku i stajali u grupama, pa smo očekivali da u ovom periodu vidimo značajan porast u broju slučajeva, ali smo izbegli eksplozivno širenje, makar sudeći po podacima”, navodi naša sagovornica.
Ministar unutrašnjih poslova Hrvatske mirno je podsetio ljude da se zaštite kada izađu napolje. U isto vreme, Stožer je transparentan – komunikacija sa novinarima i građanima tiče neometano i svi službeni podaci su dostupni javnosti.
U Hrvatskoj se ne spominje pooštravanje mera, Hrvatima niko ne preti italijanskim ili španskim scenarijom, iako kršitelja izolacije svakako ima, a i takvi se slučajevi reše bez tenzije. Nema dizanja panike, ističe naša sagovornica, već se ljudima jasno govori kakvo je ponašanje građana neophodno da bi se širenje virusa zaustavilo.
Ministar zdravlja Vili Beroš jasno je građanima stavio do znanja: „Kriva je linearna i to nam daje snagu i optimizam, no opuštanja nema.“
