1
Da su talibani pre godinu dana zauzeli tri prestonice provincija u severnom Avganistanu, kao što su to učinili u nedelju, američki odgovor bi najverovatnije bio žestok. Borbeni avioni i topovski helikopteri reagovali bi i u korenu sasekli islamističku grupu ili, u najmanju ruku, zaustavili njeno napredovanje.
Pročitajte još:
Ali danas je situacija potpuno drugačija.
Talibani napreduju u sukobima u poslednjih nekoliko nedelja, uprkos osudama međunarodne zajednice i upozorenjima Ujedinjenih nacija da nasilno preuzimanje kontrole nad delovima teritorije neće biti priznato, piše „Njujork Tajms“.
Oni nisu poslušali ni apele da se vrate mirovnim pregovorima sa avganistanskom vladom. Nakon što su osvojili velike delove zemlje, sada preuzimaju veće regionalne centre i gradove.
Osim Sari Pula, pod kontrolom talibana su Zarandž – glavni grad provincije Nimruz, Šebergan u provinciji Džauzdžan, Talokan u provinciji Tahar bore se za potpunu kontrolu nad Kunduzom gde su juče zauzeli glavnu policijsku stanicu u gradu i zatvor kao i kancelariju guvernera provincije.
Talibani su napade i ofanzivu intenzivirali nakon povlačenja američke vojske iz Avganistana, a vlada uzvraća bombardovanjima.
Na ruku talibanima ide i prigušeni američki odgovor u nedelju koji nedvosmisleno pokazuje da je američko 20-godišnje prisustvo u Avganistanu okončano. Avganistanske snage će sada sami morati da povrate gradove ili da ih zauvek prepuste talibanima.
Nedavni niz talibanskih vojnih pobeda nije pokrenuo ni predsednika Sjedinjenih Država Džozefa Bajdena da preispita svoju odluku o okončanju američke borbene misije do kraja meseca, rekli su u nedelju visoki zvaničnici administracije.
U govoru u kome je pokušao da obrazloži povlačenje SAD-a prošlog meseca, Bajden je rekao da su Sjedinjene Države učinile više nego dovoljno da osnaže avganistansku policiju i vojsku kako bi osigurale budućnost tog naroda.
Krenuli u napad čim su Bajdenu videli leđa
Tokom protekle nedelje, talibanski borci brzo su krenuli da zauzmu gradove širom Avganistana, ubili su vladine zvaničnike, ali i civile. Tokom ovog perioda, američki zvaničnici izjavili su kako se nadaju da avganistanske snage imaju resurse, te da su sposobne da uzvrate udarac, dok u isto vreme pregovaraju o mirovnom sporazumu sa talibanima koji se iz dana u dan čini sve manje verovatnim.
Leon Paneta, američki ministar odbrane za vreme mandata Baraka Obame, rekao je da je očekivao da će SAD da uputi više vazdušne podrške, ali ne očekuje da će se situacija značajno poboljšati čak i uz njihovu pomoć.
„Da se razumemo, najviše čemu sada možemo da se nadamo jeste neka vrsta zastoja između avganistanskih snaga i talibanskih boraca, koji su pokazali malo interesa za postizanje dogovora otkako je najavljeno povlačenje američkih trupa“, rekao je Leon.
U Pentagonu, gde su visoki lideri nevoljno prekinuli većinu vojne podrške Avganistanu, zvaničnici su u nedelju telefonirali o događajima oko Kunduza, avganistanskog grada sa više od 350.000 ljudi. Sjedinjene Američke Države su dva puta u prošlosti intervenisale i povratile Kunduz od talibana.
Međutim, zvaničnici odbrane rekli su da ovog puta ne planiraju da preduzmu nikakve akcije, osim ograničenih vazdušnih napada. U poslednje tri nedelje Sjedinjene Države su koristile naoružane bespilotne letelice Riper i vazdušne topove AC-130 za gađanje talibanske opreme, uključujući tešku artiljeriju, koja ugrožava centre stanovništva, ambasade i zgrade avganistanske vlade.
Jedan zvaničnik je priznao da sa samo 650 američkih vojnika koji su ostali na kopnu u Avganistanu, je malo verovatno da će usklađena vazdušna kampanja zaustaviti napredak koji su talibani postigli.
Amerikanci otišli pre roka
Iako će američka vojna misija formalno biti završena krajem ovog meseca, američke trupe i njihovi zapadni saveznici već su otišli. SAD su prošlog meseca predale Avganistancima vazdušnu bazu Bagram, nekadašnji vojni centar, čime su okončane velike američke vojne operacije.
Sada vazdušna podrška avganistanskim snagama dolazi spolja, iz baza u Kataru ili Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ili sa nosača aviona u Arapskom moru.
Vesli Klark, koji je obavljao funkciju visokog generala NATO-a za vreme mandata Bila Klintona, nazvao je prošlonedeljne događaje „tragedijom za narod Avganistana i posledicom američkih pogrešnih procena i neuspeha“.
Civilne žrtve su porasle. Skoro 2.400 civila je ubijeno ili povređeno u periodu od 1. maja do 30. juna, prema izveštaju Ujedinjenih nacija koji je objavljen prošlog meseca, što je najveći broj zabeležen u tom periodu od početka praćenja situacije 2009. godine.
Na pitanje o napretku talibana u petak, Džejn Psaki, sekretarka za štampu Bele kuće, rekla je novinarima da je Bajden već dugo spreman da donese „teške odluku“ i mobiliše snage iz Avganistana.
„Predsednik je jasno rekao da posle 20 godina rata, je došlo vreme je da se američke trupe vrate kući. On takođe oseća i izjavio je da avganistanska vlada i njihove nacionalne odbrambene snage imaju obuku, opremu i brojnost da prevladaju agresiju i nasilje talibana“, rekla je Džen.
Do sada nijedan visoki zvaničnik Pentagona nije javno izrazio ogorčenje zbog Bajdenove odluke, što je ministar odbrane Lojd Ostin predvideo prošlog proleća.
„Ovaj film smo već gledali“, rekao je Ostin Bajdenu osvrnuvši se na povlačenje Obame iz Iraka, nakon čega je usledio uspon Islamske države. Sjedinjene Države su se na kraju vratile u Irak i pokrenule petogodišnje vazdušne napade na Irak i Siriju kako bi pomogle iračkim snagama bezbednosti da pobede tu pobunjeničku grupu.
Bajden se godinama, još od kada je bio potpredsednik 2009. godine zalagao za povlačenje iz Avganistana. Sada, desetak godina kasnije, kao predsednik, doneo je odluku o povlačenju, koja je jedna od najznačajnijih odluka predsedništva do sada. I uprkos verovatnoći da će se Bela kuća u narednim nedeljama i mesecima suočiti sa strašnim slikama ljudskih patnji i gubitaka, Bajden je obećao da će nastaviti sa radom bez obzira na uslove na terenu.
Amerikanci za povlačenje
Ankete pokazuju da veliki broj Amerikanaca u obe stranke podržava napuštanje Avganistana.
I sam Bajden je izjavio da su Sjedinjene Države već odavno izvršile svoju misiju protiv terorističkih utočišta u Avganistanu, te da će sve američke trupe napustiti zemlju do 11. septembra. Taj datum je od tada pomeren za 31. avgust. To znači da Pentagon i avganistanske snage imaju samo nešto više od mesec dana da suzbiju talibanski talas.
Administrativni i vojni zvaničnici izneli su oprečna mišljenja o tome da li će Sjedinjene Države nastaviti vazdušne napade i nakon 31. avgusta kako bi sprečili pad avganistanskih gradova i avganistanske vlade na čelu sa predsednikom Ashrafom Ganijem. Ali čak i ako se vazdušni napadi nastave, oni mogu učiniti samo toliko.
„U svakom slučaju, Kunduz nikada neće biti avganistanski grad koji bi mogao da utiče na Bajdena da preispita svoju strategiju“, izjavila su za „Njujork Tajms“ dva američka zvaničnika pod uslovom da ostanu anonimna.
BONUS VIDEO: Trka sa vremenom koja je potresla svet
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
