2
U 27 država članica Evropske unije (EU) od 6. do 9. juna bira se 720 poslanika Evropskog parlamenta. Dosadašnja istraživanja i predizborne ankete tvrde da desnica beleži rast i da će osvojiti veći broj mandata nego pre pet godina. Još uvek je otvoreno pitanje kako bi se takav scenario odrazio na Srbiju, a sagovornici "Nove" iz Brisela objašnjavaju da je desnica izuzetno heterogena i da potpuno suprotne poruke šalje premijer Mađarske Viktor Orban, u odnosu na desničarskog populistu iz Holandije Gerta Vildersa. Konačno, očekuje se da krajnja desnica neće osvojiti većinu u EP, već da će je formirati narodnjaci (Evropska narodna partija desnog centra EPP) i socijalisti (koalicija sa demokratama levog centra), što otvara nova, ali nerešena pitanja za Srbiju.
Da desnica ima čemu da se nada na redovnim izborima za Evropski parlament, čiji se konačni rezultati očekuju u nedelju u 11 uveče, potvđuju predizborne ankete, ali i naši izvori iz središta EU. Reporter „Nove“ nalazi se u Briselu, gde je u razgovoru sa nekolicinom sagovornika dobio informacije oko toga kakav je „puls“ Evropljana na izborma za Evropski parlament. Svi naši izvori saglasni su da će desnica ostvariti bolji rezultat nego na prethodnim izborima i da će biti nastavljen rast, ali da to nije dovoljno za samostalno formiranje većine.
Izazovi koji se nalaze pred Evropom, od finansija preko rata u Ukrajini i složenih geopolitičkih okolnosti, dovešće desnicu do boljeg položaja od onog u kom su bili.
„Izvesno je da će biti rasta desnice i to najverovatnije nauštrb podrške liberalima. Ipak, nije izvesno da će oni sami formirati vlast. Gotovo sigurno će najveće evropske porodice partija biti EPP i PES, ali će rasti manje porodice desničarskih partija”, tvrdi izvor „Nove“ iz Brisela.
Zbog toga, kaže naš sagovornik, ne treba očekivati dramatične posledice i alarmantno stanje ako dođe do rasta desnice, jer će kontrolni paket glasova nastaviti da kontrolišu narodnjaci i socijalisti, koji spadaju u porodice partija koje su umerenije i sa dobrim koalicionim potencijalom.
Najverovatnije će i ove godine Evropska narodna partija (EPP) ponovo pobediti, što je fenomen koji se ne menja od kraja 20. veka. Pojedine ankete koje su se pojavile potvrđuju da će i na ovim izborima moći da računaju na oko 170 poslanika u novom sazivu.
Procene su da će Socijalisti i demokrate završiti na drugom mestu i da će imati oko 140 poslanika. Već sada je jasno da nijedna partija neće imati dovoljan broj glasova da sama formira vlast.
Ali, ono što je zanimljivo jeste predviđanje da će svaka od preostalih pet grupa dobiti negde između 30 i 80 mandata.
Stoga, veoma je neizvesno nadmetanje za treće i četvrto mesto.
Ukoliko se i drastičnije promeni sastav EP, nije realno da će doći do velikih tektonskih poremećaja na Starom kontinentu, poput onih da evroskeptične zemlje napuste EU.
Na ovo pitanje naši izvori iz Brisela kažu da nije lako dati pravi odgovor, iz prostor razloga – desnica je previše heterogena.
Iako ideološki i na političkom kompasu pripadaju istom bloku, velike su razlike između desnice u Mađarskoj i Holandiji. Dok će sa jedne strane mađarski premijer nastaviti da pominje kako Srbija treba da postane deo EU, sasvim je izvesno da njegove holandske kolege neće imati razumevanja za novo proširenje Unije, naročito u kontekstu rata u Ukrajini.
Pored toga, desničari ne glasaju uvek identično za svaku odluku, pa je veliko pitanje da li će uopšte biti konsenzusa među desničarima o potencijalnom planu za Srbiju.
U svakom slučaju, u Briselu su svesni da bi u slučaju pobede desnice i dalje glavnu reč vodila Evropska narodna partija (EPP), stoga će oni najviše i diktirati dalji pravac delovanja.
Ne treba zaboraviti i činjenicu da je ovde bitan i odnos koji sama Srbija ima prema EU. Naši sagovornici iz Brisela su svesni da u srpskoj vladajućoj koaliciji, ali i među građanima, nema velike podrške za evrointegracije.
Direktorka projekata i prikupljanja sredstava u Međunarodnom evropskom pokretu (MEP) Maja Bobić rekla je novinarima koji borave u Briselu u okviru projekta „Puls Evrope“, među kojima je i Nova.rs, da je proširenje EU važna tema u Briselu, ali da se to prvenstveno odnosi na Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju, a u manjoj meri na Zapadni Balkan.
Bobić je istakla da su evrointegracije Ukrajine prilika za Zapadni Balkan, ali je izrazila očekivanje da će i ona biti propuštena.
Aleksandar Ivković iz European Western Balkana (EWB) podseća da su u prošlom sazivu EPP, PES i liberali osvojili 60 odsto mandata i formirali veliku koaliciju koja je izabrala aktuelnu predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen.
„Sada ankete predviđaju da bi ta velika koalicija mogla da padne sa 60 odsto na oko 55. Sa druge strane, dve poslaničke grupe koje okupljaju konzervativne i krajnje desne partije su u prošlom sazivu imale 15 odsto poslanika, a sada im se predviđa oko 20. Sa druge strane ideološkog spektra se nalaze Zeleni i levica, koji će zajedno osvojiti oko 12-13 odsto“, objašnjava naš sagovornik.
On tvrdi da će ovi izbori biti obeleženi rastom konzervativnih i krajnje desnih partija, a padom partija centra.
„Ako partije centra kojim slučajem padnu ispod 50 odsto mandata, to će simbolički biti težak udarac za njih. Vidljivije promene će se desiti na nivou država članica, gde se očekuje da partije krajnje desnice pobede u Francuskoj, Austriji, Holandiji i još nekim zemljama i da dožive generalno jačanje u većini zemalja. Ove partije delom imaju ideološku podršku glasača, ali delom će njihov rast biti objašnjiv kažnjavanjem nacionalnih vlada pre svega zbog ekonomske situacije, jer brojni nezadovoljni glasači koriste evropske izbore kao priliku za to“, pojašnjava Ivković.
Dakle, izbori će doneti neke nove trendove širom kontinenta, ali glavnu reč i dalje vode prepoznatljive i umerene (levo i desno) partije.
Približno 370 miliona birača imaće pravo glasa na izborima za Evropski parlament, čiji će rezultati biti objavljeni u nedelju uveče. Očekuje se da će izlaznost biti velika. Godinama je ona opadala, pa je tako između 1999. i 2014. godine broj birača koji su izašli na izbore pao za više od sedam odsto. Trendovi su se promenili pre 2019. godine, kada je izlaznost bila 50,7 odsto, što je velika izlaznost ako se uzmu u obzir dosadašnja izborna iskustva.
POGLEDAJTE JOŠ:
2
3
6
Procedura sa glasanjem je prilično jasna: u svakoj od 27 država članica se glasa, ali se ukupan broj od 720 poslanika bira različito u svakoj zemlji. Tako će Nemačka iamti 96, Francuska 81, Italija 76 poslanika, a male zemlje poput Kipra ili Malte po šest poslanika. Susedna Hrvatska bira 12 evroposlanika, a Slovenija samo devet.
Najveća poslanička grupa do sada je bila Evropska narodna partija (EPP) koja je brojala 177 članova, i koju čine evropski narodnjaci kojoj pripada i Srpska napredna stranka (SNS). Drugi je PES, evropska porodica kojoj pripadaju socijalisti i demokrate, dok su Zeleni imali imali 72 poslanika.
BONUS VIDEO Nikola Radišić iz Brisela
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare