0
U decembru 2021. godine, ultrakonzervativna, nacionalistička vlada Poljske ugostila je neka od najvećih imena evropske krajnje desnice, uključujući Francuskinju Marin Le Pen i Mađara Viktora Orbana. Na kraju sastanka u Varšavi, grupa je objavila deklaraciju protiv "socijalnog inženjeringa" sa ciljem stvaranja "nove evropske nacije" i obećala - ali nije ispunila obećanje - da će sarađivati u Evropskom parlamentu.
Samo nekoliko meseci nakon sastanka u Varšavi, vlade Poljske i Mađarske, koje su godinama bile ideološki srodne duše u Evropskoj uniji, posvađale su se zbog ruske invazije na Ukrajinu. Dok je Varšava jedna od najčvršćih pristalica Kijeva i poziva na strože sankcije, mađarski premijer Orban rekao je da mu je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski „protivnik“ i za inflaciju i skok cena energenata okrivio politiku Evropske unije prema Rusiji. Uprkos nekoliko poruka mira, poljsko-mađarski odnosi su i dalje napeti, piše Gardijan.
Razdor je postao najočitiji u aprilu kada je Jaroslav Kačinjski, najmoćniji poljski političar i predsednik vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS), rekao da je Orbanov stav o Ukrajini „veoma tužan i razočaravajući“. U četiri oka, poljske diplomate su dale su sebi oduška.
„Za mene je ovo zemlja kakva je bila 1848-1849, zemlja koju je Rusija masakrirala“, rekao je visoki poljski diplomata u maju, misleći na tadašnji poziv carske Austrije ruskom caru da uguši mađarsku revoluciju. . „Iskreno govoreći, ne mogu da razumem mađarsku logiku“, rekao je diplomata i dodao da Višegradska grupa – savez četiri centralnoevropske zemlje, Poljske, Mađarske, Češke i Slovačke – više ne postoji.
Nedavno je izgledalo da je propao pokušaj Varšave da oživi saradnju sa Mađarskom. Poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao je prošlog meseca da bi Poljska ponovo želela da sarađuje sa Višegradskom grupom (V4) i da ponovo ima bolje veze sa Mađarskom. Zvaničnici EU u Briselu su ovo shvatili kao znak da je poljska vlada razočarana što do sada nije uspela da oslobodi 35,4 milijarde evra iz fondova EU za oporavak od kovida, uprkos tome što je Briselu ponudila neke male ustupke u pogledu vladavine prava.
Vojčeh Pšibilski, urednik časopisa Višegrad insajt, rekao je da Moravjecki ispituje poljsko javno mnjenje, ali kako se približavaju izbori 2023. godine, nije mogao da previdi prorusku sklonost nekih političara koji su došli u Varšavu prošlog decembra, uključujući Orbana. Neki poljski politički lideri, rekao je Pšibilski, želeli bi da “ urotiti se zajedno sa Orbanom“, ali to ne mogu da urade jer je mađarski lider izuzetno nepopularan. „Očigledno je da moraju da se distanciraju od Viktora Orbana, čija je politička komunikacija postala toksična za popularnost političara u Poljskoj“, rekao je on.
Poljske vladajuće stranke blokirale su saradnju sa Orbanom zbog „dominantnog osećaja nesigurnosti u poljskom društvu i percepcije Rusije i Ukrajine“, rekao je on.
Nedavna anketa IouGov-a otkrila je jaz u percepciji javnosti o ratu između dva suseda. Dok 65 odsto Poljaka podržava sankcije EU protiv Rusije, tako misli samo 32 odsto Mađara. Slično, tri četvrtine poljskih građana krivi Rusiju za rat, u poređenju sa samo 35 odsto Mađara.
„Za Poljsku je ruski rat pitanje bezbednosti i pitanje samoopredeljenja, što zapravo nije slučaj za mađarsku vladu“, rekla je Žužana Veg, saradnica Evropskog saveta za spoljne poslove. „Mađarska vlada i dalje ne smatra Rusiju direktnom pretnjom bezbednosti. I po ovom pitanju, dve vlade se ne slažu.’
Mađarska je nastojala da poboljša odnose sa svojim susedima. Nakon izbora u maju, nova mađarska predsednica Katalin Novak otputovala je prvi put u inostranstvo, u Varšavu, da pokuša da obnovi savez.
Suprotno tvrdnjama da je Višegradska grupa mrtva, Slovačka je prošle nedelje ugostila predsednike četiri zemlje kako bi razgovarali o regionalnoj bezbednosti i energetskoj krizi. Ali na završnoj konferenciji za novinare, slovačka predsednica Zuzana Čaputova je ukazala na nedosledan stav V4 o vojnoj pomoći Ukrajini. Ove nedoslednosti su se ponovo pojavile 17. oktobra kada je Mađarska odustala od organizovanja misije EU za obuku ukrajinskih trupa.
Poljsko-mađarski sukob je samo najnoviji znak razmimoilaženja među centralnoevropskim državama, čiji su političari manje politički homogeni nego 2015. ili 2016. godine, kada su se u velikoj meri ujedinili protiv kvota za izbeglice tokom migracione krize.
Uprkos razlikama u stavovima o ratu u Ukrajini, Poljska i Mađarska imaju zajednički stav o vladavini prava i ulozi institucija EU. Prošlog meseca, poslanici PiS-a u Evropskom parlamentu pridružili su se drugim nacionalističkim partijama u glasanju protiv rezolucije EP kojom se Mađarska označava kao „izborna autokratija“. Dve strane bi mogle da ponovo otkriju zajedničke interese, jer se obe suočavaju sa smanjenjem finansiranja EU zbog zabrinutosti oko korupcije i političkog uticaja na pravosuđe.
„Ideološka bliskost“ vladajućih partija u Poljskoj i Mađarskoj mogla bi im omogućiti da imaju zajedničku agendu „dok nastavljaju svoju takozvanu borbu protiv Brisela“, rekla je Veg i dodala: „Sukob oko Rusije zaista ograničava saradnju i ja ne vidim da se ovo može lako prevazići u ovom trenutku“.
BONUS VIDEO: Viktor Orban na sahrani Mihaila Gorbačova u Moskvi
