U ranu zoru u ponedeljak 6. februara, stanovnike južnog turskog grada Hataja probudio je razorni potres koji im je praktično uništio živote. To nije bio kraj, usledio je još jedan, nešto slabiji, ali za njih možda koban. Ovaj grad sada je pretvoren u ruševine, bol i strah, a reporteri Nove obišli su jednu od najrazorenijih lokacija u Hataju, ali i Turskoj.
Možda su vam ovi kadrovi poznati. Sve novinarske ekipe iz celog sveta koje dolaze u Tursku na sve načine pokušavaju da stignu baš do ove tačke, koja se nalazi u zabačenom delu Hataja.
Nije lako, obzirom da se upravo tu odvija ono što mnogi nazivaju pakao na zemlji.
Ali, Hataj se smatra epicentrom serije zemljotresa koja već šest dana nemilosrdno uništava Tursku.
Na mestu koje gledate na fotografijama i snimcima, a koje smo juče obišli, počeo je pakao za Hataj.
Kompleks zgrada, stanovnicima predstavljen kao sigurna novogradnja, srušio se kao kula od karata još u prvom potresu u ponedeljak oko 4 ujutru.
Vesti koje su tada obišle svet nimalo nisu bile dobre – Hataj je jako pogođen i pitanje je šta je od njega ostalo.
Sada, nekoliko dana kasnije, jasno je je da je odgovor na to pitanje – ništa.
Na ruševinama koje su postale simbol stradanja Turske zatekli smo veliki broj spasilačkih ekipa. Neki su iz Amerike, neki iz Portugala, a na ruševinama nekoliko kilometara dalje tu su spasioci iz susedne Hrvatske.
Svi rade neumorno i vremena za razgovor nemaju. Čuju se samo njihovi povici i dizalica koja je u isto vreme nada i bol nekolicini ljudi koja je tu živela, a sada čeka vesti iz ruševina.
Ni njima nije do razgovora, sve oči su uprte u spasioce i ono što je nekada bio njihov dom.
Ostaci zgrada sa sobom nose neke podsetnike na ljude koji su tu živeli. U ruševinama vidimo lekove, sandale, dečije cipele, knjige, razbacanu garderobu, čak i album sa slikama nečijeg venčanja.
Sada je sve prah i beznađe.
Oni koji ne mogu više da čekaju, sami lutaju po ruševinama i traže. Ne stvari, nego ljude za koje su svesni da ih više nema.
Jer, ključna 72 sata su prošla, mnogi su svesni toga. Vodi ih samo želja da znaju šta se dogodilo sa članovima njihovih porodica i nada da će moći da ih vide poslednji put.
Spasioci su sve manje uvereni u to.
Ponekad se začuje kratak uzdah, uglavnom kada spasioci traže dizalicu na određeno mesto.
Tada su svi pogledi usmereni u jednu tačku i kran dizalice koji im može doneti sve ili ništa.
Na njihovu i našu žalost, često je – ništa.
Opširnije o današnjim dešavanjima u Turskoj i Siriji, pročitajte u našem blogu uživo.
BONUS VIDEO Nova.rs u epicentru zemljotresa koji je uništio Tursku: Hataj vise ne postoji, ostalo je samo krvi i prašine
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare