0
Prvi put od 2003. godine, u julu je zabeležen lokalni prenos malarije u Teksasu i na Floridi. Poslednjih godina Grčka, Češka i Albanija izgubile su status zemalja u kojima su ospice iskorenjene. Prošle godine Velika Britanija imala je najveći broj zaraženih od sifilisa od 1948. godine.
Pad stope vakcinisanih, promene u ponašanju i prehrambenim navikama, kao i klimatske promene, doprineli su povratku zaraznih bolesti za koje se, sve donedavno, smatralo da su ostale zaboravljene u nekom mračnijem, nerazvijenijem istorijskom dobu. Da stvar bude još gora, bakterije postaju sve otpornije na antibiotike, što znači da je ugrožena učinkovitost lekova koji su transformisali savremenu medicinu i eliminisali pogubne bakterije.
Malarija nije uvek bila bolest koja se javljala samo u tropskim regijama Afrike, Azije i Latinske Amerike. Slučajevi su zabeleženi u močvarnim područjima Pariza i uz londonsku reku Temzu. Italijanska Sardinija imala je oko 300 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika krajem 1800-ih.
Evropa je uspela da iskoreni malariju posleratnim programom prskanja insekticidima, isušivanjem močvara i terapijama lekovima. Politiko piše kako je američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) izdao upozorenje o nekoliko lokalnih slučajeva malarije, dok je čelnik Globalnog fonda za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije Piter Sends rekao da bi s porastom ekstremnih vremenskih nepogoda u Evropi, Stari kontinent „mogao da doživi povratak malarije“.
Guba, teška kožna bolest koju su mnogi videli samo na filmovima i u udžbenicima, sada bi mogli da iskuse i na vlastitoj koži. Novo saopštenje CDC-a pokazuje da je guba postala endemična na jugoistoku SAD-a. Broj prijavljenih slučajeva udvostručio se u poslednjoj deceniji, dok se nezdrav način života i loše upravljanje pandemijom okrivljuje za porast. Istorijski gledano, vlada je slala ljude s gubom na udaljena karantinska ostrva, poznata kao kolonije gubavaca. Sada se može izlečiti višemesečnom terapijom lekova, a ranim otkrivanjem može da se izbegne invaliditet.
Velike boginje jedna su od najzaraznijih ljudskih virusnih bolesti, koje su se pojavljivale u talasima epidemije svake dve do tri godine, uzrokujući više od dva miliona smrtnih slučajeva. Sve se promenilo kada je tzv. otac moderne vakcine Džon Frenklin Enders razvio vakcinu.
Prva vakcina odobrena je za upotrebu 1963. godine i nakon toga usledilo je široko rasprostranjena vakcinacija protiv boginja. Ali, s obzirom na to da je ta virusna bolest toliko zarazna, u jednoj populaciji mora biti vakcinisano više od 95 odsto kako bi se zaustavilo širenje bolesti. Kako pada broj vakcinisanih, tako raste i broj slučajeva. Samo u dva meseca ove godine već je bilo 900 slučajeva oboljevanja od velikih boginja u Evropi, premašujući ukupni broj iz 2022. godine.
Još jedna bolest koja je praktično bila „istrebljena“, a sada se ponovno vraća je sifilis. Sifilis ili boginje polno je prenosiva bolest koja se može lečiti penicilinom ukoliko se rano otkrije. U kasnom 18. veku, procenjuje se da je svaki peti stanovnik Londona imao sifilis do svojih srednjih 30-ih. Broj zaraženih sifilisom dramatično se smanjio nakon 1940. zbog široke dostupnosti penicilina.
Pročitajte još...
Međutim, u 21. veku dolazi do povećanog rasta broja slučajeva na području Evrope. Samo u Velikoj Britaniji prošle godine je zabeleženo 8.692 slučaja, što je najveći godišnji broj od 1948. godine. Broj slučajeva raste i u drugim državama, s najvećom stopom rasta na Malti i u Irskoj.
Problem koji sve više pogađa savremene zajednice je i giht. To je bolna upala zglobova kod koje se oko zglobova, često nožnog palca, stvaraju mali kristali urata. Poslednjih godina zabeležen je povećan broj slučajeva širom sveta, s time da SAD i Kanada imaju najveći porast prevalencije gihta između 1990. i 2017. godine. Neki od razloga zašto ljudi dobijaju giht je genetska sklonost, prekomerna telesna težina, zdravstveni problemi, poput visokog krvnog pritiska i dijabetesa, konzumiranje hrane bogate fruktozom i konzumacija velike količine alkohola.
