0
Koronavirus je, po svemu sudeći, cirkulisao Novim Zelandom već neko vreme, iako zvanično nije bilo potvrđenih slučajeva. Korona se definitivno vraća na Novi Zeland, a premijerka Džasinda Ardern jasno je upozorila građane da će se situacija u narednim danima pogoršavati.
Prvo je saopšteno da je zaražena jedna četvoročlana porodica u Oklandu, a onda su počele da stižu vesti o novim slučajevima. Ipak, iako je zvaničan broj zaraženih i dalje manji od 20, premijerka Ardern rekla je da će sa rastom ovog klastera situacija „biti još gora pre nego što počne da se poboljšava“.
Novozelanđani su šokirani povratkom virusa posle 102 dana bez ijednog slučaja transmisije u zajednici; štaviše, Novi Zeland je čitavom svetu poslužio kao primer uspešne strategije za eliminisanje opasnog virusa.
„Ovo je još jedan podsetnik koliko je ovaj virus prepreden i koliko se lako širi“, istakla je Ardern i dodala da je najbolje što Novi Zeland može da učini – da reaguje na vreme i odlučno.
U isto vreme, za Novozelanđane je jednako zastrašujuća pomisao o još jednom karantinu kojem se ne vidi kraj, a ta mogućnost je sve izvesnija. Očekuje se da odluka o uvođenju karantina bude ubrzo donesena, pošto se u Oklandu privodi kraju trodnevno vanredno stanje trećeg nivoa koje podrazumeva da svi građani borave u kući osim onda kada putuju do posla, odlaze u kupovinu ili vežbaju.
Sve škole i vrtići su zatvoreni, a obustavljene su i sve druge tzv. neesencijalne aktivnosti.
U zemlji je trenutno aktivno blizu 40 slučajeva, uključujući i one u karantinu, a jedan od zaraženih koji su registrovani u utorak je, kako je potvrđeno, u srodstvu sa osobom koja je bila zaražena u prvoj fazi epidemije. Zaraženi je u ponedeljak, ipak, bio u školi gde je došao u kontakt sa oko stotinak ljudi, a lokalne vlasti već su ispratile kontakte i izolovale ih.
Ardern ima pravo kada kaže da će stvari prvo biti gore da bi postale bolje. Dosadašnje iskustvo sa koronavirusom pokazalo je da klaster, kada je identifikovan, prvo raste određeni period, a tek se potom suzbija. Ardern je zato naglasila da novozelandska vlada uviđa ozbiljnost situacije i da joj pristupa „sa hitnošću, ali na smiren i metodičan način“.
Zvaničnici iz oblasti zdravlja rekli su da je neophodno da svi zaraženi ovog puta budu u karantinu kojim će upravljati vlasti, umesto da kao ranije budu izolovani kod kuće ili hospitalizovani u slučaju komplikacija.
Izolovanje i testiranje kontakata je na prvom mestu, ali u toku je i sekvenciranje genoma kako bi se lanac transmisije valjano pratio. Izvor se mora pronaći i novozelandske vlasti su uverene da je pitanje trenutka kada će misterija ovog klastera biti rešena, a stručnjaci veruju da će vanredno stanje ostati na snazi sve dok prvobitni izvor zaraze ne bude utvrđen.
U nekim mestima su se građani slabašno pobunili protiv vanrednih mera, ali stroga i brza reakcija je ono što je i prvi put spaslo Novi Zeland.
Osmog juna, Ardern je najavila da je, bez novih slučajeva prenošenja zaraze u zajednici posle 17 dana i sa potpuno oporavljenim pacijentima, „sigurno da smo eliminisali prenos virusa na Novom Zelandu, za sada“.
Izolacija je ukinuta i svakodnevni život se skoro u potpunosti vratio u normalu, uz izvesnu količinu socijalnog distanciranja. Ali granice su svejedno ostale zatvorene za strance, bez naznaka kada bi mogle ponovo da budu otvorene.
Rizik koji predstavljaju granice postao je očigledan samo nedelju dana posle saopštenja premijerke Ardern, kada su dve žene koje su se vratile iz Velike Britanije bile pozitivne na testu.
Njima dvema dozvoljeno je da izađu iz karantina ranije, ali nisu bile testirane i vozile su se svuda po zemlji pre nego što su se razbolele.
Pročitaj i:
Kasnije se ispostavilo da je desetine ljudi pušteno iz karantina ranije bez pravog testiranja, za šta struka kaže da je „potpuni promašaj“ procesa zbog kog je vlada „imala poteškoća“.
Iako ovaj propust nije izazvao nagli skok u broju slučajeva, jeste doveo do ogromne javne opasnosti i, 2. jula, do ostavke ministra zdravlja Dejvid Klarka. On je već pre toga bio kažnjen zato što je prekršio pravila izolacije da bi odveo porodicu na plažu.
Ekonomska cena po malu zemlju zatvorenih granica i te kako je visoka – subvencije će na kraju presušiti, a Novom Zelandu su neophodni strani turisti i radnici, kako su ocenili strani mediji.
Ispak, iako itaknuti glasovi, kao što je bivša premijerka Helen Klark, govore da je vreme da Novi Zeland razmisli koliko je dugo spreman da ostane zatvoren od sveta, činjenica je da sa koronavirusom uspešnu borbu mogu da vode samo strogi lideri poput Džasinde Ardern.
Da je popustila i otvorila granice, Novi Zeland bi sigurno sada već bio žarište, a u ovom slučaju novovezelandska vlada još uvek ima vremena da zaustavi širenje virusa, baš kao što je to učinila prethodnog puta.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
