3
"Gde su svi Arapi i muslimani? Gde su svi branioci ljudskih prava? Ostavili ste palestinski narod da pati, gladuje i bude uništen", oštre su reči jedne Palestinke srednjih godina koja strepi stojeći u redu za gas u Deir al-Balahu, gradu u centru Pojasa Gaze.
Ona besno viče, frustracija se vidi na njenom licu, a očaj se krije u pozadini.
„Od ranog jutra čekamo u redu da napunimo jednu plinsku bocu. Jutarnju molitvu obavljala sam stojeći“, rekla je.
Ona kaže da je morala da napusti svoj dom u Beit Hanunu na severu, samo 2 km od granice sa Izraelom.
„Ne mogu da opišem razaranja. Čitave porodice su izbrisane iz matičnih knjiga. Ubijani su u svojim kućama. Gaza je potpuno uništena. Smilujte se na nas“, rekla je.
Ona sada živi sa svojom porodicom u školi koju vode UN u Deir al-Balahu, prenosi BBC.
Nakon što su naoružani napadači Hamasa napali Izrael 7. oktobra, ubivši 1.200 ljudi i uzevši više od 240 talaca, Izrael je započeo vazdušne napade, a zatim pokrenuo kopnenu invaziju.
Najmanje 15.000 Palestinaca je do sada ubijeno u ratu, prema Hamasovom ministarstvu zdravlja.
U pojasu Gaze živi 2,3 miliona ljudi, a UN kažu da je 80 odsto raseljeno zbog sukoba, a Izrael je naredio svima koji žive na severu da se evakuišu južno od reke Vadi Gaze.
U petak je počela četvorodnevna pauza u borbama prema dogovoru između Izraela i Hamasa, kojim je oslobođeno 50 talaca u Gazi u zamenu za oslobađanje 150 Palestinaca koji su držani u izraelskim zatvorima.
Dve strane su kasnije produžile primirje za dva dana od utorka kako bi omogućile oslobađanje dodatnih 20 talaca i 60 zatvorenika.
Sporazum je takođe omogućio slanje veće pomoći Gazi.
Svakog dana iz Egipta je prelazilo do 200 kamiona pomoći. Ali to je ipak manje od polovine broja kamiona koji su svakodnevno ulazili pre rata.
Agencije UN su saopštile da su uspele da dostave deo te pomoći severu, koji je bio u fokusu izraelske kopnene ofanzive, ali svuda postoje ogromne nestašice.
Na stotine je u redu za gasa u Deir al-Balahu, oko 6 km južno od Vadi Gaze. Mladići sede na plinskim bocama dok čekaju. Vazduh je napet. Ljudi su iscrpljeni.
„Ne možete da nađete šolju čaja ili pakovanje keksa. Juče su ljudi delili hleb dok su spavali na ulici“, kaže drugi čovek u redu.
„Kiša kojoj smo juče prisustvovali i hladnoća kroz koju smo prošli. Ljudi su ovde prenoćili. Neka nam je Bog u pomoći“, dodao je.
Izrael je prekinuo struju i isporuku veće količine vode i obustavio isporuke hrane, goriva i druge robe u Gazu kao odmazdu za napad Hamasa.
Ograničene isporuke pomoći su nastavljene 21. oktobra, ali je Izrael zaustavio sve isporuke goriva do 15. novembra, a zatim dozvolio samo ograničenu količinu. Američki zvaničnik kaže da se 140.000 litara goriva trenutno isporučuje svaka dva dana.
Izraelska vlada kaže da bi gorivo mogao da koristi Hamas, zabranjena teroristička organizacija u Izraelu, EU, Velikoj Britaniji i SAD.
PROČITAJTE JOŠ:
Mohamed al-Kidrah strpljivo čeka u redu za gas.
„Ovde smo tri dana. Došli smo pre dve noći i od 03:00 do sada nismo uspeli da napunimo“, kaže on.
„Ne možemo da nađemo gorivo, brašno ili bilo šta“, dodao je.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da će više ljudi umreti od bolesti nego od bombardovanja u Gazi ako se zdravstvena infrastruktura ne obnovi.
U međuvremenu, konzorcijum za pomoć predvođen UN kaže da je 60 odsto zgrada na teritoriji oštećeno ili uništeno.
Kako primirje važi, postoje znaci da se neki život vraća u Gazu, a ljudi pokušavaju da uberu ostatak ovogodišnjeg roda maslina.
„Moramo da iskoristimo ovu priliku, nemamo vremena“, rekao je farmer Fati Abu Salah novinskoj agenciji Rojters u svom maslinjaku u blizini grada Kan Junisa na jugu zemlje.
„Ovaj rat nas je uništio, gotovo da nema proizvodnje. Veći deo žetve je propao“, dodao je.
Nedostatak električne energije takođe je onesposobio lokalnu presu za masline pošto je za njih neophodno gorivo.
„Pronalaženje goriva je kriza sa kojom se svi suočavaju“, kaže uzgajivač maslina i novinar Mohamed Vafi.
