0
Bivši glavni pregovarač Evropske unije za „Bregzit“ Mišel Bernije nagovestio je da bi Francuska mogla da sledi primer Velike Britanije i izađe iz EU. "Morali bismo izvući neke pouke iz Bregzita zbog sebe. Sada je prekasno za Veliku Britaniju, ali ne i za nas", rekao je Bernije.
Govoreći u petak na konferenciji o budućnosti bloka u La Tukuetu, francuski političar se osvrnuo na „socijalne nemire i bes“ u Francuskoj zbog nekontrolisane imigracije, kao i na „birokratiju i složenost“ EU .
„Morali bismo izvući neke pouke iz Bregzita zbog sebe. Sada je prekasno za Veliku Britaniju, ali ne i za nas. Možemo pronaći, ne samo u Velikoj Britaniji, već i ovde u Francuskoj, u severnim i istočnim regionima, građane koji žele da napustimo EU “, kazao je Bernije.
Bivši pregovarač EU smatra da je odgovornost EU da shvati „zašto su Britanci otišli“ i da je za Brisel važno „da sasluša bes koji je izražen u Velikoj Britaniji i da uvede promene neophodne za bolje razumevanje“ kao i da „umiri građane koji ostaju u EU“.
Primedbe su usledile posle najnovije ankete koju je sproveo francuski trust mozgova IFOP a koja je pokazala da će Marin Le Pen u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj 2022. godine pobediti Emanuela Makrona za dva procenta.
Makron je izjavio Bi-bi-siju-u 2018. godine da će francuski narod verovatno glasati za izlazak iz EU ukoliko se održi referendum sličan britanskom.
Rekao je da „uvek rizikujete kada imate takav referendum nalik na britanski u kome se glasa za ili protiv u vrlo komplikovanom aspektu“, dodajući da se ne bi ipak kladio na ishod referenduma, budući da je kontekst u Velikoj Britaniji i Francuskoj „bio veoma različit“.
Makron je takođe jasno stavio do znanja da bi pozdravio hipotetički povratak Britanije u EU, navodeći da poštuje odluku britanskih građana ali i da žali zbog rezultata referenduma.
Velika Britanija je napustila EU 31. januara 2020. godine, što je pokrenulo jedanaestomesečni prelazni period u kom su London i Brisel zaključili niz sporazuma, uključujući i sporazum o slobodnoj trgovini.
Do sporazuma, zaključenog 24. decembra, došlo je nakon višemesečnih teških pregovora koji su „lomili“ preko mnoštva teških tema, kao što su ribarstvo, socijalna, radna i ekološka pitanja.
Premijer Velike Britanije Boris Džonson sporazum je ocenio kao „važan ugovor“ koji će omogućiti Britaniji da „preuzme kontrolu“ nad sopstvenom sudbinom.
Više od dva meseca nakon razvoda obe strane su se u više navrata sukobljavale oko pitanja poput takozvanog Severnoirskog protokola kojim je predviđeno izbegavanje uspostavljanja čvrste granice sa Irskom, zatim carinskih i veterinarskih propisa i vakcinacije protiv kovida 19.
****
Pratite nas i na društvenim mrežama:
