0
Preliminarni rezultati prvog kruga lokalnih izbora u Francuskoj, održanih u nedelju, pokazuju da predsednik Emanuel Makron i njegov glavni rival, Marin le Pen, neće dobiti ono čemu su se nadali u prvom krugu izbora, ocenjuje danas BBC.
PROČITAJTE JOŠ:
Makronova centristička partija bi, prema projekcijama, trebalo da dobije iznad 10 odsto glasova, što je dovoljno za naredni krug koji se održava 27. jula.
Partija Nacionalni zbog Marin le Pen je takođe dobila manje glasova nego što je očekivala. Obe stranke zaostaju za konzervativnom republikanskom partijom, navodi BBC.
Jedan od Makronovih poslanika, Aurora Berž, opisala je slabe rezultate njene partije „demokratskim šamarom u lice svih nas“.
Očekivalo se da Nacionalni zbor u prvoj rundi osvoji najmanje jedan od 14 regiona prvi put u istoriji, ali se to nije desilo.
Le Pen se nije kandidovala za izbore, ali vodi kampanju, prenosi Tanjug.
Ona je za malu izlaznost na izborima, u kojima je apstiniralo 66 odsto glasača, opisala kao „građansku katastrofu.“ Lider Nacionalnog zbora je za rezultate okrivila vladinu neposobnost da narodu ulije veru u političke institucije.
„Hajde da budemo realni – izbore je obeležila brojna i istorijska apstinencija glasača od blizu 70 odsto zbog nepoverenja u izborni sistem, koji ostavlja glasačima utisak da ništa ne može da se promeni, da je sve oduzeto“, izjavila je Le Pen.
Glasači su birali u 14 francuskih regiona, a bilo je više od 15.700 kandidata za 4.100 mesta u lokalnim parlamentima.
Ovi izbori se prate sa posebnom pažnjom, jer su predsednički izbori udaljeni godinu dana i predstavljaju test za Makrona i njegove rivale.
Prema prvim rezultatima Ipsosa, konzervativni republikanci su osvojili 27 odsto glasova, a onda sledi Nacionalni zbor sa 19 odsto.
Zeleni, Socijalistička partija i Makronova stranka Republika u pokretu – svi su na 11 odsto.
Ovo je prvi put da je Makronova stranka učestvovala u regionalnim izborima, pošto njegova „Republika u pokretu“ nije postojala kada su se održani prethodni regionalni izbori 2015. godine.
Na regionalnim izborima 2015. godine, nešto više od 50 odsto Francuza nije glasalo, što je pad od nešto manje od 53,7 odsto u 2010. godini. Glasalo se o izboru novih saveta za 13 kontinentalnih i jedan prekomorski region Francuske kao i 96 departmana.
REgionalni saveti imaju budžete na milijarde evra i odgovorni su za škole, transport i ekonomski razvoj. Ukupno je bilo 15.786 kandidata koji su se kandidovali za 4.108 emsta. Pobednici se obično biraju za šestogodišnji madant, prenosi Gardijan.
Le Penova je posebno vodila kampanju u ruralnim predelima gde je podrška kranjoj desnici i dalje velika.
„Naši glasači nisu izašli“, rekla je u svojim komentarima nakon glasanja iz njenog uporišta na severu zemlje.
„Pozivam ih da hitno odgovore“, dodala je.
U pariškom regionu birači su mogli da biraju između 11 lista na kojima su se nalazili spiskovi predloženih odborinika.
Ovogodišna kampanja sa odloženim glasanjem za tri meseca zbog pandemije – jedinstvena je po tome što su zdravstvene mere značile da ne može bit kampanje od vrata do vrata, a i skupovi su bili ograničeni zbog epidemiološih mera.
Stranke su morale da prestave izborne liste na kojima su muški i ženski kandidati uzastopno navedeni na svojim listaa. Broj kandidata sa svake liste koji su izabrani zavisio je od rezultata svake stranke.
Opšte je slaganje da nije pametno povezivati regionalne izbore sa tim šta će biti na predsedničkim izborima sledeće godine. Ni glavna desnica, ni levica, ni socijalisti u ovoj fazi nemaju verodostojnog predsedičkog kandidata.
Analitičari ističu da je nivo apstinencije deveo u sumnju bilo kakva politička predviđanja. Međutim, većina anketa sugeriše da će se u drugom krugu izbora 2022. godine naći Emanuel Makron i Marin Le Pen.
Le Penova maršira ka Jelisejskoj palati?
U Francuskoj bi bila novina da Nacionalno okupljanje osvoji regionalnu vlast. Do sada su uspevali da tu i tamo osvoje pokoju opštinu, ali nikada jedan od trinaest francuskih regiona.
Danas je pak jugozapad zemlje gde se nalazi luksuzna Azurna obala postao nešto poput bastiona ove stranke.
Nije čudo što Marin Lepen želi da iskoristi regionalne izbore kao odskočnu dasku za one najvažnije – predsedničke izbore iduće godine, prenosi Dojče vele.
Na prošlim izborima za šefa države 2017. godine, aktuelni predsednik Emanuel Makron u drugom krugu je porazio Lepen. I sada sve govori da će se ovo dvoje naći u drugom krugu, s tim što Lepen ima veće šanse nego prošli put.
Taktika Nacionalnog okupljanja je da se probije u nove slojeve birača. Partija je odavno prvi izbor radnika, a sada peca glasove u građansko-konzervativnom taboru. Marin Lepen dugo radi na tome. Ne samo da je pre par godina promenila ime stranke koju je osnovao njen otac Žan-Mari Lepen, već je i smekšala program. Tako danas stranka više ne traži napuštanje evrozone i Evropske unije.
Omiljena tema i pred ove regionalne izbore je unutrašnja bezbednost. Doduše, regioni imaju nadležnosti u pitanjima školstva, prostornog planiranja i saobraćaja, ali slabo kada se radi o policiji. Pa ipak, to ne sprečava Nacionalno okupljanje i druge stranke da se bave temom pred izbore.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
