0
Budva je već dve decenije demografski veliki balon koji se polako naduvavao i sada je pred pucanjem - reči su Starograđanina Đorđa Zenovića koje slikovito opisuju stanje u kom je metropola turizma. Od grada koji je godinama bio sinonim urbanističkog haosa, Budva je postala grad u kome je život postao praktično nepodnošljiv za mnoge stanovnike. Demografski bum koji potresa prestonicu turizma - udvostručen broj stanovnika u samo nekoliko godina, doveo je u pitanje funkcionisanje svih sfera života - školstva, zdravstva, saobraćaja…
Grad koji je nekada tokom zime bio u svojevrsnoj hibernaciji, danas je mesto koje je postalo tesno. Svakodnevne gužve u saobraćaju i prodavnicama, neretko dovode i do ekcesnih situacija, jer je prisutna velika nervoza.
Od ratnih dešavanja u Ukrajini, kako ističu sagovornici “Vijesti”, doselio je praktično “jedan mali grad”, na hiljade ljudi je Budvu prepoznalo kao mesto gde će nastaviti život. Zenović, sekretar za zaštitu imovine Opštine Budva, ističe da, nažalost, o politici nekontrolisanog doseljavanja i demografskog buma koji je zadesio Budvu i Crnu Goru nećemo čuti niti u jednom predizbornom programu.
“Jednima se o tome ne priča zbog straha od toga šta će Evropa reći, a drugima jer realne turističke i finansijske pokazatelje kreče efektima koje po BDP-u u stvari imaju doseljenici, a ne turisti. Budva je već dve decenije demografski jedan veliki balon koji se polako naduvavao i sada je pred pucanjem. Glavni uzročnik ovolikog broja doseljavanja u Budvu jesu planski dokumenti koji su rađeni po meri investitora i građevinske mafije, a ne po meri čoveka i sa svim urbanim sadržajima koje jedan turistički grad treba da ima. Budva danas ima više od 200.000 stambenih jedinica, a saobraćajnu infrastrukturu, zdravstvenu uslugu i obrazovne institucije za maksimalno 15.000 stanovnika, upravo jer su urbanistički planovi rađeni bez ikakve vizije i strateškog planiranja”, navodi Zenović, prenose Vijesti.me.
Triput više stanovnika, očekuje se haos tokom leta
Upozorava da Budva, prema podacima Monstata, ima oko 22.000 stanovnika, ali da su podaci Ministarstva unutrašnjih poslova da ih je oko 60.000, odnosno gotovo tri puta više.
Ističe da Dom zdravlja ima oko 45.000 osiguranika, o čemu su “Vijesti” nedavno pisale… Zenović navodi da Budvani žive u “konstantnom saobraćajnom kolapsu”, da je napetost i nervoza kod ljudi “jako izražena i možda se najbolje oslikava upravo u saobraćaju i supermarketima gde se svakodnevno srećemo sa situacijama na ivici fizičkih obračuna”.
“Škole i vrtići su odavno prevazišli kapacitete koji su potrebni za normalno odvijanje nastave, a izabrani lekari imaju dnevno i po više od 50 zakazanih pregleda. Sa druge strane, Budva je planirana kao monocentrična turistička destinacija, gde ceo grad gravitira ka Starom gradu, pa možete zamisliti kakav haos nastane leti kada je u gradu više od 150.000 ljudi. A bar trećina se uveče kreće upravo ka Starom gradu. Možete onda zamisliti kakav je kvalitet života nas koji živimo tu. U letnjim mesecima vozilu hitne pomoći koje je udaljeno kilometar i po treba i do 25 minuta da dođe do Starog grada zbog saobraćajnog kolapsa, u redovnim okolnostima im treba pet minuta”.
Zenović je ocenio da je to pitanje koje nadilazi nadležnosti Opštine i tiče se jasnih strategija i mera države, kako bi se zaustavio trend.
“Ali, očigledno da nijedna Vlada uopšte nije bila zainteresovana za ovaj problem, jer Budva im je bitna da se ‘peglaju’ statistički podaci i puni budžet od poreza, a život domicila i zaštita kulture, tradicije i normalnog načina života ih čak ni pred izbore ne zanima”.
Godine pogrešne urbanizacije
Arhitekta, Starograđanin Slobodan Bobo Mitrović podseća na reči don Krsta Ivanovića (1628-1688) koji u svojim “Analima Budve” iz 1650. godine kaže: “Budva je grad malen po opsegu, a velik po hrabrosti i vrlinama”.
Poseban je problem, kako dodaje, njeno demografsko stanje u kojem se za kratko vreme doselio još jedan grad stranih državljana.
Jelušić: Nije sve crno-belo
Za profesoricu književnosti Boženu Jelušić “demografski bum” koji je zahvatio Crnu Goru i Budvu nakon ruske agresije na Ukrajinu svakako bi trebalo ozbiljnije razmotriti u smislu prikupljanja setova preciznih podataka i projekcija za naredni period.
“Izvesno je da je došlo do pritiska na gotovo sve servise gađana, ali je ova imigracija donela i povećane prihode u turizmu i izvesnu ekonomsku dinamiku. Stvari nisu ni crne ni bele, ali ono što zaista jeste problem je saobraćano zagušenje. Njega je bilo i u toku zime, a sada je teško zamisliti kako će se saobraćajno odvijati turistička sezona. Snažan je pritisak i na sve šaltere i službe gde se izdaju razne dozvole i dokumentacija. Pitanje je i hoće li izvorište Bolje sestre izdržati doseljavanje i turizam, baš kao i elktroenergetska mreža”, kaže za “Vijesti”.
Dodaje da iz ugla građanke može reći da “demografski bum” predstavlja opterećenje za one servise koji su već počeli da budu nedovoljni i za same građane Crne Gore:
“U prvom redu je reč o dva velika sistema – školstvu i zdravstvu, a evo kako se to vidi iz Budve. Više stotina novoupisanih učenika u tri osnovne i jednu srednju školu svakako iziskuju dodatni prostor, ali i pedagoško-metodičku pripremu za toliki broj učenika koji ne vlada službenim jezikom. Pretspostavljam da je pritisak na vrtiće potpuno nemoguć, jer Budva ima hronični i teški nedostatak prostora za predškolsko obrazovanje, pa zbog toga ima više privatnih vrtića za rusku i ukrajinsku decu. Čula sam da često u isti vrtić idu i jedni i drugi, što svedoči o apsurdu rata. Uz to, u Budvi postoji i ruska privatna škola svih razreda za više stotina učenika i, koliko znam, internatskog je tipa. Ne znam kako se sve ovo statistički prati i obrađuje, ali bi bilo dobro da je tako”, rekla je.
Poseban izazov je, kako dodaje, zdravstveni sistem, u prvom redu zbog toga što je zakonskim rešenjem o prijemu ukrajinskih izbeglica za njih takođe besplatan.
“Vidni su redovi u Domu zdravlja i puni angažman starih i novih privatnih ordinacija. Inače, ruski i ukrajinski građani imaju svoje ‘paralelne sisteme’ kada je reč o uslugama, svoje sajtove i zanatlije, hranu, njegu i slično. Ako dobijete priliku da ih koristite, možete se prijatno iznenaditi kvalitetom usluga”.
Doselile tri generacije sa kućnim ljubimcima
Božena Jelušić navodi da valja pomenuti i da u Budvi živi i značajan broj turskih građana.
“Za njih je osobito zanimljiv Stari grad, pa su turski suveniri zapravo postali aktuelna ponuda našeg kraja. Svi zajedno učestvuju u građevinarstvu i prometu nekretnina, a često se čuju žalbe da je to dovelo do nerealnog rasta cene kvadrata, sada nedostižne za prosečne crnogorske građane”.
Ona je ocenila da su velika seoba i izbeglištvo nakon devedesetih ukazali da Budvu biraju imućniji i preduzetnički mobilniji građani, u prvom redu zbog početnog kapitala koji je ovde potreban za podstanarski odnos, a kamoli za kupovinu.
PROČITAJTE JOŠ:
“I sada se slično događa i otuda je turistička privreda grada profitirala. Treba znati da su se doselile sve generacije, skupa sa dedama i bakama i kućnim ljubimcima, a na šetalištu zimus gotovo da ste tek sporadično mogli čuti naš jezik. U kulturološkom smislu ima različitih pokazatelja, pa određene kategorije ruskih i ukrajinskih građana posebno uživaju u programima koji su daleko od tranzicionih folk sadržaja na koje smo, nažalost, dugo bili navikli. Sve u svemu, Crna Gora postaje svojevrsni ‘melting pot’ i najmanje što može je da ima podatke o svemu i da projektuje budućnost kako svojih tako i doseljenih građana“, navodi.
Zenović: Suština je naći tačke integracije
Budvanin, politikolog Predrag Zenović kaže da je očigledno da privremeni boravak stranaca, posebno u toku sezone, stvara veliki pritisak.
“Budva je već u saobraćajnom haosu, lekara je premalo, lokalna i državna uprava rade na ivici prihvatljivog, ali mislim da je to dodatni motiv da još jednom promislimo strategiju daljeg razvoja grada, urbanistički, socio-ekonomski, kulturno-turistički, i da su to problemi koje je grad imao i pre dolaska izbeglica iz Ukrajine”.
On navodi da je Budva, kao i svaki mediteranski grad, nastala migracijama, seobama ljudi i ideja.
“Njen mitski osnivač Kadmo je kao imigrant došao u grad, Heleni, Rimljani, Mlečani, Bokelji, okolna plemena, izbeglice jugoslovenskog i rata u Ukrajini, i taj narativ nije samo lepa priča o gradu koji treba biti otvoren za sve, nego i uverenje kojim ovaj grad i njegovi građani treba da se vode. Suština je naći tačke integracije, otvoriti prostor u kojem zajednički komuniciramo i činimo grad boljim. Građani Rusije, Turske, Ukrajine koji žive u našem gradu imaju vrlo aktivan društveni život, osnivaju firme i udruženja, pokreću inicijative, navike kojima mogu oplemeniti svakodnevicu života. Evropska prestonica kulture Budva 2028. je jedan od tih projekata koji ima za cilj da integriše sve zajednice, da je učini gradom za sve i da kultura bude tačka susreta. Strateškim dokumentima – Programom razvoja kulture Opštine Budva i Strateškim planom razvoja kulture Opština Budva pokušaće da postavi širi i harmoničniji okvir razvoja grada razumevajući okolnosti sadašnjeg stanja opštine i stalni imigracioni trend“, navodi se.
BONUS VIDEO: Vanredni parlamentarni izbori: Premijer Crne Gore Dritan Abazović glasao u Ulcinju
