0
Ukrajina se dugo oslanjala na staro rusko oružje za svoje oružane snage. Sada se muči da nabavi municiju, a u pomoć joj pritiču proizvođači iz raznih krajeva istočne Evrope. Kako otkriva Njujork tajms, jedna od njih dolazi iz nama susedne Bugarske, a u toku je i potraga za "blagom" u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Radi se o jednostavnom i opasnom poslu, koji će uskoro biti otvoren za kandidate – punjenje 122-milimetarske artiljerijske granate sovjetskog stila eksplozivom koji će je pretvoriti u smrtonosni projektil, piše Njujork Tajms.
Za stanovnike Kostenca, planinskog grada u zapadnoj Bugarskoj, to je dobra prilika uprkos riziku od smrti. To znači više radnih mesta u fabrici municije Terem na periferiji grada.
“Given that the war in Ukraine is still raging, where do we think that the shells are going to be exported to?'‘ said Lyuba, a 41 yo grocery store saleswoman in Kostenets… “It’s not rocket science to figure out that its production is going to Ukraine.” https://t.co/HVUfFMkirC
— Quentin Sommerville (@sommervilletv) February 23, 2023
Fabrika je prestala da proizvodi granate od 122 milimetra 1988. godine kada se Hladni rat približio kraju. Ipak, uskoro će se montažne trake ponovo pokrenuti. Ruska invazija na Ukrajinu pretvorila je oružje i municiju iz sovjetske ere u kritično važan materijal.
I tako je u januaru, 35 godina nakon što su poslednje granate kalibra 122 milimetra napustile fabriku Terem, kompanija ponovo pokrenula proizvodnju.
Jer, Sjedinjene Države i njihovi saveznici u NATO-u ne proizvode tu municiju, a nekoliko zemalja van Rusije koje to rade uglavnom su u bivšoj sovjetskoj orbiti.
Production at the state-owned VMZ #Sopot ordnance plant was suspended due to the heavy #rain last night
— Bulgarian News Agency (@BTAnewsENG) September 2, 2022
👉https://t.co/G4earWjEQV pic.twitter.com/lDK9BlJCeA
Zbog toga se zapadne zemlje bore da pronađu alternativne izvore, ulažući milione dolara u zaobilazna rešenja koja bi utišala transakcije, izbegla političke posledice i rusku odmazdu. I to ih dovodi u neke od udaljenijih oblasti istočne Evrope, kao što je Kostenec i mali grad Sopot, otprilike 80 kilometara severoistočno, gde se nalazi još jedna državna fabrika oružja.
Predstavnici američke ambasade su tiho prisustvovali presecanju vrpce prošlog meseca za novu proizvodnu liniju u Kostencu, koje je održano ispred fabrike, dotrajale zgrade na obodu grada. Sa novim poslovima fabrika bi mogla da postane jedan od najvećih poslodavaca Kostenca.
„Ovo je velika stvar za grad“, rekla je zamenica gradonačelnika Margarita Minčeva.
Bogatsvo Sopota se popravilo od početka invazije. U njemu se nalazi VMZ, kompanija za proizvodnju oružja koja zapošljava veći deo lokalne radne snage. Nedavno su tupi udarci eksplozija zazveckali po prozorima – verovatno su to bili testovi sveže napravljene municije.
„Tokom godina VMZ je bio glavni izvor prihoda za stanovnike Sopota. Verovatno ne postoji nijedna porodica u gradu čiji članovi nisu radili ili ne rade u fabric. Mi praktično nemamo nezaposlene – samo oni koji ne žele da rade su bez posla“, rekao je gradonačelnik Dejan Doinov.
Inače, Bugarska ima istorijski bliske veze sa Moskvom, iako je deo Evropske unije i Organizacije Severnoatlantskog pakta od ranih 2000-ih. Prošlog leta, otkrića da je Bugarska isporučivala oružje Ukrajini, uprkos snažnom protivljenju naoružavanju Kijeva, izazvala su buru na političkoj sceni zemlje.
Predviđeni izvoz oružja Bugarske prošle godine porastao je, premašivši tri milijarde dolara, što je oko pet puta više od prodaje u inostranstvu u 2019. godine, prema vladinim procenama na osnovu podataka prikupljenih u oktobru.
Ipak, teško da je to jedina zemlja koja tiho doprinosi ukrajinskim ratnim naporima. Luksemburg snabdeva Ukrajinu oružjem poreklom iz Češke. Brokeri sa gotovinom iz SAD pretražuju fabrike u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Rumuniji u potrazi za „blagom“. Britanija je formirala tajnu operativnu grupu za naoružavanje Ukrajine, navodi se u dokumentu do kojeg je došao Njujork tajms.
Važnost takvih izvora raste kako Ukrajina sagoreva municiju velikom brzinom – za koju je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao prošle nedelje da je „mnogo puta veća od trenutne stope proizvodnje“.
„Ovo stavlja našu odbrambenu industriju pod opterećenje“, dodao je Stoltenberg.
Poslednjih meseci Ukrajina je ispaljivala između 2.000 i 4.000 artiljerijskih granata dnevno, ali bi želela da ispali više kako bi mogla da povrati teritoriju koju je zauzela Rusija. U jednom trenutku prošlog leta Rusija je ispaljivala čak 50.000 granata dnevno. Taj broj je od tada opao, jer i Rusija pati od nedostatka municije.
Zbog toga, SAD šest puta povećavaju sopstvenu proizvodnju artiljerijskih granata kako bi popunile praznine. Uglavnom se proizvodi municija za NATO standardne haubice.
Kada je invazija počela prošle godine, Ukrajina i njeni saveznici počeli su da kupuju oružje u sovjetskom stilu gde god su mogli da ga nađu. Državne ukrajinske kompanije su tražile od brokera u SAD i drugde tenkove, helikoptere, avione i minobacače.
Potencijalni dobavljači izašli su iz zastoja globalne trgovine oružjem kako bi zadovoljili potražnju. Prošlog juna, češki prodavac oružja ponudio je Ukrajini municiju i desetak sovjetskih jurišnih aviona napravljenih između 1984. i 1990. godine za oko 185 miliona dolara, pokazuju dokumenti.
I Britanija i SAD su finansirale poslove koristeći zemlje trećih strana i brokere u slučajevima kada zemlje proizvodnje ne žele da budu javno identifikovane kao da pružaju oružje Ukrajini, kažu ljudi upoznati sa tim naporima.
Prošlog juna Britanija je sklopila dogovor o kupovini 40.000 artiljerijskih granata i raketa koje su proizvele pakistanske fabrike ubojnih sredstava u vlasništvu vlade. Prema uslovima sporazuma, Britanija bi platila rumunskom brokeru da kupi pakistanskog oružje. Zvanična dokumentacija transakcije kaže da će oružje biti prebačeno iz Pakistana u Britaniju, bez pominjanja Ukrajine.
„Dogovor se raspao nakon što pakistanski dobavljač nije mogao da isporuči municiju“, rekao je Marius Rosu, šef izvoza rumunskog brokera Romtehnica.
Takvi problemi su uobičajeni u poslovima koji se oslanjaju na brokere i daleke proizvođače. Rosu je rekao da njegova kompanija ne šalje oružje u Ukrajinu. Rekao je da kupci na drugim mestima mogu kupiti oružje od Romtehnik i kasnije ga poslati u Ukrajinu.
Zvaničnici pakistanskog ordnansa i vladinog ministarstva koje ga nadzire nisu odgovorili na pitanja o predloženom sporazumu.
Birokratske rupe i aranžmani za prolaz daju bugarskim zvaničnicima političko pokriće, istovremeno podstičući ratne napore Ukrajine.
Bugarska industrija naoružanja zauzimala je posebnu ulogu od opadanja Sovjetskog Saveza. Obezbeđivao je oružje obema stranama u iransko-iračkom ratu i Libiji, između ostalih kupaca, a nakon pada Sovjetskog Saveza snabdevao je pobunjenike u Angoli i Tamilske tigrove u Šri Lanki.
Čak i nakon što je Bugarska ušla u Evropsku uniju i NATO, njena industrija oružja je nastavila da proizvodi municiju sovjetskog kalibra. To je stvorilo priliku nakon što su SAD poslale trupe u Avganistan i Irak. Američki saveznici u tim zemljama koristili su oružje iz sovjetske ere, a SAD su kupovale municiju od Bugarske za snabdevanje.
Nakon što je građanski rat u Siriji počeo 2011. godine, tamo se pojavila bugarska municija – verovatno deo kampanje za naoružavanje grupa koje se bore protiv sirijskog režima.
To je dovelo Bugarsku u sukob sa Rusijom, koja je podržala vladu sirijskog predsednika Bašara el Asada. Ruski atentatori otrovali su bugarskog trgovca oružjem 2015. godine, a od tada je niz neobjašnjivih eksplozija potresao bugarske kompanije za oružje.
Prodavačica Ljuba je rekla da prisustvo fabrike oružja Terem, koju je potresla slučajna eksplozija 2014. godine, čini Kostenec ruskom metom.
„Mi smo obični ljudi, verovatno nikada nećemo saznati šta tačno tamo prave“, rekla je Ljuba.
Slučajno tempirani izbori pomogli su Bugarskoj da olakša put da postane glavni snabdevač Ukrajini. U jesen 2021. godine, tokom ruske pripreme za invaziju, nova partija je preuzela vlast, a Kiril Petkov, premijer školovan na Harvardu, odlučio je da je to trenutak kada Bugarska može da se okrene prema Zapadu.
„Želeli smo da budemo na pravoj strani istorije“, rekao je u jednom od intervjua.
Vlada Petkova je pala nekoliko meseci kasnije, kada je druga stranka napustila njegovu koaliciju. Ipak, do tada je bilo dovoljno zamaha da se izvoz nastavi, čak i kada su drugi političari u Bugarskoj kritikovali odluku da se pomogne u borbi protiv Rusije.
Preko nazubljenih planina prekrivenih snegom u Sopotu, stanovnici koji su tamo radili rekli su da je VMZ povećao proizvodnju otkako je Rusija napala Ukrajinu, a fabrika sada radi od ponedeljka do subote.
Pročitajte još:
„VMZ je bio i jeste sastavni deo života grada“, rekao je 63-godišnji radnik koji tamo radi više od četiri decenije.
I kako kaže, teško bi bilo zamisliti da sada ostane bez njega.
„Zvučaće cinično ako vam kažem da želim mir, a u isto vreme radim u fabrici oružja“, rekao je on.
BONUS VIDEO Snimak iz drona pokazuje sav užas koji je zadesio Bahmut
