0
"Ministar ekspresno razrešio policajce koji su napravili propust u slučaju ubistva". Zvuči kao naslov koji vrlo lako može biti objavljen u Srbiji, ali pre nego što počnemo da zamišljamo kako ovo postaje iole pravna država, da raščistimo stvar - nije. U pitanju je Grčka, gde su visokorangirani policijski zvaničnici razrešeni nakon ubistva navijača Mihaisa Kacurisa. Idemo dalje. "Do sada su dva člana vlade podnela ostavke zbog skandala u domovima za decu, stare i nezbrinuta lica". Pogađate, nije Srbija. Ovo se dogodilo u Rumuniji, kada je jedna nevladina organizacija otkrila užasavajuće uslove u pomenutim domovima, što je rezultiralo ostavkom članova vlade. Daleko od toga da u Srbiji ne postoje svi mogući preduslovi da se ovako nešto dogodi, ali čini se da u mnogim drugim zemljama, pa i u našem komšiluku, nema nikoga da iz petnih žila zavapi: "Ne dam Batu Gašića".
Da krenemo od kratkog pojašnjenja onoga što se u poslednje vreme dešavalo.
Grupa hrvatskih huligana uputila se na utakmicu Dinama iz Zagreba i grčkog AEK-a. U žestokoj tuči koja je nastala, jedan od navijača grčkog kluba je ubijen, zbog čega je pokrenuta munjevita akcija policije u kojoj su huligani uhapšeni.
Ta akcija možda jeste bila munjevita, ali su prethodno zabeleženi mnogi propusti. Grčka policija je od kolega iz susednih zemalja dobila informaciju da se opasna grupa navijača kreće prema njihovoj granici.
Sam meč je ocenjen kao riskantan, a prema pojedinim informacijama, grčka policija je i pratila autobus u kom su se nalazili hrvatski navijači, da bi oni volšebno nestali nakon izlaska iz vozila.
Onda je došlo do tuče u kojoj je mladić ubijen.
Grčke vlasti gotovo odmah su priznale – policija je napravila niz propusta koji su verovatno mogli da spreče ubistvo mladića.
Grčki ministar za zaštitu građana Janis Oikonomu otpustio je najmanje sedam najviših oficira policije i poručio da će se krivična istraga nastaviti jer je reč o „nedopustivom i neprihvatljivom incidentu“.
„Sport nije mesto nasilja i sportski duh ne treba kvariti ovakvim navijanjem“, napisao je, između ostalog, ministar u saopštenju.
Iako krivična dela ne mogu da se porede, situacije iz Grčke umnogome može biti povezana sa bolnih prethodih par meseci u Srbiji.
Nakon masakra u školi „Vladislav Ribnikar“, u kom su ubijena deca i školski čuvar, načelnik PU za Grad Beograd Veselin Milić pokazao je na konferenciji za medije, u jednom od najbolnijih, verovatno i najbolnijem trenutku u novijoj istoriji Srbije, spisak sa imenima dece koju je maloletni ubica iz Ribnikara ubio ili planirao da ubije.
Da sažmemo u jednoj rečenici: Prvi policajac Beograda i defakto najmoćniji čovek srpske policije samo nekoliko sati nakon najveće tragedije u našoj zemlji, kada je jedan dečak ubio devet svojih vršnjaka i školskog čuvara, pokazao je spisak planiranih ubistava.
Očekivano, snimak je deljen, prepričavan, zumiran, proučavan, kako od strane medija, tako od strane građana Srbije.
Da li je podneo ostavku? Takođe očekivano – ne. Fotografija načelnika Milića na kojoj drži pomenuti spisak čak je objavljena i bila je fokus na njegovom sajtu.
Ne samo da načelnik nije podneo ostavku, da nije prekoren zbog svog postupka, već je i Više javno tužilaštvo u Beogradu (kojim rukovodi Nenad Stefanović, čovek koji godinama vrši progon saradnika koji ne odgovaraju njegovom egu i ambicijama, a sasvim slučajno je i poslušnik SNS režima), procenilo da se u Milićevom postupku ne stiču elementi krivičnog dela.
Da li je slučajno ili ne, što je upravo viši javni tužilac Nenad Stefanović, čovek od poverenja aktuelnog režima, doneo ovakvu odluku o drugom čoveku od poverenja ovog režima, na čitaocima je da procene.
Druga, izuzetno bitna ličnost u ovoj priči je i ministar policije Bratislav Gašić – hodajuća afera koja „voli novinarke koje lako kleknu“, ali i svog šefa Aleksandra Vučića, što „sa ponosom kaže“.
Smena Gašića, kao ministra unutrašnjih poslova, pomenuta je neposredno nakon masakra u Ribnikaru. To je, između ostalog, jedan od zahteva protesta „Srbija protiv nasilja“, koji se od maja održavaju u Beogradu i brojnim drugim gradovima u Srbiji.
Isti taj ga nije dao kada je kao ministar odbrane izgovorio rečenicu „volim novinarke koje lako kleknu“. Tada je, ipak, pritisak novinara i javnosti bio jak, a SNS anakonda nešto slabija nego sada.
Gašić je tada kao ministar odbrane podneo ostavku, na molbu Aleksandra Vučića, ali isto neće učiniti kao ministar policije.
I što bi on svakom mandatu podnosio ostavke kao veliki prijatelj, jedan od najodanijih i najsposobnijih, kad ga brani vrhovni komandant?
„Ne dam Batu Gašića“, poručio je Aleksandar Vućić svakome ko traži smenu ministra, koji je više njegov, nego predsednice vlade Ane Brnabić.
Ne da ga ni ona, uz opasku „go*nari jedni“, koja je upućena poslaniku Miroslavu Aleksiću na pitanje zašto ona, predsednik države Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali, zadovoljno poziraju sa osmesima samo nekoliko dana nakon dva masakra koja su se dogodila u zemlji čiji su predvodnici i predstavnici.
Pravdala se premijerka da je ono „go*nari“ bilo upućeno samo Aleksiću, ali zgoreg podsetiti da su se prilično loše, da ne kažem kao „govnari“ osetili učesnici protesta „Srbija protiv nasilja“. Na hiljade, neki će reći i na stotine hiljada njih, među kojima je i autor ovog teksta.
Ostavku zbog masakra u Ribnikaru podneo je samo ministar prosvete Branko Ružić, koji je ubrzo, što bi komšije Hrvati rekli – uljebljen. On je postao savetnik ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, za mesečnu platu od 179.016 dinara, što je 45.000 više od ministarske.
Pored Grčke, ostavke i razrešenja pljušte u još jednog zemlji iz susedstva – Rumuniji.
Tamo je nevladina organizacija Centar za ljudska prava, koju predvodi Džordžijana Paksu, otkrila katastrofalne uslove u domovima u kojima borave deca, stari, ljudi sa posebnim potrebama.
Nevladina organizacija je krajem jula otkrila da ljudi žive u pretrpanom, prljavom podrumu domu, okruženog građevinskim materijalom, pored 23 osobe koje žive na spratovima iznad. Četiri osobe sa teškim invaliditetom ležale su na dušecima „uprljanim izmetom, urinom i krvlju, sa mušicama“.
Otkrića nevladine organizacije pokrenula su sudsku istragu i prate slična otkrića u drugim privatnim institucijama. Do sada su dva člana vlade Rumunije bila primorana da podnesu ostavke zbog, kako su rumunski mediji nazvali, skandala „domova užasa”.
Tužioci su pokrenuli krivičnu istragu i naveli da u tom slučaju ima više od 20 osumnjičenih.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis nazvao je ta otkrića „nacionalnom sramotom“ i rekao da se moraju preduzeti mere da se „zlo iseče iz korena“.
Bespotrebno je naglasiti kako su se ovakve situacije ranije dešavale i u Srbiji, a da niko nije odgovarao.
Najsvežija je ona iz 2021. godine, kada je objavljen zajednički izveštaj domaće i međunarodne organizacije „Zaboravljena deca Srbije“. U izveštaju se navodi da u pojedinim ustanovama, deca „leže u metalnim krevecima sa visokim rešetkama – koji praktično funkcionišu kao kavezi“, a žene i devojke su „na kontracepciji bez njihove saglasnosti“ što „praktično služi za prikrivanje eventualnih slučajeva silovanja i seksualnog zlostavljanja“.
U momentu kada je uznemirujuć izveštaj objavljen, na čelu ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nalazi se Darija Kisić – takođe poslušna figura ovog režima.
Termin „vojnik“ u ovim slučajevima, čini se, suvislo je koristiti, jer su ljudi o kojima se radi u biti nešto ekstremno daleko od obučenih, disciplinovanih vojnika koji rade za dobrobit svoje države i naroda.
Tako je ministarstvo jedne od poslušnica Darije Kisić 2021. godine saopštilo kako su ovi navodi „paušalni“ i da autori izveštaja moraju da dostave dokaze.
Ovo, podrazumeva se, nije prvi put da se u javnosti govori o zlostavljanju, užasnim uslovima i eksploataciji štićenika domova. Prvi, koji je poput bombe odjeknuo u javnosti, dogodio se 2000. godine, kada su medijii pisali o domu u Kulini kod Aleksinca i užasnim uslovima u kojima žive štićenici.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
0
5
0
Naslovno lice kampanje „Zovem se Anđela i Kulina je moj dom“ bila je jedna od štićenica doma Anđela M. koja je podelila priču o užasu kroz koji je prolazila.
Brankica Janković, tadašnja državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike, rekla je da „u pojedinim ustanovama stanje u kojima korisnici borave, odnosno deca, nije na zadovoljavajućem nivou“.
Na istom nivou ostalo je do 2021. godine, što pokazuje objavljeni izveštaj, a verovatno i u trenucima pisanja ovih redova.
Odgovaraće, možda, jednog dana, neko, a verovatno i svi.
Do tada, nemojmo zaboraviti sve navedene primere iz ovog teksta, kao i prodaju Sajma, dečaka nastradalog u Bačkoj Palanci, lokalnih šerifa koji su strah i trepet, Ribnikar, Mladenovac, Doljevac, helikopter…
BONUS VIDEO Da li je realno da Srbija 2027. bude kao što je vidi Vučić?