0
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan proteklog vikenda je imenovao ministre u svojoj vladi, a ministarstvo spoljnih poslova će od sada voditi Hakan Fidan. On je turski državnik i član AK partije, a ranije je bio direktor Nacionalne obaveštajne organizacije od 2010. do 2023. godine. On će na ovoj poziciji zameniti Mevluta Čavušoglua, a često ga prati nadimak "Bali-beg među političarima".
Čavušoglu je na ovoj funkciji bio od 2014. godine i postao je poznato ime u svetskoj politici, pa je mnoge iznenadila vest da više neće biti ministar. Takođe je važio i za jednog od najvernijih Erdoganovih kadrova. Međutim, na početku novog istorijskog mandata, Erdogan je rešio da napravi radikalne promene – Hakan Fidan je jedna od njih.
Kao bivši šef obaveštajne službe, Fidan je „plivao na različitim terenima“, od Bliskog istoka do Evrope, Afrike do Rusije, prikupljajući uvide i šireći svoj uticaj. Njegov uspon na mesto ministra spoljnih poslova, iako ne bez prethodnih izazova, označava značajnu prekretnicu u turskoj spoljnoj politici.
Ko je Hakan Fidan?
Hakan Fidan je rođen 1968. u Ankari. Prošao je obuku u Borbenoj školi kopnene vojske i Školi jezika kopnene vojske. Značajan deo akademskih studija završio je tokom službe u Oružanim snagama Turske (TSK).
Diplomirao je menadžment i političke nauke na Globalnom kampusu Univerziteta Merilend. Potom je magistrirao i doktorirao na Univerzitetu Bilkent.
Radio je kao podoficir u Turskoj vojsci od 1986. do 2001. godine. Nakon službe u TSK-u, Fidan se fokusirao na akademski život i predavao je kurseve međunarodnih odnosa na univerzitetima Hacetepe i Bilkent u glavnom gradu Turske, Ankari.
„Dobrovoljno je 2001. godine napustio vojnu službu i diplomirao menadžment i političke nauke u Sjedinjenim Američkim Državama. Svoje studije nastavio je u Beču, Ženevi te Londonu“, piše Hurijet.
Fidan, koji je takođe radio u štabu NATO korpusa za brzo reagovanje u Nemačkoj, dve godine je bio viši politički i ekonomski savetnik u ambasadi Australije u Ankari, počev od 2001. godine.
Njegov rad je uključivao i rukovođenje Turskom agencijom za saradnju i koordinaciju od 2003. do 2007. godine. Fidan, koji je 14. novembra 2007. imenovan za zamenika podsekretara premijera, u novembru 2008. imenovan je za člana Borda Međunarodne agencije za atomsku energiju. Postao je član upravnog odbora Internacionalnog univerziteta Ahmet Jesevi 8. marta 2008. godine i dao ostavku na ovu funkciju u februaru 2011. godine.
Erdoganov „sef“
Radio je i kao savetnik za bezbednost aktuelnog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Tada počinje njegov pravi politički posao. Erdogan je uvek imao veliko poverenje u Fidana i o njemu je u javnosti uvek o njemu pričao u superlativima.
„On je moj čuvar tajni. On je čuvar državnih tajni. Fidan je veoma dobro obučen birokrata“, rekao je Erdogan jednom za njega.
Na međunarodnom planu, Fidan je bio na pozicijama u odborima u dve specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija; Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO). Fidan je oženjen i ima troje dece.
Špijunska karijera
Fidan je rukovodio Nacionalnom obaveštajnom organizacijom od 25. maja 2010. do 7. februara 2015. godine. Kada ga je imenovao na tu funkciju, Erdogan je time pokazao da ga veoma ceni.
Ostavku na tu funkciju je podneo da bi se kandidovao za funkciju člana parlamenta, sa ciljem da predstavlja AK Partiju.
On je 9. marta 2015. godine, tačno 30 dana kasnije, povukao svoju kandidaturu. On je ponovo postavljen na svoju funkciju za nekoliko sati.
Tokom Minhenske bezbednosne konferencije u februaru 2017. godine, dostavio je spisak od 300 navodnih pristalica Gulenovog pokreta Brunu Kalu, predsedniku nemačke Savezne obaveštajne službe u očiglednom očekivanju saradnje.
Ali spisak mnogo više navodi nemačke vlasti da upozore posmatrane ljude na aktivnosti turske obaveštajne službe.
U septembru 2022. godine posetio je Hamisa Hancera iz sunitskog bloka u iračkom parlamentu u Bagdadu i takođe se sastao sa iračkim predsednikom Baramom Salihom.
Imenovan je za ministra spoljnih poslova 67. kabineta Turske 3. juna 2023. godine. nakon što je Erdoganova partija osvojila većinu na parlamentarnim izborima 14. maja, a Edogan ponovo postao predsednik Turske nakon drugog kruga izbora 28. maja.
Kontroverze
Turski mediji su pisali da je Fidan tokom svog mandata na čelu obaveštajne službe učestvovao u mnogim kontroverznim procesima, posebno u pokušaju državnog udara u Turskoj.
Tokom 2009. godine čestvovao je u tajnim mirovnim pregovorima sa Kurdistanskom radničkom partijom (PKK) u Oslu zbog kojih je 2012. državni tužilac želeo da ga ispita.
Redžep Tajip Erdogan je intervenisao u ime Fidana i kasnije je delegiran da održi razgovore sa šefom PKK-a Abdulahom Odžalanom koji se nalazi na doživotnoj robiji u zatvoru na ostrvu Imrali.
PROČITAJTE JOŠ:
Njegov dolazak na čelo obaveštajne službe naročito je zasmetao Izraelu koji je tada saopštio kako je njegovo imenovanje alarmantan razvoj događaja te da Fidan sarađuje sa Iranom.
Njegov mandat je tada doveo do pomeranja od bezbednosne saradnje sa Izraelom i Sjedinjenim Državama ka saradnji sa Iranom, pre svega Kasimom Sulejmanijem, vođom divizije Al Kuds.
Fidan je kako se navodi, radio na povećavanju aktivnosti Turske u borbi protiv terorizma u Siriji i Iraka.
BONUS VIDEO: Inauguracija u turskom parlamentu: Erdogan položio zakletvu za novi predsednički mandat
