Bajdenovih 8 dana u Evropi: G7, Putin, Erdogan, Džonson

Pre ulazak u Air Force 1 u sredu, Bajden je novinarima rekao da je putovanjem želi liderima Kine i Rusije jasno da stavi do znanja da su Sjedinjene Države i Evropa "zajedno".Govoeći o sastanku koji će obaviti na kraju putovanja sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Bajden će rekao da teži tome da evropske prestonice shvate da mogu da računaju na SAD kao na pouzdanog partnera koji će "osujetiti agresiju Moskve kako na istočnom frontu, tako i na internet bojnim poljima"."U trenutku globalne neizvesnosti, dok se svet još uvek bori sa pandemijom ovim putovanjem želim da obnovim američku posvećenost saveznicima i partnerima i demonstriram sposobnost demokratije da se suoči sa izazovima i otrgne pretnjama novog doba “, rekao je Bajden za Vašington post.Kao cilj osmodnevnog putovanja po Evropi mnogi vide želju da Bajdenova administracija pokaže da saveznici SAD-a ne bi trebalo da se plaše da će se ona krenuti unazad stopama bivšeg predsednika Donalda Trampa.

„Cilj putovanja jeste unapređenje spoljne politike Džozefa Bajdena", rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan i dodao da će Bajden okupiti svetske demokratije kako bi zajedno rešile velike izazove današnjice.Bajdenova lista posetaPrva stanica na Bajdenovom putovanju je Velika Britanija, gde je predsednik SAD već održao sastanak sa premijerom Borisom Džonsonom, a potom, po prvi put, učestovao na G7 koji okuplja lidere sedam najrazvijenih zemalja. Nakon G7, sledi samit NATO-a u Briselu i na sastanak sa šefovima Evropske unije, a potom i sa Erdoganom.

Na kraju putovanja, u Ženevi će se sastati sa Putinom, i na ovom sastanku planira da izvši pritisak na Putina da prekine sa provokacijama, sajber napadima na američke firme, utiče na uslove zatvora u kojima je lider opozicije Aleksej Navaljni i osvrne se na prikrivene napore Kremlja da se umeša u američke izbore.

Nekoliko klizavih terenaŠto se tiče klimatskih promena, SAD teže da povrate kredibilitet nakon što je Tramp povukao zemlju iz borbe protiv globalnog zagrevanja. Bajden bi mogao da bude kritikovan i zbig trgovine, pitanja kom se još uvek nije posvetio.Takođe, s obzirom na to da su Sjedinjene Države dobro snabdevene vakcinama, ali se još ne mogu da ubede građane da se vakcinišu i ubrzaju proces imunizacije, lideri čije zemlje kubure sa vakcinama sigurno će pritisnuti Bajdena da ih podeli širom sveta.Još jedan centralni fokus biće Kina. Bajden i ostali lideri G7 objaviće program finansiranja infrastrukture za zemlje u razvoju čiji je cilj da se direktno takmiči sa pekinškom Inicijativom za pojas i put.Ipak, ne posmatra svaka država Kinu u tako oštro kao Bajden. Evropska unija još uvek nije zauzela tako snažan stav prema suzbijanju hongkonškog pokreta ili postupanju prema ujgurskim muslimanima i drugim etničkim manjinama u zapadnoj provinciji Sinđijang, koliko bi to želela administracija Bajdena. Ali postoje znaci da je Evropa spremna da to promeni.

EU je u martu najavila sankcije protiv četvorice kineskih zvaničnika umešanih u kršenje ljudskih prava u Sinđijangu. Peking je zauzvrat odgovorio uvođenjem sankcija nekoliko članova Evropskog parlamenta i drugih Evropljana koji kritikuju kinesku komunističku partiju.Sastanak i sa ErdoganomBajden bi trebalo da se sastane i sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom tokom boravka u Briselu, licem u lice posle nekoliko godina napetosti u odnosima Turske i Sjedninjenih Država.Bajden je tek u aprilu ove godine prvi put pozvao Erdogana od kako je postao predsednik. U tom pozivu, obavestio je turskog lidera da će javno ukazati na to da su sistematska ubistva i deportacije stotina hiljada Jermena od strane snaga Osmanskog carstva početkom 20. veka „genocid“, koristeći taj izraz koji su njegovi prethodnici iz Bele kuće decenijama izbegavali.„Amerikanci odaju počast svim Jermenima koji su poginuli u genocidu započetom pre tačno 106 godina“, naveo je Bajden 24. aprila.

Turska je burno reagovala na ovu izjavu. Dana nakon Bajdenove izjave, tursko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je američkog ambasadora u Ankari u znak protesta.Finiš - susret sa PutinomBajden je zauzeo sasvim drugačiji pristup Rusiji od Trampovog prijateljskog pristupa. Njihov jedini sastanak, održan u julu 2018. godine u Helsinkiju, obeležilo je Trampovo odbijanje da pruži podršku američkim obaveštajnim agencijama i stajanje na Putinovu stranu koji je negirao rusko mešanje u izbore dve godine ranije.„Uopšteno govoreći, ovo nisu sastanci sa ishodima, to su sastanci na kojima se lideri bolje upoznaju. Radi se o prenošenju poruke Putinu, oživljavanju starih saveza i demonstriranju da su SAD ponovo na dobrom putu“, rekao je Ričard Has, predsednik Saveta za spoljne odnose Sjedninjenih Država.BONUS VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=A4ERrYnyRvw&t=3s***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram