7
Tokom protekle nedelje, američki predsednik Džo Bajden je izneo niz primedbi na račun ruskog predsednika Vladimira Putina, koje su podigle temperaturu rusko-američkih odnosa skoro do tačke ključanja. Međutim, rečenica u kojoj je pozvao da se Putin smeni sa vlasti, možda je najteže pala.
U svom govoru pred okupljenim zvanicama i zvaničnicima poljske vlade u Kraljevskom zamku u Varšavi, američki predsednik je još jednom upozorio da se svet nalazi usred sukoba koji definiše eru između demokratije i autokratije.
On je obećao da će NATO braniti svaki pedalj tla svojih država članica. Takođe, obećao je nastavak podrške Ukrajini, ali je napomenuo da se američka vojska neće sukobljavati sa ruskim snagama.
Bio je to konfrontirajući, ali i odmeren govor, u skladu sa onim što su američki zvaničnici govorili mesecima unazad. A onda je Bajden neposredno pred kraj govora poručio: „Za ime Boga, ovaj čovek ne može da ostane na vlasti“, misleći na Putina, prenosi BBC.
Ubrzo oglasio se i Kremlj.
„Ovaj govor i delovi koji se tiču Rusije su zapanjujući, da upotrebim ljubazne reči“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov
„On ne razume da svet nije ograničen samo na SAD i veći deo Evrope“, dodao je.
SAD su odmah uzvratile komentarom, u pokušaju da „ispeglaju situaciju“.
„Predsednikova poenta je bila da se Putinu ne sme dozvoliti da vrši vlast nad svojim susedima ili regionom. On nije razgovarao o Putinovoj moći u Rusiji, niti o promeni režima“, rekao je zvaničnik iz Bajdenove administracije.
Brzina kojim su SAD objavile svoje „pojašnjenje“ sugeriše da su svesne opasnosti koju nose ovakve Bajdenove reči.
Državni sekreter Entoni Blinken je o ovoj situaciji govorio i tokom svoje posete Jerusalimu.
„Mi nemamo strategiju promene režima u Rusiji ili bilo gde drugde što se toga tiče. U ovom slučaju, kao i u svakom slučaju, to je na narodu dotične zemlje. To je na ruskom narodu“, rekao je Blinken.
Čak se i Bajden kasnije pravdao pred novinarima, rekavši da nije pozivao na promenu režima u Rusiji. Međutim, ovo nije prvi put da američki predsednik koristi teške reči kada govorio o Putinu.
Ranije tog dana, Bajden je Putina nazvao „kasapinom“, a nedelju pre toga je Putina optužio za ratne zločine. Takođe ga je nazivao i nasilnikom, diktatorom i ubicom. U oba slučaja, Bajdenove reči su izazvale osude i upozorenja Moskve da su diplomatski odnosi Rusije i SAD narušeni do tačke prekida.
Postoji granica između osude lidera nacije i pozivanja na njegovu smenu. To je bila linija koju su Amerikanci i Sovjeti poštovali čak i na vrhuncu Hladnog rata. Sudeći prema rečima koje su upućene tokom poslednjeg govora, Bajden je tu liniju prešao.
„Promena režima“ nije ono što bi jedna nuklearna sila trebala da zahteva od druge, ističu stručnjaci, prenosi BBC.
Nema sumnje da je Bajden Putinu uručio propagandni poklon. Moskva bi mogla da predstavi rat ruskom narodu kao neprijateljski pritisak Zapada, kako bi se dodatno zamaglila istina o napadu na Ukrajinu. Ovo bi moglo da ublaži politički pritisak za koji se Zapad nada da će doneti oštre sankcije.
Ali Bajdenovi napori da izbegne personalizovanje sukoba sa Putinom i okarakterisanje rata kao direktnog obračuna između SAD i Rusije potkopani su njegovom čvrstom retorikom prema ruskom lideru poslednjih dana.
Ambasadorka SAD pri NATO-u Džulijan Smit rekla je da se Bajden u Varšavi sreo sa stotinama Ukrajinaca i da je njegov govor bio reakcija na priče koje je čuo tog dana. Međutim, čak je i ona istakla da SAD nemaju politiku promene režima u Rusiji, prenosi CNN.
Međutim, brojni svetski mediji u svojim analizama ističu da je potrebno da predsednik SAD pažljivije bira svoje reči, jer kako je drama u subotu pokazala, potreban je samo trenutak da se izazove opasna diplomatska kriza.
Do nedelje su čak i neki američki saveznici pokušavali da se distanciraju od Bajdenovih primedbi. Francuski predsednik Emanuel Makron je upozorio da američki predsednik dovodi u opasnost pregovore o prekidu vatre Rusije i Ukrajine.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ne bih koristo takve termine jer još uvek razgovaram sa predsednikom Putinom“, rekao je Makron.
Bilo koji budući sporazum o prekidu vatre na koji Putin pristane, verovatno neće proizaći iz američke diplomatije s obzirom na duboko neprijateljstvo između Moskve i Vašingtona.
Ali svaki konačni sporazum i dugoročni cilj sprečavanja opasnih eskalacija između dve najveće nuklearne sile na svetu – zavisi od toga da razgovaraju jedni sa drugima. Događaji koji su se odigrali proteklog vikenda su sve dodatno otežali.
BONUS VIDEO: Predgrađe Kijeva u ruševinama
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
