0
Iako je pre dve decenije govorio o tome kako se ne sme dozvoliti da oslobođeni Avganistan "ispari", predsednik Sjedninjenih Država je ipak bio taj koji je prvi "povukao nogu" i ostavio ovu državu, koja je dvadeset godina bila pod zaštitiom američkih vojnika na milost i nemilost talibanima. Ovakva odluka izazvala je osudu javnosti, te mnogi proteklu sedmicu nazivaju "Bajdenovom nedeljom krivice".
Pročitajte još:
Proteklih dana zapadni saveznici bili su primorani da prezvoze avganistanske građane vojnim avionima, koji se očajnički drže za njihove točkove, jer su avioni premali za sve koji žele da sačuvaju živu glavu, CNN.
Ove nedelje će se zbog toga dogoditi saslušanje u Kongresu, po pitanju o izlaska i velikih napora da se ubrza tempo evakuacije. Upitno je kako će ono proteći, jer je, čini se malo nijih zadovoljno odgovorom koji je američka administracija dala u danima koji se tumače najgorim u Bajdenovoj dosadašnjoj političkoj karijeri.
Reklo bi se da on ovakav rasplet nije očekivao, jer je te subote, kada je pao glavni grad Avganistana, mirno održao onlajn sastanak u konferencijskoj sali, planirajući da se nakon njega uputi ka Kemp Dejvidu, predsedničkom odmaralištu van Vašingtona, u kom provodi vikende.
Međutim, njegovi slobodni dani nisu protekli onako kako je on planirao.
Čitav svet se prošle subote probudio zbog vesti da su talibanski borci zauzeli južni grad Kandahar i da brzo napreduju prema Kabulu. U nedelju je prestonica već bila probijena.
Šta je dovelo do iznenadnog i naizgled neočekivanog kolapsa?
U svakom pojavljivanju u javnosti, Bajden bi okarakterisao prošlonedeljne događaje kao binarni izbor između ostanka i odlaska.
On je rekao da na osnovu obaveštajnih podataka kojima je imao pristup, nisu bili dovoljni da zaključi koliko brzo bi avganistanske snage mogle da padnu pod talibane.
„Ideja da će talibani preuzeti vlast bila je zasnovana na ideji da će na neki način 300.000 vojnika, koje smo obučili i opremiti, jednostavno da propadnu ili odustanu“, rekao je on za ABC Njuz u sredu.
„Mislim da to niko nije očekivao“, dodao je.
Ipak, obaveštajni izvori rekli su da je administracija dobila upozorenja o krhkosti situacije. Interni izveštaji koji su procureli u američke medije proteklih meseci i nedelja sugerisali su da bi avganistanska vlada mogla da se raspadne u roku od maksimum 30 dana.
Stejt department je smislio najgore moguće scenarije slične onome što se dogodilo na osnovu podataka dobro obaveštenih izvora.
„To nije bio manjak informacija“, rekla je Kristin Fer, politikološkinja sa Univerziteta Georgeton, koja je sa predsednikom razgovarala o Avganistanu.
„Bajden u suštini radi ono što je oduvek želeo“, dodala je.
„Rešenje koje je on imao, bio je jednostavno, samo da odu odatle“, rekla je.
To je bila poruka koju su savetnici Bajdena preneli članovima Kongresa u nedelju ujutru kada je Kabul pao.
Na telefonskoj konferenciji, američki državni sekretar Toni Blinken, američki državni sekretar, predsedavajući Združenog štaba Mark Mijel i Lloid Austin, ministar odbrane, branili su povlačenje predsednika.
Konferencija je trajala je nešto manje od sat vremena i a detalji sa nje, osim onih koji su izneli zvaničnici, nisu poznati.
Povlačenje je trebalo da se izvede na osnovu plana izrađenog sa avganistanskom vladom, kako bi se avganistanskoj vojsci omogućilo da samostalno stoji.
Vrlo brzo, kritičari su se uzrujavali zbog Bajdenovog ćutanja i odsustva, pa su ga čak i saveznici pozvali da se obrati naciji.
„Dok predsednik je Džo Bajden u vikednici, talibani ponižavaju Ameriku“, izjavio je Ben Sejs, republikanski senator iz Nebraske, za konzervativni časopis Nacional Rivju.
Marko Rubio, drugi republikanski senator, napsiao je na Tviteru da je Bajdenu „izričito rečeno da će se avganistanske snage predati brže nego što ćemo mi izaći“.
Zbog čitave situacije, Bajden je prekinuo put i vratio se u Vašington.
Kratka prezentaciona siva linija
Raspoloženje u Beloj kući u ponedeljak je bilo mračno, u njoj je bio ogroman broj agenata Tajne službe u Zapadnom krilu i rezidenciji koja koordinira obezbeđenje za dolaske i odlaske Bajdena.
Govor koji je održao, koji je sam napisao uz pomoć svog savetnika Majka Donilona i nekoliko pomoćnika, bio je puna odbrana.
„Ako ništa drugo, razvoj događaja od prošle nedelje pojačava tvrdnje da je prekid američkog vojnog angažmana u Avganistanu bila prava odluka“, rekao je Bajden.
Ipak, na krizu evakuacije i slike haosa, nije se obazirao.
Upitana o događajima na terenu, Džen Psaki, portparolka Bele kuće, ispred svoje kancelarije, rekla je samo da ih je „teško gledati“, ali da je Bajden verovao da radi pravu stvar.
Nije postavljao pitanja i nakon toga se vratio u Kemp David kako bi dobio dodatne informacije.
Ankete rađene protekle nedelje pokazale su da Amerikanci nisu sagčasni sa Bajdenovom procenom. Do utorka je njegov rejting prvi put u njegovom mandatu pao ispod 50%, prema istraživanju Rojtersa.
Do srede je podrška povlačenju, koja je u SAD-u bila konstantno visoka, opala na 47% sa iznad 70% koliko je iznosila prošlog meseca, otkrio je AP.
Mnogima je bilo teško da usklade uverljive poruke koje je Bajdenova administracija mesecima slala sa stvarnošću. U junu je Blinken svedočio Kongresu da nema očekivanja da bi do preuzimanja talibana moglo doći „od petka do ponedeljka“.
Pentagon je sada priznao da je evakuacija civila iz Kabula druga najveća koju je ikada poduzela američka vojska, nakon američkog izlaska iz Sajgona.
Kada je Bajden prvi put sredinom nedelje seo da odgovara na pitanja o povlačenju, rekao je za ABC da veruje da ne postoje okolnosti pod kojima bi se izbegao haos.
Na pitanje da li se povlačenje moglo na bilo koji način bolje rešiti, Bajden je odgovorio: „Ne.“
Predsednik se naciji ponovo obratio u petak, obećavajući da će svi Amerikanci biti izvedeni iz Avganistana sa 6.000 vojnika na terenu. Međutim, priznao je da „ne može obećati kakav će biti konačni ishod“.
BONUS VIDEO: Kiša metaka u Kabulu – kako Talibani „konrolišu gomilu“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
