1
Novoizabrani američki predsednik Džozef Bajden najavio je da će se SAD prvog dana njegovog mandata ponovo pridružiti Pariskom sporazumu o klimi, u trenutku kada lideri država obeležavaju petu godišnjicu tog međunarodnog pakta čiji je cilj obuzdavanje klimatskih promena.
Lideri više od 70 zemalja okupili su se danas putem video veze da obećaju preduzimanje većih napora na smanjenju emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte koji doprinose globalnom zagrevanju.
Domaćini godišnjice potpisivanja sporazuma su Francuska, Velika Britanija, Italija, Čile i Ujedinjene nacije. SAD, koje je odlazeći predsednik Donald Tramp izvukao iz sporazuma 2018. godine, nisu predstavljene na skupu na državnom nivou.
Bajden je danas naveo da su SAD imale ključnu ulogu u postizanju Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. godine, koji su od tada ratifikovale gotovo sve zemlje sveta.
„SAD će se ponovo pridružiti Pariskom sporazumu o klimi prvog dana mog mandata. Sa kolegama širom sveta odmah ću početi da saradjujem da učinimo sve što je u našoj moći, uključujući okupljanje lidera najvećih ekonomija na samitu o klimi tokom prvih 100 dana mog mandata“, naveo je Bajden.
On je ponovio obećanja iz predizborne kampanje da će njegova administracija postaviti kao cilj da emisija štetnih gasova u SAD bude smanjenja na nulu „ne kasnije od 2050. godine“.
Stručnjaci navode da je delovanje država u poslednjih pet godina dovelo do poboljšanja dugoročnih izgleda za obuzdavanje klimatskih promena i da je najcrnji razvoj situacije do kraja veka postao manje verovatan.
Međutim, požari u Amazonu, Australiji i Americi, poplave u Bangladešu i Istočnoj Africi, kao i rekordne temperature na Arktiku, stavile su u prvi plan uticaj koji na planetu ima povećanje od 1,2 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijska vremena.
Cilj Pariskog sporazuma o klimi je da se globalno zagrevanje zadrži do kraja veka znatno ispod dva stepena Celzijusa, a idealno na najviše 1,5 stepeni.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
