0
Lideri zapadnih zemalja pokušavaju da ujedinjenim frontom i diplomatskom ofanzivom smire tenzije između Rusije i Ukrajine. Da ipak nije sve diplomatija demonstrirao je američki predsednik Džozef Bajden, koji je tokom sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom istakao - jednistvo zavisi od Severnog toka 2. Dugo osporavani gasovod postao je tačka na kojoj se lome koplja, a odluka je sada na Šolcu - hoće li ispoštovati volju Bajdena, čime rizikuje hladne stanove za Nemce.
Iako je svet očekivao jedinstveni stav Amerike i Nemačke po pitanju ukrajinske krize, Olaf Šolc je predočio da postoji jedna tačka neslaganja. Reč je o budućnosti gasovoda Severni tok 2.
Bajden je ostao dosledan u nameri da taj projekat mora biti stopiran ukoliko Rusija nastavi da gomila vojsku na granici sa Ukrajinom i eventualno izvrši napad. To je stav koji su Bajden i američki zvaničnici zauzeli još ranije i bio je ključna tačka razgovora sa novom nemačkom Vladom koju predvodi Olaf Šolc.
Međutim, nemački kancelar odbio je da se obaveže da će stopirati gasovod, čak iako Rusija krene u napad. Jasan stav Šolca izazvao je probleme i njegovoj ministarki spoljnih poslova Analeni Berbok.
Ona se trenutno nalazi u poseti Ukrajini, gde je planiran i sastanak sa predsednikom te zemlje Vladimirom Zelenskim. Međutim, sastanak je u poslednjem trenutku otkazan, a kao razlog naveden je pretrpan raspored Zelenskog.
Mnogi su ovo videli kao još jednu protestnu notu Ukrajine, koja od Nemačke traži jasniji stav i podršku u vidu oružja.
Gasovod Severni tok 2, koji prenosi ruski prirodni gas ispod Baltičkog mora u Nemačku, izbegavajući Ukrajinu, predstavlja veliki problem za Šolcovu Vladu. Nemačka je u velikoj meri zavisna od ruskih energenata, što otežava izricanje strogih kazni bez rizika od prekida u dotoku nafte i gasa tokom hladnih zimskih meseci.
Dok Nemačka strahuje od hladnih radijatora, Sjedinjene Države na čelu sa Bajednom pretražuju svet u potrazi za alternativnim zalihama energije koje bi mogle da budu preusmerene u Evropu, od Azije do Bliskog istoka do domaćih američkih dobavljača. Nije jasno koliko je ova inicijativa bila uspešna, ali je Bajden rešen da Putinu pokaže da postoji alternativa njegovom gasu.
„Ako Rusija izvrši invaziju, i njihovi tenkovi ili trupe ponovo pređu granicu Ukrajine, onda više neće biti Severnog toka 2. Mi ćemo tome stati na kraj“, poručio je Bajden.
Sa druge strane, odmereni Šolc nije spreman da preduzme tako drastične korake, što prouzrokuje i umerenije poruke.
„Niko odluku neće doneti sam, mi ćemo nastupiti ujedinjeno. Nemačka neće ići protiv svojih partnera, tako da ćemo još razgovarati u narednom periodu“, rekao je Šolc nakon sastanka sa Bajdenom.
Gasovod Severni tok 2 polazi od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke i čine ga dva kraka ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Njegova izgradnja završena je 10. septembra, a trenutno je u toku proces sertifikacije kompanije „Nord strim 2 AG“ kao nezavisnog operatora gasovoda.
Pročitajte još:
Severni tok 2 već duži vremenski period je teme oko koje saglasnosti nema, a pojedini su ga nazvali „najvećom greškom Angele Merkel“, bivše nemačke kancelarke.
Opšte je poznato da se stranka Zeleni protivi ovom gasovodu, ali je i Analena Berbok svesna posledica ukoliko dođe do razmirica sa Putinom. Sa druge strane, Šolc se nalazi u gotovo nemogućoj situaciji.
Gasovod je trenutno na čekanju, ali dve suprostavljene strane žele da nemačka donese odluku. Ili će Severni tok 2 dobiti odobrenje, a gas konačno poteći već postavljenim cevima, ili će Bajden dobiti šta želi – a to je ukidanje gasovoda, što će dovesti do još dramatičnije situacije sa Rusijom.
„Čim Evropljani donesu odluku o puštanju u rad Severnog toka 2, Rusija će biti spremna da odmah počne sa isporukama, dodatnim isporukama ruskog gasa. Podsećam vas da se radi o 55 milijardi kubnih metara gasa“, poručio je Putin, dok se Šolc nalazi između dve vatre.
BONUS VIDEO Život na prvoj liniji fronta u Donbasu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
