5
Predsednik SAD Džozef Bajden izjavio je danas da će mu biti “teško” da poslednjih 2.500 američkih vojnika povuče iz Avganistana do 1. maja. To je rok koji je dogovoren sa talibanima tokom mandata njegovog prethodnika Donalda Trampa. Prema sporazumu koji je bivši predsednik SAD Donald Tramp potpisao sa Talibanima februara prošle godine, rok za povlačenje američkih trupa iz Avganistana je - 14 meseci. Međutim, na virtuelnom sastanku Minhenske bezbednosne konferencije, predsednik Bajden nije dao naznake da će do povlačenja uskoro doći.. Obećao je samo da će podržati mirovni proces i osigurati da se Avganistan ne vrati na polaznu platformu za međunarodne terorističke napade.
Sutra bi u Moskvi trebalo da se sastanu predstavnici Rusije, Kine, SAD, avganistanske vlade i opozicije, kao i talibana, kako bi pokušali da ožive mirovne pregovore, navode agencije.
Mnogi stručnjaci strahuju da bi povlačenje američkih i drugih međunarodnih snaga pre postizanja mirovnog sporazuma moglo dovesti do novog građanskog rata u Avganistanu.
Talibani su poručili da bi mogli obnoviti napade na međunarodne snage ukoliko Bajden ne ispoštuje rok za povlačenje američkih vojnika.
Kao i njegova dva prethodnika, i Bajden je izjavio da želi da stavi tačku na „večne ratove“. Međutim, situacija u Avganistanu mu se može isprečiti u ostvarenju tog obećanja. Trampovo potpisivanje sporazuma sa Talibanima februara prošle godine, dalo je Sjedinjenim Državama rok za povlačenje svojih trupa od 14 meseci. Zauzvrat, pobunjenici su se obavezali da će sprečiti korišćenje Avganistana kao baze delovanja međunarodnih terorističkih organizacija, kao i da će s predstavnicima avganistanske vlade sesti za pregovarački sto po pitanju prekida vatre.
BREAKING: The US and Taliban have signed a historic peace deal, in which the US has agreed to withdraw all troops from Afghanistan within 14 months.
For more on this breaking story, head here: https://t.co/b5RzwRuX8l pic.twitter.com/v6pPxsJwk2
— Sky News (@SkyNews) February 29, 2020
Skoro godinu dana kasnije, talas napada na civile pogodio je Avganistan. Lekari, sudije, učitelji, verske vođe, novinari, borci za ljudska prava povređeni su ili ubijeni u nizu skorašnjih napada. U septembru je američka ambasada u Kabulu upozorila da su žene u posebnom riziku da budu mete ekstremističkih grupa. Od tada, broj žena koje su povređene ili kojima je prećeno je u stalnom porastu.
Bajden sada mora doneti odluku da li će ispoštovati sporazum sklopljen pod prethodnom administracijom i povući trupe do 1. maja ili će pak odlučiti da produži američko vojno prisustvo u Avganistanu. Analitičari kažu – ne postoji najbolja opcija, samo ona koja je najmanje loša po Sjedinjene Države i njihove saveznike.
Na osnovu izjava zvaničnika NATO može se zaključiti da se njihove trupe neće povući do 1. maja. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg više puta je isticao da će se „NATO povući kada za to bude vreme“, ali isključivo bez opasnosti da se ugrozi dosadašnji postignut napredak.
Nešto ranije na virtuelnom sastanku Minhenske bezbednosne konferencije, predsednik Bajden nije dao naznake u vezi plana povlačenja američkih trupa iz Avganistana. Obećao je samo da će podržati mirovni proces i osigurati da se Avganistan ne vrati na polaznu platformu za međunarodne terorističke napade.
Međutim, bez usaglašenih napora SAD i drugih ključnih aktera, Avganistanom može zavladati haos nasilja, koji bi mogao da destabilizuje region, podstakne terorističke grupe i pokrene još jednu izbegličku krizu velikih razmera.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
