0
Naučnici su u najnovijem istraživanju ustanovili kako boravak duže vreme u svemiru može dovesti do istih telesnih nuspojava kojima su izloženi plivači koji plivaju na otvorenim vodama. Tako i jedna i druga aktivnost mogu dovesti do smanjenja dimenzija srca.
PROČITAJTE JOŠ:
Do tog zaključka istraživači su došli upoređujući stanje astronauta Skota Kelija koji je proveo godinu dana u svemiru, sa stanjem maratonskog plivača Benoita Lekomtea. U obe situacije došlo je do atrofije organa.
Istraživanje je predvodio dr. Bendžamin Levin profesor interne medicine na Univerzitetu u Teksasu, pri Jugozapadnom medicinskom centru u Dalasu, a rezultati su objavljeni u časopisu Circulation.
Istraživanje je važno jer daje značajne spoznaje o tomu šta bi se astronautima moglo da se događa tokom dugotrajnih ekspedicija u svemiru, poput one na Mars koju američka agencija NASA planira idućih decenija.
„Istraživanjima smo saznali da je srce neverovatno „plastično“, i da se prilagođava pritisku kojem je izloženo. Nedostatak pritiska usled nedostatka gravitacije dovelo je do toga da je Kelijevo srce izgubilo na masi. Tokom svemirskog leta, jedna od stvari koje se događa je da više nemate tako izražen krvni pritisak prema gornjem delu tela, jer nema gravitacije“, ekao je Levin za BBC.
Godinu dana na Međunarodnoj svemirskoj stanici
Astronaut Skot Keli proveo je 340 dana na Međunarodnoj svemirskoj stanici, delom i kako bi omogućio naučnicima da istražuju učinak dugotrajnog boravka u svemiru na ljudsko telo. S druge je strane bio plivač Lekomte koji je 2018. krenuo da pliva preko Tihog okeana, pa je kroz 159 dana uspeo da prepliva više od dve hiljade i osamsto kilometara, plivajući prosečno dnevno gotovo šest sati, nakon čega je odustao. Naučnici su uspeli da dokažu da toliko mnogo plivanja ima sličan uticaj na pritisak na srce kao i boravak u svemiru i u uslovima bez gravitacije jer osoba više vremena provodi u horizontalnom položaju, piše BBC.
Objašnjavaju i kako naučnici već duže vreme istražuju ležanje u horizontalnom položaju kako bi simulirali uslove tokom leta svemirom, jer se i tokom ležanja menja krvni pritisak, odnosno protok krvi između glave i stopala. Pritom se, po iskustvu profesora Levina, najboljom za istraživanje pokazala pozicija u kojoj čovek leži potpuno ravno na leđima ili stomaku. Na taj se način u telu menja krvni pritisak i uzrokuje da, nakon dužeg vremena, srce (koje je, kao što je poznato, mišić) smanji svoju masu.
„Gledajući levu komoru srca gospodina Lekomtea videli smo da je izgubila 20-25 posto ukupne mase tokom četiri do pet meseci plivanja. Tokom godine dana u svemiru videli smo i do 27 odsto gubitka mase srca kod astronauta Kelija“, kazao je Levin.
Proces se može okrenuti
Dobra je vest da se proces smanjenja srčane mase može obrnuti redovnim vežbanjem. Astronauti imaju redovan i vrlo rigorozan plan vežbanja. Iako im to pomaže, čini se kako nije dovoljno da se umanji uticaj boravka u orbiti na mišiće i kosti.
Upravo to bilo je zanimljivo Levinu jer je verovao da će plivanje, kao značajna i vrlo zahtevna fizička aktivnost, umanjiti uticaj na srce i druge mišiće kod Lekomtea.
„To je zanimljivo kod nauke, najviše učiš kada otkriješ stvari koje uopšte nisi predvideo“, kazao je kasnije, piše BBC.
Kaže kako je krenuo razmatrati to otkriće pa je shvatio da Lekomte pliva dugo, satima dnevno, ali ne toliko intenzivno kao, na primer, Majkl Felps. Njegova vežba naprosto nije dovoljno „agresivna“.
Dobra je vest da promene na srcu nisu dugoročne. Sportista i astronaut brzo su se oporavili nakon što su se vratili na kopno odnosno Zemlju.
Naučnici napominju i kako boravak u svemiru može povećati rizik od oštećenja srca što bi se moglo pokazati katastrofalnim dođe li do srčanog udara astronauta u orbiti.
Profesor Levin deo je NASA-inog programa Cipher u sklopu kojeg će još deset astronauta biti poslano na dugotrajne misije u svemir, a naučnici će ispitivati brojne parametre njihovih srca.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
