11
Zatvor Sajdnaja, smešten oko 30 kilometara severno od Damaska, postao je simbol brutalnosti režima Bašara al Asada. Ovaj vojni zatvor, jedan od najstrašnijih objekata u Siriji, ključni je instrument represije nad političkim protivnicima, aktivistima, novinarima i građanima koji su se usudili da se suprotstave režimu.
Otvoren 1987. godine kao vojni zatvor, Sednaja je prvobitno služila za pritvor vojnih i političkih zatvorenika. Međutim, vremenom je postala tamnica za sve koji su smatrani pretnjom režimu. Njena izolovana pozicija na planinskom terenu nije bila samo strateška, već i simbolična – predstavljala je fizičku i psihološku barijeru protivnicima Asadove vlasti.
PROČITAJTE JOŠ:
Zatvor Sednaja postao je poznat kao „klanica“ zbog užasnih uslova i masovnih pogubljenja. Izveštaji Amnesty Internationala navode da je između 2011. i 2015. godine, u jeku građanskog rata, oko 13.000 ljudi pogubljeno u Sednaji. Većina pogubljenja obavljena je tajno – zatvorenici su odvođeni na mesta gde bi bili pogubljeni, gde su ih vešali ili streljali, često bez suđenja ili ikakvog objašnjenja.
Mnogi zatvorenici su umirali i usled mučenja ili neljudskih uslova u zatvorskim ćelijama. Zatvorenici su trpani u prenatrpane ćelije, bez osnovnih higijenskih uslova, hrane i medicinske nege.
PROČITAJTE JOŠ:
Svedočenja bivših zatvorenika govore o konstantnom fizičkom i psihičkom zlostavljanju – prebijanjima, elektrošokovima, seksualnom zlostavljanju i iznuđivanju lažnih priznanja.
Nakon pada Asadovog režima, svet je saznao još strašnije detalje o Sednaji. U vojnoj bolnici u Damasku pronađena su tela 40 ljudi sa vidljivim tragovima mučenja, a strahuje se da je broj žrtava daleko veći. Pojavili su se izveštaji da je u zatvoru pronađena „presa za ljude“ – sprava za gnječenje tela zatvorenika. Iako te tvrdnje još nisu zvanično potvrđene, one su dodatno pojačale sliku o zatvoru kao „klanici“ gde su ljudi tretirani gore od životinja.
Nakon pada Asadovog režima, pojavile su se glasine o „crvenim ćelijama“ – skrivenim podzemnim prostorijama u Sednaji. Neki su tvrdili da su te prostorije korišćene za mučenje i tajna pogubljenja. Međutim, humanitarna organizacija „Beli šlemovi“ sprovela je istragu na lokaciji, ali nisu pronađeni nikakvi dokazi o postojanju tajnih podzemnih ćelija. Pozvali su javnost da ne šire dezinformacije koje izazivaju dodatni strah među porodicama nestalih.
Za porodice nestalih zatvorenika, Sednaja je simbol straha i neizvesnosti. Tokom godina, rođaci i prijatelji pritvorenih nisu dobijali nikakve informacije o sudbini svojih najmilijih. Zatvorenici su često nestajali bez traga, a porodice su bile primorane da mesecima i godinama traže bilo kakve informacije.
Mnogi očajni roditelji i rođaci provodili su sate ispred zatvora, tražeći informacije o svojim voljenima. Priče žena koje pokazuju fotografije nestalih sinova, muževa i braće obišle su svet. Jedna žena, koja je tražila brata nestalog pre 12 godina, rekla je: „Samo želimo da znamo da li je živ ili mrtav“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
