0
Više od 10.000 migranata koji su u Nemačku stigli kao izbeglice od 2015. godine savladalo je nemački jezik dovoljno da pohađa tamošnje univerzitete. Više od polovine pristiglih je zaposleno i plaća porez. Više od 80 odsto izbegličke dece kaže da ima snažan osećaj pripadnosti u Nemačkoj. Velika kocka Angele Merkel - odluka da otvori vrata Nemačke migrantima, odluka koja ju je skoro koštala funcije - sada se, po svemu sudeći, isplatila.
Nemačka kancelarka izjavila je pre nekoliko dana da bi sada kao i 2015. godine donela istu odluku o otvaranju granica migrantima i ponovo pokrenula rasprave o načinu na koji je odgovorila na krizu pre pet godina.
„Smatram to jednostavnim, Nemačka je snažna zemlja“, rekla je kancelarka Merkel na konferenciji za štampu održanoj u Berlinu 2015. godine. Govorila je o pristizanju sve većeg broja ljudi mahom iz Sirije, Iraka i Avganistana koji su od Nemačke tog leta zatražili azil, a Nemci su zato bivali sve zabrinutiji.
„Motiv sa kojim pristupamo ovakvim pitanjima mora da bude: već smo toliko toga prevazišli, rešićemo i ovo“, dodala je Merkel. Dok je nemačka televizija emitovala njen govor išao je kajron s vešću da Mađarska šalje ka nemačkoj granici vozove pune ljudi. I da, naredne nedelje se 20.000 tih ljudi pojavilo na glavnoj stanici u Minhenu.
Merkel se tada poslužila rečima Wir schaffen das koje su kasnije ponavljali svi oni koji su verovali da je upravo njima kancelarka ohrabrila milione novih migranata da se otisnu na opasnu odiseju preko Mediterana, piše Gardijan.
Išlo se i dalje. Ekstremno desničarska partija Alternativa za Nemačku je beskrajno spinovala reči Angele Merkel i u populističkom maniru uveravala nemačku javnost da je kancelarka zapravo u svom govoru tražila od Nemaca da se snađu i pristanu na bujanje kriminala, terorizma i javnih nereda.
Pročitaj i:
Wir shaffen das je umalo postalo najveće nedelo kancelarke Merkel, njena „katastrofalna greška“, kako je američki predsednik Donald Tramp rekao te godine. Najdžel Faraž je Foks njuzu rekao da je to bila „najgora odluka koju je jedan evropski lider doneo u modernom dobu“ i da je Merkel „gotova“.
Ipak, Angela Merkel i dalje se nalazi na čelu najveće evropske ekonomije, sa rejtingom i podrškom taman kakve je uživala i početkom 2015. godine, a njena Hrišćansko-demokratska unija beleži rekordnu podršku u pandemiji.
Alternativa za desnicu, sa druge strane, nikada nije dostigla tačku u kojoj postaje „najveća druga partija u zemlji“, kako su joj predviđali. Štaviše, podrška joj pada.
U početku se masovno igralo na kartu terorizma pošto su mnogi strahovali da će izbeglička kriza uvesti džihad u samo srce centralne Evrope, ali se kulminacija islamističkih napada u Nemačkoj dogodila 2016. godine, kada je kamion uleteo na berlinsku pijacu, i poslednje tri godine nije bilo novih napada.
Na leto 2015. godine su desničarski i ekstemistički krugovi u Nemačkoj definitivno mobilisani i dodatno radikalizovani, a mete su brzo ispisane na azilima i skloništima u kojima su podmetani požari, ali i na čelima političara proimigracionih stavova poput Valtera Libkea koji je ubijen. Ni u jednoj zemlji u Evropi desničarski ekstremizam nije doneo više nasilja u 2019. godini nego u Nemačkoj.
Empirijska istraživanja, međutim, nisu utvrdila vezu između Wir schaffen das Angele Merkel i značajno pojačanog priliva migranata u Evropu, iako je verovatno da je liberalna pozicija Nemačke uticala na one koji su već u tom trenutku boravili u Evropi.
Štaviše, kancelarka Merkel je rizikovala i na kraju profitirala. Pritom je ostala na pravoj strani istorije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
