0
Ukrajinke se u sve većem broju prijavljuju u vojsku, kako bi pomogle svojoj zemlji u borbi protiv Rusije. Britanski medij BBC je razgovarao sa tri od 5.000 žena koje se na frontu bore i protiv neprijatelja, ali i protiv seksističkih stavova u sopstvenim redovima. Andrijana Arehta je narednik specijalne jedinice u ukrajinskim oružanim snagama, koja se sprema da se vrati na liniju fronta. BBC je pronašao Andrijanu u rehabilitacionom centru u Ukrajini, nakon što je u decembru ranjena zbog nagazne mine u oblasti Herson.
„Objavili su da sam bez nogu i bez ruku i da su me ubili. Oni (Rusi) su profesionalci u propagandi“, priča Andrijana.
U tim izveštajima, opisana je kao „dželat“ i „eliminisani nacista“.
„Meni je to smešno. Živa sam i zaštitiću svoju zemlju“, kaže ona.
Osamnaest meseci od početka invazije Rusije, 60.000 žena služi u nacionalnim oružanim snagama. Prema podacima Ministarstva odbrane, više od 42.000 žena je na vojnim položajima, od toga je 5.000 na prvim linijama fronta.
Po ukrajinskom zakonu, nijedna žena ne može da bude regrutovana protiv svoje volje, ali za određene borbe neki veruju da su korisnije žene.
„Došla sam kod svog komandanta i pitala ga šta mogu najbolje da uradim? Rekao je – bićeš snajperista. Ako muškarac okleva da li da puca ili ne, žena to nikada neće. Možda postoji razlog zašto su žene te koje rađaju, a ne muškarci“, priseća se Evgenija Emerald, koja je donedavno bila snajperista na prvoj liniji fronta.
Ova 31-godišnjakinja je prošla vojnu obuku nakon što je Rusija izvršila invaziju na Krim, ali vojsci se pridružila tek 2022. godine. Pre odlaska u vojsku bila je vlasnica prodavnice nakita.
„Raditi kao snajperista je posebno brutalan posao – i fizički i psihički, jer možete da vidite šta se dešava. Vidite da pogađate metu. Ovo je lični pakao za svakoga“, kaže Evgenija.
Evgenija i ostale žene sa fronta ne mogu da otkriju koliko su neprijateljskih vojnika ubile, ali, kako kaže Evgenija, dobro se seća osećaja kad je ubila prvog čoveka.
„Celo telo mi se treslo 30 sekundi i nisam mogla to da zaustavim. Ta spoznaja da ćeš sada uraditi nešto što će biti tačka bez povratka“, kaže ona.
Ali dok veliki broj služi vojsci u borbi protiv Rusije, kažu da postoji dodatna bitka u njihovim redovima, i to protiv seksističkih stavova.
„Kada sam se tek pridružila specijalnim snagama, jedan od vojnika mi je prišao i rekao – ‘Devojko šta radiš ovde? Idi i kuvaj supu’. To me je uvredilo. Rekla sam mu – ‘Šališ se? Mogu da budem u kuhinji, ali mogu i da te nokautiram'“, priča Evgenija.
Još jedna Evgenija, iz dobrotvorne organizacije „Arm Women Now“, koja pruža pomoć ukrajinskim vojnicima, kaže da u društvu postoji mišljenje da devojke idu u vojsku da bi pronašle muža. Takođe je rekla kako je čula da u vojsci postoje i slučajevi fizičkog zlostavljanja.
Ona ističe da žene u ukrajinskoj vojsci nemaju uniforme koje njima odgovaraju.
Čak i zamenica ukrajinskog ministra odbrane, Hana Malijar, kaže da je njena terenska uniforma dizajnirana za muškarca.
Ako žene u vojsci žele da nose žensku uniformu moraju ili da kupe sopstveni komplet na internetu ili da se oslone na dobrotvorne organizacije.
Zbog toga je Andrijana osnivala dobrotvornu organizaciju pod nazivom „Veteranka“, koja se zalaže za jednaka prava ženskog vojnog osoblja i za reformu zakonodavstva ukrajinske vojske koji bi se uskladio sa NATO alijansom.
Ali Malijar kaže da je vlada postigla napredak – ženska uniforma je kreirana, testirana i uskoro će početi da se proizvodi, iako nije mogla da precizira kada će se to desiti.
Uprkos tome, Evgenija kaže da „u ratu nema pola“.
„Ratu je svejedno da li ste muškarac ili žena. Kada projektil pogodi kuću nije bitno da li ima žena, muškaraca ili dece – svi umiru. Tako je i na prvoj liniji fronta – ako možeš da budeš efikasna i kao žena, zašto ne bi branila svoju zemlju i svoj narod“, smatra ona.
U istočnom regionu Donbasa, snajperista Irina učestvuje u kontraofanzivi.
Ona opisuje kako su snajperisti mirno ležali na zemlji do šest sati da bi ispalili hitac, nakon čega je usledila brza promena položaja.
„To je kao igranje sa smrću“, kaže Irina.
Hiljade žena koje služe u vojsci ostavile su karijere i svoje porodice.
Andrijana je napustila posao konsultanta UN za rodnu ravnopravnost u ukrajinskom Ministarstvu za boračka pitanja.
„Oduzeli su mi najbolje godine u životu. Mogla sam da putujem i da budem srećna, da gradim karijeru i sanjam“, kaže ona.
Ova majka dečaka u suzama priča kako sina nije držala u rukama više od sedam meseci.
Za razliku od Evgenije, koja se pridružila vojsci nakon invazije Rusije prošle godine, Andrijana ima vojno iskustvo.
Pročitajte još...
Kada je Rusija prvi put napala Ukrajinu 2014. godine, Andrijana je napustila menadžerski posao i pridružila se jednom od prvih dobrovoljačkih bataljona. Tada je vojska bila manja nego sada.
Odlikovana je medaljama za zasluge. Dobila je medalju „za hrabrost“ i medalju „narodnog heroja“.
U skladu s tim, Andrijana je smatrala da je njena dužnost da se ponovo pridruži vojsci.
BONUS VIDEO Putin u iznenadnoj poseti frontu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
