0
Ruski predsednik Vladimir Putin je čovek koji voli da ima otvorene opcije, a ukrajinska kriza nije izuzetak: dok lider Kremlja signalizira svoju spremnost da se angažuje na diplomatskom frontu, on takođe podržva i rat, piše CNN.
Uzmimo situaciju u Donbasu, teritorijama Ukrajine koje delimično kontrolišu sepratisti koje podržava Rusija. Na konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u utorak, Putin je upotrebio reč „genocid“ da bi opisao tamošnju situaciju.
PROČITAJTE JOŠ:
„Prema našim procenama, ono što se danas dešava u Donbasu je genocid“, rekao je Putin.
Šolc je uzvratio kasnije rekavši novinarima da je Putin „pogrešio“ kada je upotrebio taj izraz. Ali ti komentari su već bili u javnosti, a Putin je samo pojačao svoju retoriku.
Putinova optužba o Donbasu nije nova. On je više puta govorio o onome što opisuje kao „kršenje prava etničkih Rusa i onih koji govore ruski u Ukrajini“, i izjavio je da je u okviru prava Rusije da vojno interveniše kako bi ih zaštitila, prenosi CNN.
Ali izgleda da Putin zastupa svoju verziju „odgovornosti za zaštitu“ koliko god da je situacija u Donbasu udaljena od Ruande – gde je više od 800.000 ljudi ubijeno tokom 100 dana 1994. godine ili Srebrenice gde je 1995. godine poklano više od 7.000 ljudi uglavnom muslimanskih muškaraca i dečaka.
Pozivanje na genocid odražava lažnu tvrdnju Rusije da je njen sused Gruzija počinio genocid nad civilima u otcepljenoj Južnoj Osetiji u avgustu 2008. godine. Tokom tog kratkog sukoba, Rusija je pokrenula masivni vojni upad koji je zahvatio veći deo gruzijske teritorije – scenario koji zabrinjava Zapad kada je u pitanju Ukrajina danas.
Istražni komitet, najviše rusko telo za sprovođenje zakona, odveo je Putinove komentare korak dalje u sredu kada je objavio da je otvorio krivičnu istragu o navodnim dokazima o kako je rekao „neselektivnom grantiranju“ civila u regionu Donbasa od strane ukrajinskih snaga 2014. godine.
"Russian President Vladimir Putin is a man who likes to keep his options open, and the Ukraine crisis is no exception: As the Kremlin leader signals his willingness to engage on the diplomatic front, he is also bolstering a case for war." | Analysis https://t.co/aJvZum8tjR
— CNN (@CNN) February 17, 2022
Komitet je u saopštenju za javnost sa politički naglašenim jezikom naveo da je pokrenuo postupak po delu 1 člana 356 krivičnog zakona Ruske Federacije, koji se odnosi na maltretiranje civilnog stanovništva i upotrebu sredstava i metoda zabranjenih po međunarodnom ugovoru u oružanom sukobu.
Saopštenje Istražnog komiteta ponovilo je Putinove reči o genocidu, rekavši: „Namera da se istrebe stanovnnici Donbasa je očigledna – ruska istraga je zabeležila stotine takvih činjenica koje se kvalifikuju kao dokaz upotrebe zabranjenih sredstava i metoda ratovanja“.
Jasno je zašto Kremlj želi da promeni temu: 2015. godine na primer, granatiranje za koje su krivi separatisti Donbasa koje podržava Rusija odnelo je najmanje 30 života u gradu Mariupolju na jugoistoku Ukrajine.
Od početka sukoba u Donbasu 2014. godine, hiljade civila je ubijeno i povređeno u borbama prema procenama Ujedinjenih nacija. Ali najava istrage – ne od strane nezavisnog tela i na vrhuncu konfrontacije sa Ukrajinom – izgleda kao jasan politički potez, bez obzira na istinitost optužbi.
A tu je i pitanje pravnog statusa separatističkih regiona Donbasa. Rusija nikada nije priznala samoproglašene Donjecku i Lungasku narodnu republiku, kao suverene i nezavisne države čak i kada je ljudima koji tamo žive dala ruske pasoše.
Ruski poslanici su ranije ove nedelje apelovali na ruskog predsednika da prizna otcepljene republike kao nezavisne. To takođe stvara potencijalnu situaciju u kojoj bi Rusija mogla da izjavi potrebu da odgovori na ukrajinsku „agresiju“ protiv tih samoproglašenih teritorija.
Da li bi se to desilo? Priznavanje Donjecke i Luganske narodne republike bi efektivno uništilo sporazume iz Minska, paket mera za koji Kremlj sada kaže da je jedini način da se reši ukrajinska kriza. Ali proizvodnja više problema takođe može biti od koristi Kremlju: to proširuje meni opcija koje su Putinu na raspolaganju.
BONUS VIDEO: Ukrajina: Rat ili mir – gosti Nataša Ivanovski i Aleksandar Vasović
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
