1
SAD je zatražio od Ukrajine da zaustavi napade na rusku energetsku infrastrukturu, posebno na rafinerije nafte, saznaje Fajnenšel tajms (FT). Motiv Amerikanaca je jasan - udari dronovima na ta postrojenja mogli bi da izazovu poremećaje u snabdevanju ruskom naftom, a time i poremećaje i rast cena na svetskim tržištima.
Amerikanci se takođe plaše i da bi napadi na rafinerije mogli dodatno da isprovociraju Rusiju, rekla su tri izvora za FT, prenosi Jutarnji list.
Ovaj britanski list dalje navodi kako su zvaničnici iz Vašingtona poslali ponovljena upozorenja visokim zvaničnicima ukrajinskih bezbednosnih službi, pre svega Državnoj službi bezbednosti (SBU) i Vojnoobaveštajnoj službi (GUR). Reč je o dve službe koje su poslednjih meseci eskalirale napade dronovima na ciljeve u okupiranim delovima Ukrajine, ali i Ruskoj Federaciji. Jedna osoba je za FT otkrila kako je Bela kuća sve više frustrirana zbog „drskih“ napada ukrajinskih dronova na rafinerije, naftne terminale i naftna skladišta širom zapadnog dela Rusije, čime se narušava ruski potencijal za proizvodnju nafte.
I da, to zvuči pomalo cinično s obzirom na činjenicu da upravo iz izvoza nafte, naftnih derivata i gasa Kremlj ponajviše finansira invaziju na Ukrajinu, uz koju Zapad stoji deklarativno, ali i slanjem velikih paketa oružja (koji doduše jenjavaju, posebno iz SAD-a) i drugom finansijskom pomoći. Ali, kako proizlazi iz teksta FT-a, u pitanju je veća globalna igra. Uprkos zapadnim sankcijama i ograničavanju cene ruske nafte na 60 dolara po barelu na zapadnim tržištima, Rusija je i dalje jedan od ključnih izvoznika crnog zlata.
Tako je u 2022. Moskva je bila treći najveći izvoznik nafte s udelom od 8,9 odsto u ukupnom izvozu sirove nafte na globalna tržišta (čime su prema nekim podacima zaradili oko 120 milijardi dolara). Čak i relativno manji poremećaji u tom lancu snabdevanja mogli bi znatno da podignu cenu barela na svetskim tržištima i time izazovu energetsku, a posledično i finansijsku krizu. Dovoljno je pogledati aktuelno stanje na tržištu – cene nafte ove godine već su porasle za oko 15 odsto, na 85 dolara po barelu, što je izazvalo i rast cena goriva. Američkom predsedniku Džozefu Bajdenu, koji se kandiduje za reizbor ove godine, to sasvim sigurno ne odgovara.
Dalje, u Vašingtonu se plaše da bi ukrajinski udari mogli da isprovociraju jači odgovor Rusije koja bi mogla da uzvrati „gašenjem“ energetske infrastrukture na koju se oslanjanju i neke zapadne države. Između ostalog, spominje se naftovod CPC kojim se nafta iz Kazahstana preko Rusije doprema do globalnih tržišta. Taj naftovod, koji koriste i kompanije „ExxonMobil“ i „Chevron“, Kremlj je 2022. već nakratko zatvorio.
„Mi ne ohrabrujemo niti omogućujemo napade na teritoriju Rusije“, rekli su bezbednosni zvaničnici SAD-a. CIA se suzdržala od komentara, jednako kao i ukrajinski SBU, GUR i Kabinet predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog.
Kako smo već spomenuli, Ukrajina je pojačala napade na energetsku i drugu infrastrukturu širom zapadne Rusije, naročito otkako je počela da širi proizvodnju vlastitih dronova. Kako Rusi infrastrukturu širom Ukrajine napadaju više od dve godine (intenzivnije od jeseni 2022), Kijev to vidi kao legitimni uzvrat. Plus, u situaciji u kojoj ruske snage pritiskaju ukrajinske širom fronta, uglavnom zato što Ukrajincima nedostaje municije (koje Zapad obećava, ali ne šalje ni blizu koliko treba) i ljudi, ovaj tip asimetričnih napada čini im se najefikasnijim načinom makar prividnog izjednačavanja snaga.
Od 2022. zabeleženo je barem 12 napada na veće rafinerije u Rusiji, a ove godine već njih devet, prema ukrajinskim izvorima. Bivša analitičarka CIA-e Helima Kroft kaže da Ukrajina može da udari na naftna postrojenja i rafinerije u velikom delu zapadne Rusije, čime potencijalno može da ugrozi čak 60 odsto ruskog izvoza nafte.
Pod uslovom da se napadi nastave, a snabdevanje počne da opada, cena barela nafte na svetskim tržištima će rasti, a time i cene goriva. A kako za FT kaže Bob Meknali, bivši savetnik za energetiku Bele kuće i sadašnji predsednik konsultantske kuće „Rapidan Energy“, „ništa ne užasava aktuelnog američkog predsednika nego porast cena goriva u izbornoj godini“.
Pročitajte još...
Kijev, naravno, ima druge prioritete. Protekle nedelje izvršena su dva velika napada dronovima na čak sedam ruskih energetskih postrojenja. Osim toga, pomorski dronovi GUR-a i SBU-a napadaju i ruske luke. Cilj je jasan – osujetiti proizvodnju i dopremu goriva za ruske snage te, dugoročnije, poremetiti ruski izvoz nafte kojim Putin finansira rat u Ukrajini.
Neki tvrde da postoji i treći cilj – napadima na koje SAD ne gleda blagonaklono želi da se utiče na Vašington da progura paket vojne pomoći od 61 milijarde dolara za Ukrajinu. Ali, tu za Kijev postoji problem.
Bajden i njegova administracija tu pomoć bi već dali do mogu. Odobrio ju je i američki Senat. Problem leži u Poslaničkom domu američkog Kongresa u kojem predsedavajući republikanac Majk Džonson taj zakonski predlog odbija da uopšte stavi na glasanje (na kojem bi možda čak i prošao). Njegov motiv, kao i motiv nekoliko desetina krajnje desnih republikanskih poslanika je jasan – oni ne žele da pruže dodatnu pomoć Ukrajini, a tu su i na liniji s bivšim predsednikom SAD-a i aktuelnim republikanskim kandidatom Donaldom Trampom. A Tramp niti želi da pomogne Kijevu, niti želi da im Bajden pomogne, a neće ga posebno uzrujati ukrajinski napadi koji bi osakatili izvoz ruske nafte. Štaviše, time bi cena barela na svetskom tržištu rasla, Amerikanci bi skuplje plaćali gorivo, a birači bi za to okrivili – Bajdena. Za Trumpa „win-win“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
