0
Administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena odlučila je da poništi vize ruskim nuklearnim inspektorima, odbije nerešene zahteve za nove posmatrače i poništi standardna odobrenja ruskim avionima za ulazak u američki vazdušni prostor kao odgovor na odluku Moskve iz februara da suspenduje Novi sporazum o smanjenju strateškog naoružanja (START). Ovako oštra reakcija, iako je prema mišljenju mnogih došla dosta kasno, bila je očekivana jer potez koji je Moskva povukla izuzetno opasan i može da dovede do nove trke u naoružanju.
Stejt Department saopštio je da će pored navedenih mera preduzeti i mnoge druge korake kao odgovor na rusko „tekuće kršenje“ Novog START-a, poslednjeg preostalog sporazuma o kontroli naoružanja između dve zemlje koje poseduju više od 90 odsto svetskog nuklearnog oružanja.
„SAD su posvećene punom i uzajamnom sprovođenju Novog START ugovora. U skladu s tom obavezom, Sjedinjene Države su usvojile zakonite protivmere kao odgovor na stalna kršenja Novog START-a od strane Ruske Federacije“, navodi se u saopštenju i dodaje da „nakon što su 30. marta 2023. godine dobile potvrdu da Rusija neće ispunjavati svoje obaveze u vezi sa ažuriranjem podataka svake dve godine, SAD nisu dale svoje podatke Rusiji“.
Rusija je učešće u ovom sporazumu suspendovala krajem februara, kada je ruski predsednik Vladimir Putin objavio da Moskva obustavlja učešće, ali da ne istupa iz START-a. Kako je tada rekao, pre nego što se ponovo pokrene pitanje nastavka rada u okviru tog sporazuma ruska strana treba da razume kako će u njega biti uračunati arsenali ne samo SAD, nego i drugih nuklearnih država, članica NATO-a, odnosno Francuske i Velike Britanije.
Analitičari smatraju da ruska odluka može da dovede do nove trke u nuklearnom naoružanju, obzirom da dve zemlje više nisu ograničene kada je reč o količini nuklearnog oružja, ali i da više ne mogu jedna drugu da kontrolišu. Sporazum je dozvoljavao zemljama potpisnicima da vrše inspekcije nuklearnih postrojenja druge zemlje do 18 puta godišnje. Inspekcije su zaustavljene pre početka rata u Ukrajini, odnosno pre tri godine zbog pandemije Kovida 19, i nisu nastavljene za šta Vašington krivi Moskvu.
Takođe, START je predviđao i da se broj raspoređenih strateških nuklearnih bojevih glava ograniči na 1.550. Ta brojka je za skoro dve trećine manja u odnosu na prvobitni sporazum START, koji je istekao u decembru 2009. godine.
Sporazum je ograničavao i broj raspoređenih i neraspoređenih lansera interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM), lansera balističkih raketa lansiranih sa podmornica (SLBM) i teških bombardera opremljenih za nuklearno naoružanje na 800. Broj raspoređenih ICBM, SLBM i teških bombardera opremljenih za nuklearno naoružanje ograničeno je na 700.
Pročitajte još:
0
17
1
START je stupio na snagu 5. februara 2011. godine, kada su Sjedinjene Države i Rusija razmenile instrumente ratifikacije, nakon što su ga odobrili Senat SAD i Federalna skupština Rusije. Predviđeno je da traje 10 godina, uz mogućnost da se produži na najviše pet godina po dogovoru obe strane. Sporazum je produžen na još pet godina 2021.
SAD na zalihama trenutno imaju oko 3.750 aktivnih i neaktivnih nuklearnih bojevih glava, plus približno 2.000 bojevih glava koje su penzionisane i čekaju na demontiranje. Većina njih ima dosta veći intenzitet od dva kilotona. Od uskladištenih bojevih glava, SAD su u svojoj deklaraciji o novom STARTU navele da je 1.365 raspoređeno na 656 baltičkih projektila i strateških bombardera.
Sa druge strane, Moskva ima najveću zalihu nuklearnih bojevih glava na svetu. Procenjuje se da ih je za oko 2.000 više nego što ih imaju SAD – oko 5.977 aktivnih. Oko 1.500 od tih bojevih glava je povučeno, 2.889 je u rezervi, a oko 1.588 su raspoređene strateške bojeve glave. Oko 812 ih je raspoređeno na balističkim projektilima s kopna, oko 576 na balističkim projektilima koji se lansiraju s podmornica, a oko 200 u bazama teških bombardera. Na kraju, Moskva ima oko 400 interkontinentalnih balističkih projektila s nuklearnim oružjem koje mogu da nose do 1.185 bojevih glava.
Nuklearne bojeve glave najmanjeg intenziteta od do dva kilotona mogu da unište teritoriju velićine veće gradske opštine. Poređenja radi, bomba bačena na Hirošimu imala je 13 kilotona.
BONUS VIDEO Radomir Diklić o skrivenim porukama Putina i Bajdena i poenti odlaska u Brisel