2
Najcrnji dan u Srbiji - 3. maj 2023. godine. U jednoj osnovnoj školi na Vračaru dogodio krvavi pir kakav Srbija ne pamti. Učenik sedmog razreda (14) ušao je naoružan u prostorije obrazovne ustanove i počeo da puca na prisutne, pri čemu je ubio najmanje devetoro ljudi, među kojima su i deca. Ova tragedija podseća na jedan od najvećih problema sa kojima se Sjedinjene Države suočavaju već godinama i to gotovo svakodnevno, a u pitanju su masakri u osnovnim i srednjim školama koji rezultiraju velikim brojem žrtava. Neretko, počinioci su sami đaci koji imaju pristup oružju.
Od ranog jutra, Vračar je praktično pod opsadom. Policija je dobila hitan poziv da je u toku pucnjava u osnovnoj školi, a veliki broj ekipa Hitne pomoći brzo je stigao na lice mesta.
Napadač, četrnaestogodišnji učenik, uhapšen je sa vatrenim oružjem, za koje se sumnja da je uzeo od oca, ali stravične vesti su tek pristizale.
Čuvar škole, kao i još osmoro dece je ubijeno, a strahuje se da će taj broj biti mnogo veći. Najmanje sedmoro njih je ranjeno i doktori se bore za njihove živote.
Kako je pojasnio načelnik beogradske policije Veselin Milić, učenik Kosta K. mesec dana je planirao krvavi pir i imao je spisak sa imenima ljudi koje želi da ubije.
Za Srbiju scenario kakav se ne pamti, a za Ameriku, nažalost – svaki drugi školski dan.
U prethodnoj godini, u Americi je bilo čak 46 masovnih pucnjava u školama, što je najviša brojka još od 1999. godine.
U njima je stradalo i ranjeno na desetine dece. Takođe, treba napomenuti da se na stotine njih suočava sa ozbiljnim traumama koe su nastale usled pretrpljenog straha. Ipak, podatak koji najviše zabrinjava jeste činjenica da su učenici često oni koji započinju masakre u školama.
Poslednja u nizu pucnjava dogodila se pre samo sedam dana, u srednjoj školi u Noksvilu. Iako je u školi u trenutku napada bilo čak 1.400 prisutnih, ranjena je jedna osoba.
Kako je izvestila tamošnja policija, do pucnjave je došlo nakon što je četrnaestogodišnji učenik čeprkao po svom rancu kada je opalio pištolj u njemu. Metak je okrznuo nastavnicu, a kasnije se ispostavilo da je pištolj uzeo od oca.
Samo nekoliko dana pre toga, učenik je zapucao i u srednjoj školi Džordž Vajt u Ričmondu. U ovoj pucnjavi ranjene su dve osobe, a u školi je bilo 1.200 prisutnih.
Pucnjava se pogodila na parkingu kod škole.
Zatim je, 27. marta ove godine u školi u Nešvilu, bivša učenica Odri Hejl naoružana upala u školu u kojoj je bilo 180 osoba. Tada je ubila šest osoba – troje dece i isto toliko odraslih. Ubijena deca imala su između osam i devet godina.
Pucnjava je prekinuta oko 14 minuta nakon što je počela, kada je policija upala u zgradu i ustrelila osumnjičenu.
Kako je nakon masakra izvestila tamošnja policija, Hejl je kod sebe imala dve puške, mape i crteže školske zgrade. Takođe, policija je pronašla spise čiji sadržaj podseća na manifest.
U martu se u Americi dogodila još jedna pucnjava u kojoj je napadač bio učenik.
Naime, 22. marta 17-godišnji učenik pronađen je mrtav u šumi u Koloradu, nakon što je optužen za pucnjavu i ranjavanje dvoje članova nastavnog veća u svojoj srednjoj školi u Denveru.
Pucnjava se dogodila u u srednjoj školi Ist, nedaleko od centra grada, gde je dvoje zaposlenih u školi pretresalo Ostina Lajla da provere da li ima oružje, što je bila svakodnevna rutina zbog problema u njegovom ponašanju.
Lajl je imao oružje, pucao i ranio članove nastavnog veća, a zatim pobegao iz škole. Njegovo telo je nađeno blizu njegovog automobila, u zabačenom planinskom delu na oko 80 kilometara od Denvera, blizu gradića Bejli.
Još jedan krvavi pir dogodio se sredinom januara kada je dvoje učenika ubijeno u pucnjavi u gradu De Mojn u Ajovi.
Pucnjava, koja se dogodila unutar škole, prijavljena je nešto pre 13 sati tog dana. Oko 20 minuta kasnije, trojica potencijalnih osumnjičenih su privedena na saobraćajnoj stanici oko dva kilometra udaljenoj od ško
Iako prethodni podaci deluju šokantno i uznemirujuće, nisu ni blizu srazmerni tragedijama koje su potresle Ameriku tokom proteklih decenija.
Najkrvaviji zločin u istoriji teksaških škola u poslednjih 56 godina, dogodio se 24. maja 2022. godine. Učenik srednje škole Salvador Ramos (18) ubio je 19 učenika i jednog učitelja. Većina njegovih žrtava je bila od 9 do 11 godina. Ubio je i dvoje odraslih, a pre masakra je upucao i svoju baku. Poginuo je u razmeni vatre sa policijom.
Četiri godine ranije, 2018. godine 18-godišnji Nikolas Kruz, koji je iz srednje škole Stounman Daglas bio izbačen zbog nasilničkog ponašanja zapucao je na učenike iz automatskog oružja nakon što je aktivirao protivpožarni alarm. Ubijeno je 17 ljudi, a još toliko je bilo ranjeno.
Kako je izvestila tamošnja policija, iskoristio je opšti haos i pretvarao se da je jedan od učenika i mirno je napustio školu. Uhvaćen je kasnije u stambenom naselju dok se vraćao kući. Na sudu je priznao krivicu, a konačna presuda mu još uvek nije izrečena.
Iste godine, veliki masakr se dogodio i u srednja škola „Santa Fe” u Teksasu kada je ubijeno osmoro učenika i dvoje profesora. Ubica je kod sebe imao sačmaricu, revolver i nekoliko improvizovanih eksplozivnih uređaja.
Šest godina ranije, dogodio se još krvaviji pri, koji je ujedno i jedan od najtragičnijih u istoriji Amerike. Naime, 26 osoba, uključujući 20 dece, starosti šest i sedam godina ubijeno je 15. decembra u osnovnoj školi u selu Sendi Huk kod Njutauna.
Đake i profesore u školi u selu Sendi Huk je pobio 20 godišnji Adam Lanca, koji se ubio u prizemlju škole u kojoj je napravio masakr. Pre nego što je pucao u školi, Lanca je ubio svoju majku u kući blizu Njutauna.
Pošto je ubio majku, on se kolima odvezao u školu i pucao na đake, najpre u jednoj učionici, a zatim u drugoj. Škola je imala obezbeđenje, ali je Lanca obučen u vojničku uniformu sa zaštitnim prslukom i maskom, noseći pušku i dva pištolja probio put do prizemlja škole u koju ide oko 420 đaka.
Ipak, pucnjava sa najvećim „crnim rekordom“ dogodila se 2007. godine, kada je 23-godišnji student Seung-Hoi Čo ubio 32 studenta i članova fakulteta u dva odvojena napada na kampusu u Virdžinija Teku, nakon čega se ubio. Prvo je u jednoj sobi ubio jednog studenta, pa zatim drugog koji je došao da pomogne. Dva sata kasnije otišao je do fakulteta gde je napravio barikadu ispred ulaza nakon čega je pucao u nekoliko učionica.
Ono što je zajedničko gotovo svim pucnjavama po američkim školama je da su prema procenama policije uvek bile planirane i dobro pripremljene, te nijedna od njih nije produkt „slučajnosti“. Amerika ima i protokol za masovne pucnjave, kao i zakonske okvire, koji podrazumevaju da se masovnom pucnjavom označava zločin u kom je stradalo najmanje četvoro ljudi.
Iako opšti zakonski okvir postoji, ono što predstavlja najveću muku za američke vlasti jeste dostupnost oružja gotovo svima.
Problem sa kojim se suočavaju Sjedinjene Države, pogađa i druge delove sveta – poput Rusije, u kojoj se gotovo svakog meseca dogodi po neka pucnjava u školama, naročito u severnim delovima zemlje.
Jedna od najmasovnijih dogodila se u septembru prošle godine kada je naoružani napadač otvorio vatru u školi u Rusiji, ubivši najmanje 17 ljudi, a ranivši 21.
Pročitajte još:
2
0
2
Krvavi pir je izvršio nekadašnji učenik škole Artjom Kazancev, koji je prema pisanju ruskih medija bio privržen neofašističkim stavovima i nacističkoj ideologiji. Incident se dogodio u školi koja ima skoro 1.000 učenika i oko 80 nastavnika.
Škola se nalazi u centru Iževska, grada sa oko 650.000 stanovnika.
Inače, nakon ovog incidenta Rusija je pooštrila zakon o kupovini oružja, ali problem nije rešen jer u ovoj zemlji postoji ogromno crno tržište na kojem se mogu kupiti najrazličitije vrste pištolja, pušaka, bombi i ostalih ubojitih sredstava.
BONUS VIDEO Otkriven identitet svih žrtava ubice iz škole na Vračaru: Kosta K. ubio osam školskih drugara i portira