1
"Ne plašim se", rekao je lider ruske opozicije Aleksej Navaljni po sletanju na moskovski aerodrom. Vratio se u Rusiju, prvi put posle trovanja novičokom za koje je optužio Kremlj. Da li bi i ruski predsednik Vladimir Putin mogao da kaže isto, da se ne boji? Sudeći po ekspresnom hapšenju Navaljnog, sva je prilika da ne.
Pročitajte još:
U svetskim medijima je krajem leta prošle godine odjeknula vest da je u Sibiru otrovan Aleksej Navaljni, glavni politički oponent ruskog predsednika Vladimira Putina. Kremlj je odmah demantovao da je Navaljni otrovan, ali su nemački lekari potvrdili da su u njegovom organizmu pronađene otrovne supstance.
Dok Evropska unija, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države zahtevaju puštanje opozicionog Navaljnog iz pritvora u Rusiji, njegovi advokati navode da mu se sprema suđenje u policijskoj stanici u Himkiju, u Moskovskoj oblasti. Policajci su odbili da kažu Navaljnom zbog čega je uhapšen i nisu dozvolili njegovoj advokatici, koja je došla istim letom, da pođe sa njim.
Bilo je hrabro od njega – mada možda i nesmotreno – što se vratio u Rusiju, ali trovanje Navaljnog, a potom i hapšenje koje se dogodilo na aerodromu u Moskvi, čim je kročio na rusko tlo, najbolji su dokaz da se Putin Navaljnog zapravo plaši.
Ruski Voldemor
Navaljni je, čak i u komi, žuljao Kremlj. Kada je Nemačka prvo saopštila da je velika verovatnoća da je Navaljni otrovan nervnim agensom novičokom, sličnim onom kojim su otrovani bivši sovjetski špijun Skripalj i njegova ćerka u Britaniji 2018. godine, Putinov portparol Dmitrij Peskov je optužbe o umešanosti Kremlja u trovanje odbacio kao praznu priču i da Rusija ne nalazi opravdani rzalog da pokrene istragu o onome što se dogodilo “pacijentu”.
Smrt u šoljci čaja
Aleksej Navaljni je samo poslednji u nizu dugačke liste meta Putinovog režima. Među žrtvama su i nekadašnji lider opozicije, Boris Nemcov, koji je ubijen 2015. u središtu Moskve, kritičarka Kremlja i liberalna poslanica u Dumi Galina Starovojtova, ubijena 1998. (neposredno nakon što je Putin postao čelnik ruskog FSB-a), zatim Pol Klebnikov, Amerikanac, urednik magazina “Forbs Rusija”, na kojeg je 2004. izvršen atentat u Moskvi, novinarka Ana Politkovskaja, ubijena 2006., nekadašnji KGB-ov oficir Aleksandar Litvinenko, otrovan u Londonu mesec dana nakon Politkovskaje, kao i brojni drugi ruski novinari i politički aktivisti.
Protivnici Kremlja u poslednjih 14 godina nastradali su upravo trovanjem i to putem posluženog čaja, a novi Hladni rat Zapada i Rusije započeo je upravo korištenjem otrova (Polonijum 210) u likvidaciji odbeglog obaveštajca Aleksandra Valteroviča Litvinjenka u Londonu.
Ubrzo potom, pošto je neko primetio da je niko iz Kremlja Navaljnog ne naziva po imenu, pojavile su se priče o tome da Putin u javnosti nije izgovorio ime najvećeg opozicionog lidera čitavih 20 godina. Zašto? Zato što je Aleksej Navaljni potpuno van domašaja kontrole Kremlja.
Kako je pisao Njujork tajms, za predsednika Putina je ovaj opozicioni lider nešto poput Lorda Voldemora, neprijatelj iz noćne more čije se ime ne izgovara.
“Pacijent” je bio još jedno ime Kremlja za Navaljnog posle “gospodina”, “osobe koju ste pomenuli”, “optuženog” i drugih varijacija koje su se koristile da bi se izbeglo korišćenje imena Navaljni.
Za više od 20 godina na vlasti, Putin nikada nije u javnosti preko usana prevalio ime svog najistaknutijeg protivnika, sudeći prema arhivi predsednikovih govora i intervjua dostupnoj na sajtu Kremlja. Kada je na jednom privatnom događaju izgovorio njegovo ime 2013. godine, to je postala naslovna strana svih medija u zemlji.
Iako se Navaljni posredno pominjao, tek nedeljama posle trovanja je Kremlj odlučio da upotrebi njegovo ime kada se o njemu govori i konačno prizna i formalno da najžešći Putinov oponent postoji.
Činjenica da je Aleksej Navaljni poslednjih godina nesporno lider ruske opozicije postala je na neki bizaran način i dokaz stabilnosti predsednika Vladimira Putina. Utelovljivala je skoro pa prirodnu dinamiku odnosa vladinih i opozicionih snaga – Putin je ostajao lider režima, Navaljni je ostajao lider otpora. Bilo je teško zamisliti da bi on mogao da bude ubijen.
Kome je tesna Rusija
Nakon trovanja spekulisalo se o tome da ako je ruska vlada odlučila da se konačno reši Navaljnog, to znači da konstruiše neku novu političku stvarnost u kojoj neće biti potrebe ni za kakvom opozicijom. Ipak, Navaljni se i ranije susretao sa trovanjem, premda nikad nije dokazano da se radilo o pokušaju ubistva.
Pročitajte još:
Nije se nikad radilo o tome da ga Putin voli, daleko od toga, ali je bilo neophodno da Navaljni egzistira na političkoj sceni Rusije. Naposletku, iako je gonjen toliko puta u toliko politički motivisanih slučajeva, nikada nije osuđen na pravu zatvorsku kaznu niti kažnjen na bilo koji način koji bi mu onemogućio da učestvuje u politici.
Činjenica da Putin sada pokušava da neutrališe svog najvećeg političkog neprijatelja može značiti samo jedno – da se oseća ugroženo.
Navaljni je imao zaista važno mesto u političkom sistemu Rusije godinama zahvaljujući monopolu nad onim segmentom opozicije koji kategorički odbija sve kompromise sa Kremljom. Ipak, pošto je Rusija već usvojila ustavne promene koje Putinu omogućuju da vlada maltene doživotno, svaki protivnik ili čak kritičar režima sada ne rizikuje samo mesto u parlamentu ili svoju slobodu – već i život.
Ironija je u tome što je sistem u kome ste za Putina ili ostajete bez glave zapravo nestabilniji i klimaviji. Politički teror isključuje mogućnost političke stabilnosti i u Rusiji bez Alekseja Navaljnog najtešnje će biti upravo Vladimiru Putinu.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
