0
Pre 15 godina, 23. novembra 2006. godine, Aleksandar Litvinjenko preminuo je u londonskoj bolnici od posledica trovanja polonijumom. Marina Litvinjenko, udovica bivšeg oficira ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) i žestokog kritičara Kremlja, i dalje se bori za pravdu i da se ime njenog muža ne zaboravi.
PROČITAJTE JOŠ:
Povodom godišnjice od smrti svog muža, Marina Litvinjenko govorila je za „Current Time„, televizijsku i digitalnu mrežu koju vodi Radio Slobodna Evropa u saradnji sa Glasom Amerike.
U intervjuu za pomenuti medij, Marina je svog muža opisala kao hrabrog čoveka za kojeg je verovala da će pobediti u svojoj mučnoj borbi za život nakon trovanja polonijumom 210 i dodala da se prethodnih 15 godina posvetila borbi za pravdu u slučaju njegove smrti.
„Našla sam se između dva zida. Jedna je bila Rusija koje nije htela da istražuje, a druga je bila Britanija koju to nije interesovalo“, rekla je.
Ipak, nije htela da odustane.
Jedan od glavnih plodova njene borbe došao je 21. septembra kada je Evropski sud za ljudska prava poresudio da je Rusija „odgovorna za ubistvo Litvinjenka“.
Sud je rekao da je „van sumnje“ da su Litvinjenka ubili bivši agent KGB-a Andrej Lugovoj i biznismen Dmitrij Kovtun.
„Ispred svog vremena“
Aleksandar Litvinjenko, koji je imao 43 godine kada je umro, javno je 1998. godine rekao da su mu pretpostavljeni iz FSB naredili da ubije ruskog oligarha Borisa Berezovskog.
Pobegao je u Britaniju 2000. godine i dobio politički azil. Tokom boravka u toj zemlji optužio je FSB za seriju smrtonosnih eksplozija u ruskim stambenim zgradama 1999. godine kao deo napora da Vladimir Putin dođe na vlast.
Takođe, optužio je Putina da je naručio ubistvo istraživačke novinarke Ane Politkovskaje, koja je ubijena u Moskvi manje od mesec dana pre nego što je on sam otrovan.
„Aleksandar je bio ispred svog vremena. On nas je prvi upozorio na režim koji se razvija u Rusiji. Ili tačnije, na režim koji je oduvek postojao, jer sovjetske bezbednosne službe nikada nisu remontovane. Sistem koji se decenijama razvijao u SSSR-u nije samo sačuvan, već je formiran na osnovi strašnijeg sistema“, rekla je Marina.
Na samrti je Litvinjenko optužio Putina da je naredio njegovo ubistvo i te optužbe je ponovio više puta. Proces u kojem je sud u Strazburu doneo odluku u slučaju smrti Litvinjenka, inicijalno je pokrenula Marina 2007. godine.
„Vreme je prolazilo. Počela je prepiska sa Rusijom. Učinili su sve da zamute situaciju. Tražili su papire od nas. Slali su svoje papire. Tako se to oteglo i slučaj došao pred sud tek prošle godine“, objasnila je.
Sud u Strazburu je u svojoj presudi kritikovao Rusiju što nije pravilno istražila slučaj i nije podelila svoje nalaze sa sudom.
Nakon lobiranja, Marina je 2011. godine dobila pravo na istragu britanskog mrtvozornika o njenom mužu. Ta istraga je odlagana i konačno je počela 2015. godine.
„Optužbe će se čuti“
Marina je naporno radila kako bi ime svog supruga održala u javnosti. Sarađivala je sa novinarom Gardijana Lukom Hardingom u njegovoj studiji slučaja „Veoma skupi otrov: definitivna priča o ubistvu Litvinjenka i ratu Rusije sa Zapadom“.
Ta knjiga je potom pretočena u predstavu, a potom je nastala i opera koja je premijerno prikazana 2019. godine u julu.
Takvi napori stalno podsećaju svet na njenog muža i na optužbe protiv Putina.
„Svaki put kada se pojavi na sceni – kada se igra predstava, opera ili se prikazuje film koji će biti snimljen – svaki put će se čuti optužbe na račun Putina. Zločini koje ruska država čini nad ljudima i drugim državama nikada neće biti zaboravljeni“, dodala je ona.
Njena potraga za pravdom će se nastaviti, ističe ona.
„Uvek kažem da je ovo ljubavna priča. To je tako jednostavno“, rekla je ona.
BONUS VIDEO Navaljni – Kamenčić u Putinovoj cipeli
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
