„Kakvo vreme, klimu i vodu ostavljamo budućim generacijama?", tema je ovogodišnjeg Svetskog meteorološkog dana koji ima za cilj da ukaže na neophodnost globalnog delovanja bez odlaganja kako bi se sadašnjim generacijama obezbedila bezbednost, a budućim generacijama održiv napredak i razvoj. Na ovu temu govorili su brojni meteorolozi, koji ukazuju na to da se klima potpuno promenila, a da je posebno ranjiva jedna balkanska država.
Ovogodišnji Svetski meteorološki dan je poseban jer se poklapa sa važnom godišnjicom, a to je 150. rođendan prethodnice Svetske meteorološke organizacije (SMO), Međunarodne meteorološke organizacije, saopštio je Državni hidrometeorološki zavod (DHMZ), piše Index.hr.
„Gledajući u poslednjih 150 godina, evidentno je da su vreme, klima i hidrološki ciklus doživeli značajne promene izazvane ljudskim aktivnostima, industrijalizacijom i upotrebom fosilnih goriva. Klimatske promene su danas deo našeg svakodnevnog života, a u U bliskoj budućnosti vreme, klima i voda će izgledati znatno drugačije od onih o kojima naša deca uče u školama“, ističu iz DHMZ-a.
Upozoravaju da je Hrvatska, kao deo Sredozemnog basena, u posebno ranjivoj poziciji zbog mogućeg porasta temperature duplo brže od globalnog proseka, izloženosti poplavama, požarima, sušama, toplotnim talasima i porastu nivoa mora.
„U cilju izgradnje bezbednije sadašnjosti i klimatski neutralne budućnosti za generacije koje tek dolaze, važan je doprinos nacionalnih meteoroloških i hidroloških službi u planiranju i kreiranju politika, mera prilagođavanja i proceni rizika. Jedan od zadataka DHMZ je obezbeđivanje kvalitetnih i pouzdanih meteoroloških i hidroloških podataka i razvoj kvalitetnog sistema prognoze i ranog upozoravanja na ekstremne vremenske i hidrološke pojave“, navode.
Generalna direktorka DHMZ-a Branka Ivančan-Picek ističe da je istorijska modernizacija DHMZ-a značajno doprinela unapređenju realizacije ovog temeljnog zadatka.
BONUS VIDEO Poplave u turskoj oblasti Adijaman