0
Lekarka iz bolnice Dubrava poslala je Jutarnjem listu pismo u kojem navodi kako bolnica nema ni hrane ni lekova. Pismo je prosleđeno ministarstvu zdravlja a ministar VIli Beroš je poručio da će u bolnicu poslati inspekciju kako bi se rešio problem, budući da bi ta ustanova uskoro mogla da postane kovid bolnica sa 640 kreveta.
„U proteklih 5 radnih dana u mojim smenama u trajanju od 8 do 16h ukupno sam preuzela između 30 i 40 bolesnika, od toga sam lično otpustila 10. Ne prijavljujem umrlih bolesnika toom moje smene. Bez obzira na izuzetan trud koji sam uložila za zbrinjavanje bolesnika, smatram da isti nisu adekvatno zbrinuti te da istima nije pružena odgovarajuća potrebna nega koja nije posledica mog ličnog angažmana i truda“, napisala je lekarka u pismu poslatom Jutarnjem listu.
Tvrdi i da se problemi ponavljaju i da je u nekoliko navrata apelovala na nadležne da joj pomognu u rešavanju istih. „Međutim, budući da se nije rešio gotovo nijedan problem koji sam uputila, mogu jedino da zaključim da nijedna osoba nije odgovorna za navedenu problematiku te da za sve nastale posledice lično odgovaram, a ne smatram se krivom“, navela je ona.
Pročitajte još:
Prema njenim navodima, bolesnici u respiratornom centru KB Dubrava ne dobijaju obrok svakodnevno.
„Na kolicima iz kuhinje ne dođe poslužavnik sa imenom pojedinih bolesnika iz nepoznatog razloga. U nekoliko sam navrata nazvala našu kuhinju te apelovala da se problem reši na šta je odgovoreno da će obrok doći. Budući da sam zbog ‘potrošnje’ opreme morala da napustim prostore Respiratornog Centra, nazvala sam sestre koje su ostale na Odelenju, međutim istima nije poznato da li je bolesnik dobio ili nije dobio ručak. Ja lično ne poznajem sestre i med. tehničare s kojima sam u smeni niti postoji adekvatno predstavljanje i raspoznavanje osoblja niti mogu po bolnici tražiti ljude koji bi mi potvrdili jesu li bolesnici jeli. Sutradan u vizitama bolesnici potvrđuju da obrok nisu dobili, a isto navode i drugi bolesnici po sobama“, navodi liječnica u pismu.
Opisuje i slučaj bolesnika koji je, kako tvrdi, psihoorganski promenjen u dobi od 82 godine, nakon što nije dobio ručak, ustao i sam hodao po odelenju. Od pada ga je, tvrdi, spasio medicinski tehničar.
„Bolesniku je izmeren GUK 3,8. Smatram da nisam odgovorna za potencijalno nastalo ugrožavanje bolesnika i loš ishod lečenja uzrokovan neadekvatnom prehranom bolesnika na koju ne mogu uticati niti osećam da moji individualni apeli nadležnim službama rešavaju ovaj problem na svakodnevnom novou“, piše doktorka.
Lekarka kaže i da u RC Dubrava ne postoji adekvatna količina lekova.
„Istaknuću inhibitore protonske pumpe kao profilaksu ordiniranih kortikosteroida. Ne postoje adekvatni analgetici te je bolesnici sa metastazom na kostima radi bolova ordiniran Lupocet u dozi 500mg koji je u tom trenutku bio jedini dostupni analgetik za kojeg smatram da nije adekvatan te ne može kupirati takve bolove“, navodi.
Tvrdi i da je svakodnevno izložena napadima pacijenata i njihovih porodica zbog nedostatka terapije, no ističe kako nema odgovor ko je odgovoran da se bolesnicima vrate lekovi koje su doneli od kuće budući da lekari opšte prakse nisu dužni da propisuju pacijentima lekove dok se nalaze na bolničkom lečenju.
„Konkretno radi se o lekovima za ulcerozni kolitis koje uzima bolesnik te isti bolesnik smatra da po izlasku iz bolnice neće svoju terapiju za šta smatra da sam odgovorna ja kao njegov vodeći lekar“, navodi ona.
Tvrdi i kako svakodnevno prima pritužbe za neadekvatnu higijenu bolesnika, te da nedostaje sapuna, peškira za ruke, tuševa i sanitarnih čvorova.
„Ne nalazim nikog odgovornog za to osim sebe koja sam potpisana na svim nalazima bolesnika“, tvrdi.
Piše i da ne postoji odgovorna osoba osim za pacijente kojima porodica ne donosi lične stvari. „Pacijentkinja stara 84 godine dovedena je iz staračkog doma u pidžami koja joj je nakon nekoliko dana skinuta jer je bila prljava i pacijentkinja je 72 sata provela gola u sobi sa tri muškarca i tri žene, izložena stalnim pogledima“, navela je ona.
Krevet navedene pacijentkinje nalazi se uz vrata sobe i tokom dva dana su se pored tih vrata radila nova prema objektu B, pa je pacijentkinja konstantno bila izložena spoljnoj temperaturi.
Preko 20 telefonskih poziva sam uputila da se pacijentkinji nabave majica i ćebe koje je ona dobila tek četvrtog dana hospitalizacije. Kao i u gore navedenim slučajevima, smatram da posledice istoga nisu moja pravno medicinska odgovornost, navela je lekarka.
U svom pismu opisuje i situaciju s preseljenjem pacijentkinje srednje životne dobi. Naime, pacijentkinja je bez kiseonika imala saturaciju oko 70 posto, a na 15 litara kiseonika nije postignuta saturacija veća od 78 posto, a boca s prenosnim kiseonikom nije bila dostupna jer je kiseonik bio potrošen.
„Nije mi poznato ko je odgovorna osoba za isto. Budući da je bolesnica bila klinički loša, ista je preseljena bez kiseonika, vidno dispnoična, respiratorno ugrožena“, navela je lekarka.
Pročitajte još:
Piše i kako se bolesnici u vizitama žale na njen angažman te tvrde da je zovu i dovikuju a onda ne dolazi na pozive.
S obzirom da na sobama ne postoji zvono/alarm, a zbog opreme koju nosim ne mogu dobro čuti, ne čujem bolesnike koji dozivaju te smatram da u slučaju da bolesnik zove u pomoć i da zbog mojeg neodaziva nastupi za njega trajna posledica, da nisam službeno kriva, kaže.
„Za kraj, s obzirom na izmene sestara i tehničara, za razliku od uobičajenih vizita na odeljenju, ne postoji uopšte vizita sa sestrama (do jučerašnjeg dana 22.10.2020.) te ne postoji prenos informacija o bolesnicima niti potvrda šta je i da li je pacijent dobio terapiju. Pacijenti me obaveštavaju da nisu dobili terapiju a isto potvrđuju osobe koje sa njima bolesničke sobe“, navela je lekarka.
Ona na kraju pisma navodi da smatra da u ovim uslovima rada pacijentima nije pružena adekvatna medicinska nega te da su narušena njihova prava. Za isto se ne smatra pravno medicinski odgovorna i veruje da je u slučaju tužbi pravno zaštićena.
„S obzirom da mi je sloboda savesti zagaratovana članom 18. Opšte deklaracije o pravima čoveka, a po čl. 47. Ustava Republike Hrvatske (Narodne novine, pročišćeni tekst, broj 56/90, 135/78/98, 113/00, 124/00, 28/01, 41/01, 55/01, 76/10, 85/10, 05/14), imam zagarantovano pravo na priziv savesti, u skladu sa Hipokratovom zakletvom, smatram da bolesnicima zbog tehničkih uslova u kojima radim ne pružam potrebnu medicinsku negu te nisam odgovorna za potencijalno nepoželjne ishode lečenja“, zaključuje lekarka u svom pismu.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
