0
Dragutin i Dejan Jelić, braća rođena u Nemačkoj ali crnogorski državljani, 2003. godine su zbog ubistva i pokušaja ubistva odgovarali pred nemačkim sudom gde su i osuđeni. Nakon deset godina, kada su se stekli uslovi za njihov premeštaj u Crnu Goru, nastavili su izdržavanje kazne u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija u Spužu. Međutim, Viši sud u Bijelom polju tada im je izrekao kaznu zatvora u trajanju od po 30 godina.
“U postupku za premeštaj, prema osuđenim Jelićima bjelopoljski Viši sud donoseći presudu o priznanju i izvršenju strane sudske odluke primenjuje krivični zakon na štetu osuđenih”, rekao je Dnevnim novinama njihov advokat Ratko Orović.
Naime, kako je pojasnio, Višu sud u Bijelom Polju Jelićima je tada izrekao kaznu zatvora u trajanju od po 30 godina, pozivajući se na zakon koji je stupio na snagu 6.aprila 2004. godine, a čije su se izmene i dopune počele da se primenjuju tek dve godine kasnije.
Pročitajte još:
“Pozivanjem na ovaj zakon, sud je primenio krivični zakon na štetu okrivljenih. Prema našem zakonodavstvu na izvršioce krivičnih dela primenjuje se zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a ako je došlo do izmene zakona primenjuje se onaj koji je povoljniji za učinioca. Zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela propisivao je kao najdužu kaznu zatvor u trajanju od 15 godina, koji je bjelopoljski Viši sud bio dužan primeniti”, pojasnio je Orović.
Kako navodi, podnošenjem molbi za uslovni otpust 2019. godine probali su da ispraviti tu grešku suda, međutim Viši sud u Bijelom Polju pravosnažnom odlukom je iste odbio kao neosnovane.
“Molbe za uslovni otpust su odbijene kao neosnovane, jer je kako su kazali bezbednost imenovanih ugrožena, a tu činjenicu sud je utvrdio iz izveštaja Uprave policije. U ovom slučaju procenu bezbednosti nije ni moguće dati, obzirom da su osuđeni rođeni i živeli u Nemačkoj, gde su i izvršili krivično delo a da se u Crnoj Gori nalaze na izdržavanju kazne a ne na slobodi, te da jedino procenu njihove bezbednosti može dati nemačka policija”, objašnjava advokat Jelića.
Braći Jelić je, kako je dodao Orović, nakon premeštaja iz Njemačke, doživotno zabranjen ulazak u tu zemlju.
“Sa druge strane, činjenica da je Jelićima izrečena nezakonita kazna morala je predstavljati sudu osnov za usvajanje molbi za uslovni otupust i priliku da se nezakonito postupanje suda ispravi, a katastrofalne posledice takve odluke makar delimično ublaže. Odluka Višeg suda u Bijelom Polju, kojom su braća Jelić osuđeni na po 30 godina zatvora, predstavlja presedan u crnogorskom pravosuđu, jer su im donošenjem takve odluke povređena prava na jednakost pred sudom, pravo na pravično suđenje, kao i pravo na život i slobodu, što su osnovna ljudska prava koja garantuje Međunarodna konvencija i Ustav Crne Gore”, rekao je advokat i dodao da se braća Jelić i danas, nakon 17 godina, nalaze u zatvoru na izdržavanju izdržane kazne.
Šta kaže zakon
Krivični zakonik Crne Gore u članu 37 propisuje da sud može uslovno da otpusti sa izdržavanja kazne zatvora ili kazne dugotrajnog zatvora osuđenog koji je izdržao dve trećine, a izuzetno polovinu kazne zatvora, odnosno kazne dugotrajnog zatvora, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna neće izvršiti novo krivično delo.
Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir da li se osuđeni dobro vladao i izvršavao radne obaveze prema njegovoj radnoj sposobnosti, a naročito da li je disciplinski kažnjavan za vreme izdržavanja kazne zatvora, da li je nadoknadio štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom i vratio imovinsku korist stečenu izvršenjem krivičnog dela, kao i da li je postignuta svrha kažnjavanja.
U navedenoj zakonskoj odredbi propisano je da se prilikom odlučivanja o molbi za uslovni otpust posebno ceni izveštaj ustanove u kojoj se kazna izdržava, a u kojem je navedeno da li se osuđeni tokom izdržavanja kazne zatvora tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati i neće učiniti novo krivično delo, prenosi CDM.
Šta je praksa
Prema navodima advokata Orovića, crnogorski sudovi, iako to zakon ne predviđa, prilikom odlučivanja u postupcima za uslovni otpust kao odlučnu činjenicu za donošenje zakonite odluke uzimaju policijsko mišljenje o bezbednosti osuđenog lica.
“Očigledno je da odlučivanjem na ovaj način sudovi gube značaj, jer policija izveštajem sudi i donosi odluke, iako je to definitivno nadležnost suda. Iako je sve politizovano i netransparentno, jasno je da mnogo osuđenika ne dobija pozitivno policijsko mišljenje i pored uzornog vladanja i spremnosti da se integrišu u društvo i budu moralni građani”, pojasnio je Orović.
Kako dodaje, na zahteve suda upućene policiji da objasni odugovlačenje davanja odgovora za procenu bezbjednosti osuđenog nakon izlaska na uslovni otpust, policija odgovornost prebacuje na službenike, navodeći da ne može da otkrije službenika koji je obavio terenski rad radi njegove bezbednosti, pa se tako pravi krug obmana, osuđenici diskriminišu, a čitav sistem otkazuje i zatvorenici bivaju demoralisani i prepušteni sami sebi.
“Naravno, kako je to već poznato javnosti, zakon nažalost nije isti za sve osuđenike. Iz dosadašnje prakse, jedini koji dobijaju pozitivno policijsko mišljenje i na koje se sprovodi hitnost uslovnog otpusta su bivši policajci. Primer za to su Zoran Bulatović i Nebojša Mugoša, osuđeni za ubistvo. Navedeni počinioci krivičnih dela, policajci, dobijaju pozitivno mišljenje policije o njihovoj bezbednosti, jer navodno njima ne preti opasnost, iako Bulatović živi u istoj zgradi i u istom ulazu gdje i porodica stradalog”, naveo je advokat Jelića.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
