0
Ruski predsednik Vladimir Putin u sukobu sa Ukrajinom može da upotrebi još nekoliko "karata" koje ne uključuju invaziju, ali su jednako opasne.
Većina zapadnih analiza Putinovih opcija vrti se oko njegovog temperamenta – koji neki smatraju oportunističkim – i njegovo očigledno ignorisanje činjenica.
Pročitajte još:
Ključno je to koga označavaju kao izvora infomacija. Mnogi smatraju da Putina snabdevaju nepotpunim podacima o tome koliko bi svaka od strateških opcija mogla biti uspešna i kakav bi bio odgovor Zapada.
Oni mogu da ga ubede da nikakav odgovor nije prihvatljiv – i da nečinjenje taktički mudro i geopolitički snažno.
Autsajderi Kremlja zaključili su da Moskva mora nešto da preduzme kako ne bi izgledala slabo. Ali insajderi bi mogli da ubede sebe – i svog šefa Putina – da je u stvari suprotno, da je najbolje ne delovati, piše CNN.
Druga opcija je da Putin zaigra na tuđem bojnom polju. Centralna Azija je i dalje haotična, a njeni čelnici su i dalje otvoreni za vojne intervencije, poput one koja je nedavno viđena u Kazahstanu. Takođe, Avganistan je u previranju. To bi Putin mogao da iskoristi i primora Zapad da popusti, ucenjivajući ga svojim eventualnim akcijama.
I Arktik je mesto do kojeg je Rusiji veoma stalo i u odnosu na koje ima teritorijalnu prednost. Švedski Gotland i norveški Svalbard su ostrva koja su se više puta našla na ivici zbog ranijih ruskih vojnih intervencija.
Ukratko: Opcije su višestruke, a Putinova sposobnost da iznenadi nikada neće biti isključena.
Mirovni pregovori o statusu Donbasa su zaustavljeni, delom zbog ne pristajanja Moskve, a delom zato što Kijev okleva da pristane na sporazum kojim bi prećutno ustupio Rusiji dve enklave na istoku zemlje.
Proces iz Minska, u kojem evropske sile nastoje da podstaknu trajno rešenje, mogao bi da „urodi plodom“. Putin i njegov ukrajinski kolega Vladimir Zelenski možda će čak nakratko razgovarati. Ali pitanje je koliko bi ikakvo pomirenje bilo održivo.
Moskva ne može, ni ideološki ni praktično, da promeni stavove svojih zastupnika u Donbasu: oni su previše ukorenjeni, kao i njihova retorika.
Otvorena je i opcija da samoproglašene Luganska i Donjecka Narodna Republika postanu deo Rusije. Ili potpuno odvojeni entiteti, podržani od svog ogromnog suseda?
Ovo je nešto što je ruski parlament predložio ove nedelje, iako je nejasno u kom obliku bi to priznanje moglo da bude.
To bi moglo da pruži kratak trenutak samopotvrđivanja, ali bi moglo da dovede do štetnih sankcija Sjedinjenih Država, jer bi to zančilo da su ove dve enklave potpuno u vlasništvu Moskve.
Američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild rekla je da Rusija trenutno ima 5.000 vojnika u Belorusiji, a da bi početkom februara moglo da ih ima i do 30.000.
Za vreme protesta u leto 2020. godina Rusija je stala uz beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka – protiv kog su se protesti održavali – i sada se isto očekuje i od Belorusije.
Stoga, ako Belorusija dopusti ruskoj vojsci da deluje na njenoj teritoriji, Rusija bi lako mogla da napadne Ukrajinu, ali da se nadvije i nad članicama NATO-a, Poljskom na zapadu, pa čak i Baltikom na severu.
Kako bi Vašington, sa trupama raširenim po evropskim članicama NATO-a, mogao da kritikuje Putina što je odgovorio na „poziv” da ostavi hiljade svojih vojnika u svojoj saveznici Belorusiji?
To bi bila pobeda — i to ona koja bi bezbednost Ukrajine ostavila na daleko gorem mestu nego što je bila pre tri meseca, kada je počela sva buka oko invazije, bez ikakvih stvarnih posledica po Moskvu.
BONUS VIDEO: Vojni manevri ruske vojske u Belorusiji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
