5 laži i 1 istina iz Putinovog intervjua sa kontroverznim novinarom Takerom Karlsonom

Opravdanje za invaziju

Šta je rekao: „Nije da je Amerika htela da izvede iznenadni udar na Rusiju. Nisam to rekao.” Zašto greši: On zaista to jeste rekao, piše Politiko.

Putin je opravdao invaziju na Ukrajinu, navodeći pretnju od SAD samo tri dana pre početka rata: "Takođe znamo ko je glavni protivnik SAD i NATO-a, to je Rusija. U dokumentima NATO-a, naša zemlja je zvanično i direktno proglašena glavnom pretnjom evroatlantskoj bezbednosti. A Ukrajina će služiti kao uporište za takav napad".

Ko je zabranio mirovne pregovore?

Šta je rekao: "Predsednik Ukrajine je zakonski zabranio pregovore sa Rusijom".

Zašto greši: Predsednik Vladimir Zelenski potpisao je dekret o zabrani pregovora samo sa Putinom, a ne sa Rusijom kao državom.

"Sa ovim ruskim predsednikom to je nemoguće. Ne zna šta su dostojanstvo i poštenje. Spremni smo za dijalog sa Rusijom, ali sa drugim predsednikom", rekao je Zelenski.

Putin, međutim, smatra da je on lično, jedini legitimni predstavnik Rusije. Njegovi ključni zvaničnici dele isti stav: "Danas nema Rusije ako nema Putina", rekao je Vjačeslav Volodin, šef Donjeg doma ruskog parlamenta.

Zašto se raspao Sovjetski Savez

Šta je rekao: "Rusija je čak dobrovoljno pristala na raspad Sovjetskog Saveza. Na kraju krajeva, raspad Sovjetskog Saveza je zapravo iniciran od strane ruskog rukovodstva".

Zašto greši: Bivši ruski predsednik Boris Jeljcin bio je jedan od tri potpisnika Beloveškog sporazuma u ​​decembru 1991. kojim je proglašen raspad SSSR-a. Ali raspad SSSR-a prvenstveno je bio posledica unutrašnjih političkih i ekonomskih borbi, sa nekoliko sovjetskih republika koje su proglasile nezavisnost protivno želji Moskve.

Ko ima moćniju propagandu

Šta je rekao: "U ratu propagande, veoma je teško pobediti Sjedinjene Države, jer one kontrolišu svetske i evropske medije. Krajnji korisnici najvećih evropskih medija su američke finansijske institucije".

Zašto greši: Najveće medijske kompanije su u privatnom vlasništvu i rade bez direktne vladine kontrole, za razliku od medija u Rusiji koje su pod kontrolom države. Ruska državna televizija i tamošnje novinske agencije vlasništvo su vlade, a Kremlj ili kontroliše druge medije ili uništava one koji nisu voljni da sarađuju.

Ruske vlasti su 2023. godine zatvorile 28 novinara, navode Reporteri bez granica. Među njima su bila i dva američka državljanina: dopisnik Vol Strit Džurnala Evan Gerškovič, optužen za špijunažu i rusko-američka novinarka Alsu Kurmaševa, koja radi za Radio Slobodna Evropa.

O Evanu Gerškoviču

Šta je rekao: "Ako neko dođe do tajnih informacija, i to uradi na zaverenički način, onda se to kvalifikuje kao špijunaža. I on je upravo to radio. Primao je tajne, poverljive informacije, i to je radio tajno".

Zašto greši: VSJ je oštro negirao Gerškovičevo hapšenje u Jekaterinburgu i optužbe protiv njega. Putin je optužio Gerškoviča za špijunažu, a da nije pružio dokaze za svoje tvrdnje da je FSB uhapsio reportera bez osnova.

Prava moć Rusije (ko je to zapravo rekao?)

Šta je rekao: "Zapad se više plaši jake Kine nego jake Rusije, jer Rusija ima 150 miliona ljudi, a Kina 1,5 milijardi stanovnika. Kao što je Bizmark jednom rekao, potencijali su najvažniji".

Zašto je (skoro) u pravu: Putinovo priznanje da se Zapad više plaši jake Kine nego jake Rusije odražava realnu procenu dinamike geopolitičke moći. Međutim, upitno je njegovo citiranje Ota fon Bizmarka kako bi potkrepio svoj argument. Politiko nije mogao da potvrdi da je Bizmark ikada izjavio to što je Putin iskoristio u intervjuu.

Putin voli da koristi lažne citate. U decembru 2023, Putin je citirao Bizmarka koji je rekao da "ratove ne dobijaju generali, već školski nastavnici i parohijski sveštenici", iako Bizmark to zapravo nikada nije rekao.