0
Sina izraelskog premijera Jair Netanjahua (32) osudila je javnost, jer je ostao u Majamiju dok su se ostali rezervisti vratili iz inostranstva u Izrael, kako bi se borili protiv Hamasa. Naime, Jair je na Floridi od aprila ove godine, dok je u međuvremenu 360.000 rezervista pozvano da se pridruže vojsci u borbi za svoju domovini. Kako piše Dejli mejl, neki su čak prekinuli medeni mesec ne bi li se što pre vratili u Izrael.
„Jair uživa u životu u Majami Biču dok sam ja na prvoj liniji fronta. Mi smo ti koji napuštamo svoj posao, porodice, decu, i to da bismo upravo njih zaštitili. Naša braća, naši očevi, sinovi, svi idu na front, ali Jaira još nema. To samo odmaže izgradnju poverenja u državni vrh“, rekao je za Tajms vojnik koji nije želeo da otkrije svoj identitet, a koji služi na severnom frontu.
Drugi vojnik koji služi na granici sa Gazom kaže da se vratio iz inostranstva gde je izgradio život gde ima posao i to samo da bi se borio za Izrael.
„Nema šanse da ostanem tamo i u ovom kritičnom trenutku napustim svoju zemlju i svoj narod. Gde je premijerov sin? Zašto nije u Izraelu? Ovo je trenutak koji nas najviše ujedinjuje i svako od nas bi sada trebalo da bude ovde, uključujući i premijerovog sina“, kazao je on.
Jair, koji je studirao dramsku umetnost, služio je vojni rok i radio u Izraelskim odbrambenim snagama, ali ne kao vojnik.
Vojna služba je obavezna za većinu Izraelaca kada napune 18 godina. Muškarci moraju da služe 32 meseca, a žene 24. Nakon toga, većina njih može biti pozvana u rezervne jedinice, ali do 40. godine, a u slučaju vanredne situacije, biće pozvani i stariji.
Jedidija Šalman (26) je bio na medenom mesecu na Tajlandu kada je Hamas napao Izrael.
„Naravno da se nisam premišljao. Seo sam u avion i uputio se kući“, kaže on.
Oren Sar (37) radi u Njujorku, gde živi sa suprugom i trojicom sinova, kojima ipak nije rekao razlog odlaska.
„Deca su veoma mlada i to nije nešto što želite da im objašnjavate. Rekli smo im da idem na službeni put u Izrael“, rekao je on.
Nimrod Nedan, 23-godišnji student medicine u Litvaniji, rekao je da ga je stanje u Izraelu podstaklo na akciju.
„Ne mogu da sedim ovde i učim dok znam da je mojoj porodici potrebna zaštita. Ovo je moje vreme“, rekao je on.
Jair Netanjahu ima dugu istoriju sa Sjedinjenim Američkim Državama. Njegov otac Benjamin studirao je na Harvardu pre nego što se pridružio „Boston Consulting Group“, gde je radio sa senatorom Mitom Romnijem i služio kao ambasador Izraela pri Ujedinjenim nacijama. Jair je rođen tri godine nakon što je njegov otac napustio Njujork.
Na Jairovom Instagram profilu mogu se videti razne slike, poput one gde su on i njegov mlađi brat Avner sa Bilom Klintonom u Beloj kući, a takođe ima slika i sa ruskim liderom Vladimirom Putinom i bivšim predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom i njegovom suprugom Melanijom.
Sebi je stvorio ime kao desničarski voditelj podkasta i medijska ličnost. Takođe je redovno delio kontroverzne postove, zbog čega su ga tužili i zbog klevete.
Takođe je izazvao gnev javnosti kada je stotine hiljada Izraelaca koji su izašli da protestuju protiv reforme pravosuđa nazvao „teroristima“ i optužio Sjedinjene Američke Države da stoje iza protesta.
U avgustu mu je sud naložio da plati više od 34.000 dolara odštete i 6.000 dolara sudskih troškova ženi za koju je rekao da ima aferu sa političkim rivalom njegovog oca.
Ranije ove godine, sudija mu je naložio da plati 18.000 dolara bivšem poslaniku izraelske opozicione Laburističke partije, jer je partiju nazvao „ružnom“.
Oči javnosti bile su uprte u njega i 2014. godine, kada su se pojavili navodi da se zabavlja sa Norvežankom, koja nije Jevrejka. U pitanju je bila 25-godišnja studentkinja komunikologije Sandra Leikanger.
Navodno, par je započeo vezu nakon što je norveška premijerka Erna Solberg otkrila da se Benjamin Netanjahu „hvalio“ vezom svog sina na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Godinu dana kasnije, Jair je nastavio da izlazi sa dansko-izraelskim modelom Li Levi.
Prašina oko Netanjahuovog sina nastala je u trenutku kada se Izrael sprema za kopnenu ofanzivu u Gazi, kao odmazdu za napad 7. oktobra koji je iz enklave pokrenuo Hamas, ubivši 1.400 Izraelaca.
„Od početka invazije, u izraelskim vazdušnim napadima ubijeno je 5.000 Palestinaca“, navodi Hamas.
Izraelska vojska je u ponedeljak saopštila da je tokom noći pogodila „više od 320 vojnih ciljeva“, što je jedno od najintenzivnijih bombardovanja do sada.
„Dobro smo pripremljeni za kopnene operacije na jugu“, rekao je vojnicima načelnik generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga Herci Halevi.
Pročitajte još...
0
0
0
Ipak, postoje strahovi da će Hamasovi saveznici širom Bliskog istoka odgovoriti na kopneni rat.
Izraelski zvaničnici su u više navrata naglašavali da je njihov cilj da iskorene i unište Hamasovo vođstvo. Međutim, nisu objasnili kako to nameravaju da urade, niti šta će se desiti nakon invazije. Navodno, američki sekretar odbrane Lojd Ostin vršio je pritisak na svog izraelskog kolegu Joava Galana da detaljno objasni planove Izraela.
„Hamas je imao 15 godina da dobro pripremi podzemna utvrđenja, komunikacione tunele, kao i potencijalna minska polja i improvizovane eksplozivne naprave“, rekao je saradnik Vašingtonskog instituta Majkl Najts.
BONUS VIDEO Izrael objavio snimke sa telesnih kamera Hamasovaca