0
Godina 2021. bila je burna. Ratovi, primirja, ostavke, izbori, smene lidera, nevremena i nepogode, pojave novih sojeva koronavirusa, obeležili su godinu za nama.
PROČITAJTE JOŠ:
Omikron, najnovija je varijanta koronavirusa koja je otkrivena u novembru i vrlo je brzo označena kao „zabrinjavajuća varijanta“ od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) zbog brzog širenja u Južnoj Africi i širom sveta. Ovaj soj je već počeo da odnosi prve žrtve, ali za razliku od Delta soj koji je obeležio prošlu godinu, ovaj soj je daleko manje smrtonosan.
Njegovo pojavljivanje je odmah dovelo do ograničavanja putovanja, sastanaka na visokom nivou i obećanja proizvođača vakcina da će za svaki slučaj početi da rade na vakcinacima koje su specifične za taj soj. Ali predstoji joj dug put do toga da svrgne Delta soj sa mesta najdominantije varijante na svetu.
Prvi uzorak Omikrona ili B.1.1.529 uzet je 9. novembra, prema rečima SZO-a primećen je zbog porasta broja slučajeva u Južnoj Africi. Takođe, genetsko sekvenciranje je pokazalo da nosi veliki broj mutacija na spajk proteinu, struktiri na površini virusa koju koristi da se uhvati u koštac sa ćelijama koje inficira.
Nosi i mutaciju zvanu H501Y, koja je i Alfi i Gami dala povećanu prenosivost. Saopšteno je da je ova mutacija učinila da se virus bolje razmnožava u gornjim disajnim putevima i verovatno čini da se lakše širi kada ljudi dišu, kijaju i kašlju. Kao i Delta soj, Omikron takođe nosi mutaciju zvanu D614G, koja izgleda pomaže virusu da se bolje veže za ćelije koje inficira. Potreban je dodatni sloj testiranja iznad standardnih testova, da bi se otkrila infekcija da bi utvrdilo koja varijanta koronavirusa je nekoga zarazila.
Dana 6. januara 2021. godine, gomila pristalica bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa napala je Kapitol SAD-a u Vašingtonu. Oni su pokušali da ponište njegov poraz na izborima krajem 2020. godine, ometanjem zajedničke sednice Kongresa koji se okupio da prebroji izborne glasove koji bi ozvaničili pobedu novog predsednika Džoa Bajdena.
Kada je rulja krenula na Kapitol, kompleks je zaključan, a poslanici i osoblje su evakuisani, dok su izgrednici napadali policajce, vandalizovali imovinu i zauzeli zgradu na nakoliko sati.
Pozvani na akciju od strane Trampa, hiljade njegovih pristalica okupilo se u Vašingtonu 5. i 6. januara da podrže njegovu lažnu tvrdnju da su izbore 2020. godine „ukrale ohrabrene radikalno-levičarske demokrate“ i da zahtevaju da potpredsednik Majk Pens i Kogres odbiju da potvrde Bajdenovu pobedu.
Počevši u podne 6. januara na mitingu „Spasimo Ameriku“ na Elipsi, Tramp je ponovio lažne tvrdnje o izbornim neregularnostima i rekao je: „Ako se ne borite, nećete imati državu više“.
Tramp se opirao slanju Nacionalne garde da uguši rulju. Kasnije tog popodneva u snimku na Tviteru ponovo je tvrdio da su izbori bili prevara ali je poručio svojim pristalicama da „idu kuću u miru“. Majk Pens, Trampov potpredsednik je proglasio pobedu Bajdena na izborima.
Dana 6. oktobra, agenti Centralne tužilačke agencije za korupciju i ekonomska pitanja upali su u Saveznu kancelariju i sedešte OVP-a u okviru istrage o korupciji usmerenoj na austrijskog kancelara Sebastijana Kurca i njegov „uži krug ljudi“. Tužioci navode da je Kurc 2016. podmićivao novinske kuće zarad propagandnih tekstova protiv Rajnholda Miterlenera, a cilj je bio njegovo svrgavanje sa čela države i OVP-a, kao bi Kurc zauzeo njegovo mesto.
Posle racije, opozicione strane su jednoglasno zahtevale ostavku Sebastijana Kurca i sazvele posebnu sednicu parlamenta da bi se glasalo o nepoverenju. Kurc je 9. oktobra podneo ostavku na mesto kancelara i najavio je svoje namere da ostane predsednik stanke i da preuzme direktno vođstvo stranke u parlamentu. Zeleni su prihvatili njegovu pogodu, dok su opozicione stranke oštro osudile taj njegov potez i poručile da će „Kurc nastaviti da vuče kočnice“.
Dana 16. novembra 2021. godine pododbor parlamenta je jednoglasno glasao za oduzimanje poslaničkog imuniteta Kurcu. Kurc je 3. decembra objavio da podnosi ostavku na sve svoje partijske funkcije, a nasledili su ga Karl Nehamer kao vršilac dužnosti i Avgust Veginger kao lider u parlamentu. Kao razlog za povlačenje iz politike, naveo je rođenje svog sina.
Pad Avganistana pod vlast talibana jedan je od dramatičnijih događaja koji su obeležili 2021. godinu. Ofanziva talibana trajala je od 1. maja do 15. avgusta. Životi građana su se iz korena promenili, neki su uspeli da pobegnu iz zemlje kada su zapadni saveznici odlazili, dok drugi nisu bili te sreće pa su silom prilika morali da ostanu. Ova država je u teškoj finansijskoj krizi, bolnice nemaju osnovna sredstva za rad, a deca gladuju.
Dana 15. avgusta uprkos davaju izjave u kojoj navode da ne planiraju zauzimanje Avganistana „silom“, talibnai su ušli u predgrađe Kabula iz više pravaca. Prijavljen je nestanak struje širom grada i mogući napadi i pobuna zatvorenika.
Američka ambasada je otpočela evakuaciju svog osoblja, a diplomate su brzo uništavale poverljive dokumente.
Avganistansko ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je da je predsednik Gani odlučio da se odrekne vlasti i da će biti formirana privremena vlada predvođena talibanima. Bivši predsednik Hamid Karzai je trebalo da bude deo pregovaračkog tima. Talibani su naredili svojim borcima da sačekaju miran prenos vlasti i da ne ulaze u Kabul silom.
Ipak istog dana je objavljeno da je presednik Gani napustio zemlju i otišao u Tadžikistan. Ganijev odlazak iz Avganistana kritikovali su mnogi Avganistanci i spoljni posmatrači. Nikita Iščenko, portparol ruske ambasade u Kabulu tvrdi da je Gani pobegao iz Avganistana sa četiri automobila i helikoptera punim para. Gani se potom oglasio i rekao je da je otišao po savetu vladinih pomoćnika da izbegne linč. On je negirao optužbe da je sa sobom poneo brdo para.
Američki vojnici, kao i Nemci i Britanci su organizovali evakuaciju građana koji su sa njima sarađivali. Na društvenim mrežama su deljeni potresni snimci evakuacije sa aerodroma u Kabulu. Ljudi su preplavili piste, a neki su čak pokušavali da se uhvate za točkove i krila aviona, kako bi pobegli od talibana.
Talibani su uveli svoje stroge zakone, ženama su branili da rade, a devojčicama da idu u školu. Ženske osobe su morale da nose burke i nisu smele da izađu na ulice bez muške pratnje. Prema pisanju svetskih medija, brojni saradnici bivšeg režima se kriju po Avganistanu u strahu od talibana.
Angeli Merkel je osugurano mesto u istorijskim knjigama čim je 22. novembra 2005. godine postala prva žena kancelar Nemačke. Tokom narednih 16 godina, bila je zaslužna za podizanje profila i uticaja Nemačke, radeći na održavanju nestabilne Evropske unije, upravljajući nizom kriza i bila je uzor ženama. Njen odlazak sa kancelarske pozicije u Nemačkoj važan je događaj za ceo svet i jedan od momenata koji su definitivno obeležili 2021. godinu.
Sada se taj skoro rekordan mandat završio napuštanjem funkcije u 67. godini. Njen naslednik je Olaf Šolc, a mnogi se nadaju da će dostojno zameniti Merkel.
Bila je nepokolebljiva u traženju multilateralnih rešenja za svetske probleme, princip koji je iznela na vojnoj paradi u njenu čast. Globalna finansijska kriza i priliv migranata „jasno su pokazli koliko zavisimo od saradnje izvan nacionalnih granica i koliko su neophodne međunarodne institucije i multilateralni instrumenti da bismo mogli da se nosimo sa velikim izazovima našeg vremana“, rekla je Merkel.
Uvažavanje od strane njenih kolega bilo je iskreno, iako je tokom godina bilo dosta tvrvenja. Merkelova je uvek nastojala da održi EU što je moguće čvršću, ali je snažno branila interese Nemačke, sukobaljavajući se sa Grčkom tokom dužničke krize i ne slažući se sa Mađarskom, Poljskom i drugima oko njihovog odbijnja da prime migrante koji stižu u Evropu.
Merkelova je rekla da napušta EU u situaciji koja i njoj definitivno daje razloga za zabrinutost. Nova vladajuća koalicija pod Šolcom kaže da želi da „ostvari vie napretka“ za Nemačku nakon godina stagnacije.
Granična kriza između Belorusije i Evropske unije 2021. godine je migrantska kriza koja se sastoji od priliva nekoliko desetina hiljada migranata, prvenstveno iz Iračkog Kurdistana, sa manjim grupama koji potoiču iz drugih delova Azije i Afrike, do Litanije, Letonije i Poljske preko granica tih država sa Belorusijom.
Dramatični događaji na tim granicama, ljudi koji gladuju i smrzavaju se, ljudi koji napadaju policiju i pokušavaju da probiju ograde na granicama, i policija koja uz punu opremu i oružje brani migrantima da uđu na njenu teritoriju, su prizori koji su nažalost obeležili 2021. godinu.
Krizu je izazvalo ozbiljno pogoršavanje odnosa između Belorusije i Evropske unije, nkaon beloruskih predsendičkih izbora 2020. godine, beloruskih proteta 2020-2021. godine, incidenta na avionu Rajanera i sankcija EU prema beloruskom režimu.
Kriza je počela negde oko 7. jula 2021. godine, kada je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko zapretio da će „preplaviti EU trgovcima ljudima, krijumčarima droge i naoružanim migrantima. Kasnije su beloruske vlasti i državna turistička preduzeća zajedno sa nekim avio-kompanijama koje posluju na Bliskom istoku, počele da promovišu putovanja u Belorusiju.
Migranti su rekli da im je Belorusija obezbedila sekače žice i sekire da preseku ograde i uđu u EU, međutim, oni koji nisu uspeli da pređu granicu, često su bili primorani da ostanu tu. Poljska, Letonija i Litvanija su opisale krizu kao hibridni rat, nazivajući krizu nacionalnim incidentom trgovine ljudima migrantima, koji Belorusija vodi protiv EU.
Ove godine ponovo je došlo do sukoba između Izraela i Gaze. Izraelska vojska je 15. aprila izvršila vojne udare na ciljeve u Gazi nakon što je raketa ispaljena na južni Izrael. Ciljevi su uključivali postrojenje za proizvodnju naoružanja, tunel za krijumčarenje oružja i vojnu poštu Hamasa.
Hamas je tražio od Izraela da ukloni svoje snage iz džamije Al-Aksa do 10. maja u 18 časova. Nekoliko minuta nakon isteka tog roka, Hamas je iz Gaze ispalio više od 150 raketa na Izrael. Kao odgovor, Izrael je istog dana započeo vazdušne udare u pojasu Gaze.
Kao rezultat nasilja i sukoga između Gaze i Izraela, poginulo je najmanje 256 Palestinaca, uključujući 66 dece. U Izraelu je ubijeno najmanje 13 ljudi, uključujući i dvoje dece. Od 19. maja najmanje 72.000 Palestinaca je raseljeno. Iz Gaze je na Izrael ispaljeno oko 4.360 raketa. Hamas je prvi put predložio prekid vatre 13. maja ali je ih je odbio izraelski premijer Benjamin Netanijahu.
Francuska je 18. maja zajedno sa Egiptom i Jordanom najavila podnošenje rezolucije Saveta bezbednosti UN-a o prekidu vatre. Prekid vatre između Izraela i Hamasa stupio je na snagu 21. maja 2021. godine, okončavši tako borbe. Dana 16. juna 2021. zapaljivi baloni su lansirani iz Gaze u Izrael, na šta je izraelsko vazduhoplovstvo odgovorilo vešestrukim vazdušnim napadima na pojas Gaze, što je dovelo do nastavka borbi.
Britanski princ Filip, vojvoda od Edinburga, suprug kraljice Elizabete II preminuo je danas u Vindzoru, saopštila je Bakingemska palata. Osoblju i ljudima koji su provodili dosta vremena sa kraljevskom porodicom, najdraži je bio upravo princ Filip.
Princ Filip je rođen na Krfu 1921. godine kao član Grčke kraljevske porodice. Bio je najmlađe dete rođeno posle četiri sestre, a njegova porodica je izbačene iz zemlje kada je bio dete. Školovao se u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji, a sa 18 godina je pristupio Britanskoj Kraljevskoj ratnoj mornarici 1939. godine u kojoj je služio tokom Drugog svetskog rata.
U martu 1947. godine se odrekao titule grčkog princa i prihvatio je prezime Mauntbaten prema britanskoj verziji majčinog devojačkog prezimena Batenberg. Iste godine se oženio britanskom prestolonaslednicom Elizabetom, ćerkom kralja Džordža VI, a njih dvoje su se prvi put upoznali 1934. godine.
Britanska kraljica Elizabeta II i princ Filip su krajem prošle godine proslavili 73. godišnjicu braka.
Njegovoj sahrani prisustvovali su gotovo svi članovi kraljevske porodice. Kraljica je bila vidno utučena zbog smrti supruga. Njegova deca princ Čarls, princeza Ana, princ Endru i princ Edvard bili su povorci odmah iza kovčega svog oca. Princ Hari je doputovao iz SAD-a kako bi prisustvovao sahrani svog dede, ali njegova supruga Megan Markl nije došla sa njim pošto je tada bila u poodmakloj trudnoći.
Aleksej Navaljni, ruski opozicioni političar i žestoki kritičar Kremlja i ruskog predsednika Vladimira Putina, počeo je štrajk glađu početkom aprila u znak protesta što mu zatvorske vlasti nisu dozvoljavale da ga pregleda privatni lekar što je zahtevao zbog akutnih bolova u leđima i utrnulosti nogu.
On je bio premeštan u zatvorsku bolnicu, nakon čega su ruske vlasti saopštile da je njegovo stanje „zadovoljavajuće“. Istovremeno, lekari su danima iznosili dramatične prognoze da bi Navaljni mogao da umre ukoliko hitno ne prekine štrajk glađu.
„Ako se štrajk glađu nastavi makar i na minimalno vreme, nažalost, uskoro jednostavno nećemo imati koga da lečimo“, govorili su lekari koji su bili veoma zabrinuti.
Navaljni je štrajk glađu prekinuo 23. aprila. Kritičar ruskog predsednika Vladimira Putina trenutno služi kaznu od dve i po godine u zatvoru IK-2 koji se nalazi na oko 100 kilometara od Moskve.
Uhapšen je pod optužbom za kršenje uslovnog otpusta odmah po povratku u Rusiju iz Nemačke, gde se oporavljao posle trovanje nervnim agensima. Navaljni je rekao da su optužbe trik da se ućutka njegovo protivljenje Kremlju. SAD i EU su sankcionisale ruske zvaničnike zbog trovanja i zahtevali su da se Navaljni hitno pusti iz zatvora.
Ogromni teretni brod blokirao je Suecki kanal krajem marta ove godine. Blokada Kanala izazvala je glavobolje i frustracije celoj svetskoj kargo industriji, budući da je Suecki kanal jedna od najprometnijih ruta na svetu.
Brod Ever Given, koji se zbog jakog vetra i peščane oluje preprečio i zaglavio u obalama kanala dug je 400 metara i težak 200.000 tona. Nosivost mu je 20.000 kontejnera za robu a trenutno se na brodu, jednom od najvećih na svetu, nalazi 18.300 kontejnera. Vlasnik broda je tajvanska kompanija Evergrin Marin.
Brod se zabio u obale kanala u utorak, navodno zbog jakog vetra ali zvaničnici Kanala (SCA) navode da vetar i pesak nisu jedini razlog zašto se brod preprečio i nasukao, pa je bila najavljena i istraga. Blokada je otklonjena već početkom aprila, a tada je počelo da se priča o eventualnom proširenju Sueckog kanala.
Brod koji je blokirao kanal je prošao kroz isti tek krajem avgusta, pošto je nakon blokade bio zaplenjen i zadržan u jezeru između dva dela kanala.
Građani Bugarske su ove godine čak tri puta izlazili na birališta. Kako prva dva puta niko nije potrebnu većinu da sam formira vladu, a niko nije mogao da formira ni koaliciju, tek nakon trećih izbora Bugarska je dobila vladu čime je politička kriza u toj zemlji okončana.
Bugarski parlament je izabrao lidera Narodne partije Kirila Petkova za novog premijera Bugarske 13. decembra.
Petkov je dobio podršku od 134 poslanika iz partija „Nastavljamo promene“, BSP-a, „Postoji takav narod“ i „Demokratske Bugarske“. Narodna skupština je danas održala vanrednu sednicu na kojoj je usvojena nova vlada zemlje.
Ovim je i zvanično okočana vladavina bivšeg premijera Bojka Borisova koji je na vlasti bio duže od decenije. Za Bojka se vezuju brojne kontroverze i optužbe, a mnogi se sa dolaskom Petkova nadaju da će Bugarska krenuti putem promena i da će rešiti pitanje korupcije.
Slična situacija se dogodila i u Češkoj, gde je sa vlasti na izborima smenjen bivši premijer Andrej Babiš. On je takođe vrlo kontrovezna figura, zvali su ga češkim Trampom, važi za jednu od najbogatijih osoba u Češkoj, a bio je optuživan i za korupciju.
Pet čeških stranaka potpisalo je 8. novembra sporazum o formiranju nove koalicione vlade desnog centra nakon njihove pobede na izborima. Tokom kampanje oni su naveli da ih je ujedinila želja da svrgnu premijera Babiša kojeg su optužili za sukob interesa kroz njegovu ulogu osnivača koglomerata Agrofert.
Babišev naslednik na mestu premijera Peter Fijala rekao je da nova koalicija treba da deluje brzo. Njega je češki predsednik Miloš Zeman zvanično imenovao za premijera 29. novembra.
U julu 2021. godine, nekoliko evropskih zemalja bilo je pogođeno teškim poplavama. Neke su bila katastrofalne i prouzrokovale su veliku štetu i odnele veliki broj života. Poplave su počele u Velikoj Britaniji kao bujične poplave koja su prouzrokovale materijalnu štetu i neprijatnosti.
Kasnije su poplave pogodile nekoliko zemalja širom Evrope uključujući Austriju, Belgiju, Hrvatsku, Nemačku, Italiju Luksemburg, Holandiju i Švajcarsku. Najmanje 242 osobe su godinule u poplavama. U julu i avgustu poplave su pogodile i delove Turske, Kine, Indije, Avganstana, Pakistana, SAD-a i Novog Zelanda.
Belgijska ministarka unutrašnjih poslova Anelis Verlinden je opisala te događaja kao „jednu od najvećih prirodnih katastrofa koje je ta zemlja ikada videla“. Posetivši u nedelju Šuld, jedan od najgore pogođenih gradova, bivša nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da je razaranje bilo „nadrealno“. Pohvalila je trud i solidarnost u pogođenim područjima, ali je upozorila da problemi ne mogu biti brzo rešeni.
Šteta na infrastrukturu u Nemačkoj i Belgiji je bila velika. Čitavi gradovi kao da su zbrisani bujicom. Naučnici i aktivisti su istakli da je ovo nevreme povezano sa klimatskim promenama.
Izraelski parlament izabrao je 13. juna novu koalicionu vladu te zemlje, čime je okončana 12 godina duga vladavinu dosadašnjeg premijera Benjamina Netanijahua.
Bivši saveznik Netanijahua, desničar Naftali Benet izabran je za novog premijera, prenosi AP, dodajući da će on biti na čelu raznolike i krhke koalicije koja se sastoji od osam partija među kojima postoje duboke ideološke razlike.
Netanijahu ostaje na čelu partije Likud i biće lider opozicije. Glasanje je bilo tesno, a takozvana nova „vlada promene“ dobila je podršku 60 od 120 poslanika u Knesetu, dok je 59 bilo protiv, dodaje “Tajms of Izrael“.
Netanjahu, prvi je premijer na dužnosti u izraelskoj istoriji kojem se sudi. Optužen je za primanje mita, prevaru i povredu poverenja u tri odvojena slučaja. Ako Netanjahu bude osuđen za korupciju, mogao bi da dobije i do deset godina zatvora. Proces pred sudom je počeo krajem maja 2020. godine.
Tužioci terete Netanijahua da je primao skupe poklone i da je koruptivnim radnjama nastojao da poboljša medijsko izveštavanje o sebi. U februaru ove godine pred jerusalimskim okružnim sudom negirao je sve optužbe. Netanijahu se sumnjiči da je dodelio beneficije telekomunikacionom divu Bezeku dok je bio ministar telekomunikacija. Zauzvrat, navodno je, informativna stanica Walla u vlasništvu Bezeka povoljno izveštavala o Netanijahuu. Uz istragu o Bezeku pokrenuta su još dva slična slučaja.
BONUS VIDEO: Omikron – Novi soj pred vratima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
