0
Srbija je među zemljama u kojima raste broj protivnika vakcina, u društvu Pakistana, Indonezije i Avganistana, pokazuje istraživanje o globalnom poverenju u vakcine, koje utvrđuje, kako su autori rekli, “žarišta oklevanja”, a objavljeno je u uglednom medicinskom časopisu The Lancet.
Poverenje u vakcine je, kako prenosi Nedeljnik, nisko u poređenju sa drugim regionima, i u rasponu je od 19 odsto (Litvanija) do 66 odsto (Finska) ispitanika koji su u decembru 2019. rekli da se „potpuno slažu“ da su vakcine bezbedne.
No postoje naznake da poverenje javnosti u vakcine raste u Evropskoj uniji, posebno u Finskoj, Francuskoj, Italiji i Irskoj, ali i u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Nasuprot tome, u šest zemalja je primećen veliki porast ispitanika koji se „nimalo ne slažu“ sa stavom da su vakcine bezbedne.
To su Azerbejdžan (2 odstotakvih bilo je 2015. godine, sada ih je 17 odsto), Avganistan (2-3 osto), Indonezija (1-3 odsto), Nigerija (1-2 odsto), Pakistan (2-4 odsto) i Srbija (sa 4 na 7 odsto).
Autori navode da je to odraz trendova u političkoj nestabilnosti i verskom ekstremizmu.
Sa nadanjima da bi uskoro mogla da bude dostupna vakcina protiv kovida-19, autori – koje je predvodila profesorka Hajdi Larson sa Londonske škole higijene i tropskih bolesti – navode da ispitivanje javnog mnjenja i brz odgovor na pad poverenja u vakcine mora da bude prioritet.
Poverenje javnosti u vakcine varira od zemlje do zemlje i od regiona do regiona. Ono raste u pojedinim delovima Evrope, no u nekim zemljama je sve više skeptika, što zbog politike i religije, što zbog širenja dezinformacija na internetu. Sve to ugrožava vakcinaciju širom sveta.
Novo istraživanje o globalnim trendovima sprovedeno je između 2015. i 2019. u 149 države sveta. Bilo je više od 284.000 punoletnih ispitanika, koji su odgovarali na pitanja da li su, po njihovom mišljenju, vakcine važne, bezbedne i efikasne.
Svetska zdravstvena organizacija navodi da je oklevanje da se prime vakcine jedna od deset najvećih pretnji po globalno zdravlje.
U Evropskoh uniji, najveći pad poverenja zabeležen je u Poljskoj (za svega godinu dana, od novembra 2018. do decembra 2019, broj onih koji veruju vakcinama pao je sa 64 na 53 odsto), usled jako dobro organizovanog lokalnog antivakserskog pokreta, kaže se u „Lansetu“. No u Francuskoj je zabeležen drugi trend, sa 22 odsto na 30 odsto.
U šest zemalja koje su istaknute kao žarišta pada poverenja u vakcine, navode autori, „zabrinjavajući trend“ je što ljudi ne samo da smatraju da vakcine nisu bezbedne, već se i aktivno bore protiv njih.
Koautorka studije, Klarisa Simons, kaže, ipak, da će čak i ljudi koji sumnjaju u vakcine obično vakcinisati svoju decu.
„Javnost generalno razume važnost vakcina, ali naučna zajednica mora da bude mnogo bolja u izgradnji javnog poverenja u bezbednost vakcinacije“, navodi ona.
Muškarci i manje obrazovani ispitanici uglavnom su se protivili vakcinama. Najveće pristalice su oni koji veruju zdravstvenim radnicima i koji se ne pouzdaju u savete prijatelja, porodice i druge nemedicinske izvore.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
