0
Odmah nakon što su počeli protesti “Srbija protiv nasilja”, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i vladajući režim mirne građanske proteste okarakterisali su kao pokušaj “obojene revolucije”. U pitanju je termin koji se odomaćio u bivšim socijalističkim državama, gde je vlast preuzimana nenasilno od strane opozicije i uz podršku zapadnog sveta. Vlast u Srbiji takvom formulacijom želi da diskredituje proteste, predstavi ih kao želju spoljnog faktora za promenama u zemlji i da ih „odrodi“ od realnih zahteva građana. Istovremeno, takva formulacija podsetila je javnost na sastanak Aleksandra Vulina i Aleksandra Patruševa iz 2021. gde su dogovorili zajedničku deklaraciju Srbije i Rusije u borbi protiv obojenih revolucija.
Dok su desetine hiljada građana izašle na najveće proteste nakon 5. oktobra, a posle velikih tragedija koje su pogodile Srbiju, vlast je pokušala da ih distredituje i predstavi kao pokušaj obojene revolucije u Srbiji.
Prvi koji je pokrenuo takav narativ bio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je na stranačkom mitingu u Pančevu poručio da ima informacije da su protesti pokušaj stvaranja „obojene revolucije“.
„Iz raznih službi mi dolaze podaci, kažu nam naše sestrinske službe sa Istoka da su ovo pokušaji obojenih revolucija. Neće nama stranci da vode spoljnu politiku. Neće oni da mi određuju kome ću da uvodim sankcije, narod će da određuje, neće oni da mi određuju da li će Srbija da uđe u NATO ili slično“, naveo je Vučić.
Nakon toga i drugi naprednjaci počeli su da koriste identičnu terminologiju, među kojima je bila i premijerka Ana Brnabić, kao i šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov.
„Ovo je jedna u nizu brutalnih, sramotnih i lako proverljivih laži. Cilj je destabilizacija Srbije, unošenje haosa i panike među stanovništvom. Ovo je knjiški primer pokušaja obojenih revolucija. Neće proći. Srbiju ćemo odbraniti svi mi zajedno – radom, ljubavlju, posvećenošću“ objasnila je premijerka.
Ipak, iako su i premijerka i predsednik „objasnili“ da je u pitanju obojena revolucija, nije objašnjeno od kojih su to sestrinskih službi dobili informacije da su protesti građana imali za cilj da stvore obojene revolucije.
Trag tumačenja koje su to sestrinske službe možda treba tražiti u dokumentu potpisanom 2021. godine, kada su tadašnji ministar policije Aleksandar Vulin i šef Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije Nikolaj Patrušev parafirali saradnju u borbi protiv obojenih revolucija.
Upravo su građani postavili kao jedan od zahteva protesta smenu direktora Bezbednosno informativne agencije (BIA) Aleksandra Vulina.
Rusija i Srbija su u najstrožoj tajnosti formirale „Radnu grupu za borbu protiv obojenih revolucija“, koja ima zadatak da sprečava masovne demonstracije i da vrši konstantan nadzor nad opozicionim aktivistima, nevladinim organizacijama i nezavisnim novinarima.
Patrušev se ranije zahvalio Vulinu za snimke razgovora sa sastanka koji su u Beogradu održali članovi opozicione ruske organizacije „Otvorena Rusija“. Naime, ovi ruski opozicionari imali su probleme da se okupljaju u Rusiji i izabrali su da se nađu u Beogradu jer im za ulazak u Srbiju nisu potrebne vize. BIA je pokrila mesto sastanka i sve što su razgovarali dato je ruskoj strani. Nakon toga poznati ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza osuđen je na kaznu zatvora od 25 godina.
„Dupli pas“ Vulin-Patrušev, osim prisluškivanja opozicionara dobio je svoj nastavak i kroz saradnju dve države u borbi protiv obojenih revolucija. Podsećamo, u pitanju je termin koji se vezuje za nenasilne promene vlasti u bivšim komunističkim režima. U tim zemljama se dešavala mirna tranzaciji vlasti ka demokratskim režimima, zbog čega su autoritarni režimi strahovali jer bi to ugrozilo njihovu vlast. Kroz prisluškivanje opozicije, hapšenje aktivista i napade na nezavisne novinare, režimi u bivšim socijalističkim režimima na taj način su pokušavali da spasu vlast.
O tome je u ekskluzivnom intervjuu za Novu govorio ruski opozicionar Mihail Hodorkovski koji je poručio da saradnja Srbije i Rusije, koja ima za cilj progon opozicije, treba najdublje da zabrine srpsko društvo.
„Te revolucije u boji, na kraju krajeva, ne podrazumevaju krv i predstavljaju nenasilnu promena režima koji odbijaju da odu kad im istekne vreme; to je direktan rezultat ostvarivanja prava naroda na slobodu okupljanja i udruživanja. Protiv čega će se boriti Srbija, kandidat za članstvo u Evropsku uniju? Da li će se Srbija boriti protiv principa tranzicije vlasti i promene režima? Protiv prava građana da promene vlast? Protiv slobode govora, okupljanja i udruživanja? Ovakve izjave srpskih vlasti trebalo bi, pre svega, da zabrinu srpsko društvo“, istakao je ranije Hodorkovski za Novu.
Bonus video: Ana Brnabić se malo zbunila i pozvala sve na proteste u subotu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
