2
Manje od mesec dana ostalo je do izlaska na birališta u Srbiji, a istraživači javnog mnjenja saglasni su u tome da će i ovog puta ubedljivu pobedu odneti Srpska napredna stranka. Međutim, još uvek nemaju precizne podatke o tome koliko je građana sa pravom glasa odlučno da bojkotuje izbore. S druge strane, filozof Vladimir Milutinović ističe da bi bilo lepo da postoji taj podatak, ali da se istraživači ne trude da ga saopšte unapred napominjući da su svi u sukobu interesa jer se ne zna ko od njih vrši istraživanja za vlast.
„Kaže se da to radi Ipsos a mi ne znamo ko radi. Ne znamo ko je od istraživača u ozbiljnom sukobu interesa u smislu da ne sme ni da istražuje nezavisno podatke niti da saopštava te podatke. To zapravo važi za sve istraživače“, ocenio je Milutinović za Nova.rs
On dodaje da ne znamo koliko je građana za bojkot izbora, kao ni koliko je onih koji su protiv određenih mera donetih tokom pandemije Covid-19.
„Ne znamo o bitnim pitanjima zapravo ništa, samo znamo da je SNS na 54 odsto i mislim da je već 8 godina na tom procentu i praktično više ništa ne znamo“, kaže filozof.
On navodi da obavlja istraživanja na tviteru koja kažu da od 60 do 70 odsto građana koji bojkotuju izbore ne podržava nijednu od stranaka odnosno, brojka ljudi koja želi, makar na tviteru da bojkotuje izbore, je mnogo veća od one koja podržava bilo koju od tih stranaka.
„Lepo bi bilo da imamo podatak o tome koliko je građana za bojkot izbora. Naši istraživači se često bave time da pogode, sa određenim greškama, ali da pogode izborne rezultate, pa sad bi mogli da pogode broj ljudi koji će da bojkotuje, ali niko se ne trudi da to saopšti unapred a to je podatak kao i svaki drugi, mogli bi da pitaju i da istražuju to“, poručuje Milutinović.
Izvršni direktor CESID – a Bojan Klačar izjavio je za naš portal da je vrlo teško sada „sve to ispitati“ iz, kako kaže, dva razloga.
„Jako je teško izmeriti šta je bojkot kao posledica odluke opozicije da bojkotuje izbore a šta je ono što je prirodna apstinencija. Drugi razlog je što nemamo izborne liste još uvek u ponudi i kada pitaš građane za koga će glasati, malo je nezgodno zato što si već u startu limitiran činjenicom jer ne možeš da ih pitaš za neke stranke za koje sigurno znaš da idu na izbore a još uvek nisu u ponudi“, kaže Klačar uz napomenu da istraživači postavljaju bojkot kao opciju na pitanje za koga bi glasali.
Za Vladimira Pejića direktora agencije za istraživanje javnog mnjenja „Faktor plus“ priča oko bojkota je „malo utihnula“, a razlog leži možda u tome, kako Pejić misli, što su neki delovi bojkot opozicije odlučili da izađu, pre svega Sergej Trifunović i drugi manje bitni članovi iz tog bloka, i Zelenović i Paunović od ranije.
„Došlo je do nekih pukotina u samoj toj ideji bojkota zbog promenjene odluke pojedinaca a s druge strane nekako je, meni tako deluje, splasnuo taj bojkot entuzijazam, tako da mi sada ni nemamo nikakvu kampanju bojkota jer bojkot ne podrazumeva da vi samo ne učestvujete na izborima već da učestvujete aktivno i u političkom životu“, kaže Pejić, ali nema odgovor na pitanje koliko je građana za bojkot izbora.
„Ima i onih koji su apsolutno za bojkot i poslušaće one stranke koje bojkotuju izbore i to nije sporno, ali ima i nemali broj onih koji ni ranije nisu a tek sada neće jer jednostavno ne vide izbor u ovoj ponudi koja im se sada pruža i ne bi izašli ni da nema bojkota. Broj tih birača koji ne izlaze nije tako mali i ne samo poslednjih izbora već poslednjih desetak godina“, rekao je za Nova.rs Pejić.
Prema njegovim rečima, postoji broj ljudi koji nemaju izbor i koji nisu samo usko vezani za ideju bojkota i oni koji to jesu i koji konkretno bojkotuju izbore koji se održavaju ovako kako se održavaju.
„Verovatno će opozicija, koja bojkotuje, pripisati sebi više značaja, i te ljude koji ne izlaze na izbore pa čak i iz straha od pandemije. S druge strane, vlast će reći da ni ranije deo građana nije izlazio na izbore, da postoji strah od koronavirusa i to su neke stvari koje su i normalne i očekivane – da partije pokušavaju da politički profitiraju iz svega toga. Ne mislim da je to loše, svako sebi želi da da više na značaju“, pojašnjava istraživač.
Na pitanje kada su radili istraživanja na temu koliko je građana za bojkot opciju, on kaže da je to bilo pre nekoliko meseci i da ne zna koliko je to relevantno u ovom trenutku.
„Tada je to bilo oko dvadesetak odsto, ali mislim da se taj broj smanjio ali tada je i PSG bio za bojkot, do 25 odsto je tada bilo za bojkot“, priseća se Pejić.
Upitan da da nekakvu procenu u vezi sa građanima koji ne žele da izađu na birališta 21. juna, Pejić navodi da je dosta teško reći koliko će građana izaći na izbore.
„Mesec dana pred izlazak na izbore, radili smo istraživanja koja su pokazala da će 46 odsto njih izaći uz određen broj neodlučnih koji još razmišljaju. Međutim, kako se budu bližili izbori, verovatno će i rasti, a opet s druge strane postoji i verovatnoća, sasvim realna, da određeni broj građana pogotovo starijih imaju strah od koronavirusa“, izjavio je Pejić i dodao da smatra da, iako je teško predvideti, možemo očekivati da to bude oko 50 odsto.
Da nema nikakve podatke, a takođe ne želi da nagađa jer to, kako kaže, nema smisla, rekao nam je i sociolog Srećko Mihailović.
„U svakom slučaju, reč je o tome da jedan broj građana, koji nije zanemarljiv, ne pristaje na ovakve izborne uslove i to je činjenica, a koliko je tih građana to će se teško odrediti i nakon izbora i na samim izborima i jedino se može saznati putem istraživanja ukoliko su ta istraživanja validna“, zaključio je sociolog.
