21
"Prošla je već polovina serije i razna su osećanja. Postoji mnogo netačnih stvari koje se tu prikazuju, a ponekad cela epizoda, kao što je ova poslednja u nedelju ne donosi ništa", kaže Zoran Živković, koji je nakon atentata na premijera Zorana Đinđića 2003. godine, izabran za predsednika vlade.
Njemu, kako objašnjava, pre svega smetaju materijalne greške u seriji, piše Danas.
„Prvo, postoji mnogo netačnih stvari koje se tu prikazuju, a ponekad cela epizoda, kao što je ova poslednja u nedelju ne donosi ništa. Recimo, sad uopšte ne mogu da se setim šta je poenta, šta je pokazano i rečeno u toj epizodi, a ono što piše u prvom kadru na početku serije da je to umetnička sloboda je opravdanje za sve ono što se posle toga loše radi“, smatra Živković.
„Ako pravite seriju koja se odnosi na nešto što je istorijska činjenica, i to nažalost, jako važna, ružna i brutalna, onda ne možete da se krijete iza umetničke slobode. Ima mnogo materijalnih grešaka za koje se plašim da nisu greške nego namera“, ukazuje Živković i kao primer navodi pojavljivanje Bebe Popovića na početku serije.
„Mislim da se u prvoj ili drugoj epizodi serije, dole piše 20. februar 2003. godine, prikazuje Beba Popović kako nešto ubeđuje Zorana Đinđića što je potpuna besmislica. Zoran je izbacio Bebu Popovića iz svog kabineta i uopšte iz vlade još u prvoj dekadi januara te iste godine. Isti taj Popović se zalaže za vanredno stanje, za akciju, a on apsolutno nije bio ni prisutan u tim prvim danima, nego je vraćen u vladu i Ministarstvo unutrašnjih poslova na molbu tadašnjeg ministra policije Duška Mihajlovića zato što je on rekao da nemaju čoveka za PR, pa tako može on. Ja sam se složio s time, kazao: „Okej, može dok traje vanredno stanje, a to znači tih manje od 40 dana“, priseća se Živković.
Kao pozitivno ocenjuje glumu dvojice policajca koji vode istragu u seriji „Sablja“ (Ljubomir Bandović i Feđa Štukan) ali ne vidi zašto su autori odlučili da izmišljaju likove, kad su je vodili realni ljudi.
„Potpuno je besmisleno da se izmišljaju dva lika policijca, koji vode istragu jer su se njome bavile realne ličnosti kao što su Boro Banjac i Sreten Lukić. Bez obzira na to što te dve uloge za razliku od drugh dobro igraju glumci“, napominje Živković, dodajući da nije bilo razloga da autori serije obrišu one, koje su u stvarnosti imali važnu ulogu u pronalaženju lica koja su učestvovala u atentatu na premijera Đinđića.
PROČITAJTE JOŠ
„Postoji još jedna stvar, a to je da je 10 odsto vremena u toj seriji posvećeno dijalozima, komunikaciji i razgovorima ubica, odnosno, članovima Zemunskog klana. Na osnovu čega autori serije tvrde da to ima bilo kakvog smisla ili bilo kakvog osnova, otkud oni znaju šta su uopšte pričali“, pita se Živković.
Na opasku Danasa da bi se to moglo objasniti umetničkom slobodom Zoran Živković odvraća da ona, ipak, ne može da bude opravdanje.
„Postoji mnogo činjenica o tome šta se dešavalo u danima pre atentata i u danima nakon atentata da nema potrebe da se bilo ko krije iza takozvane umetničke slobode“, ističe Živković, koji ima primedbu i na račun lika Zorana Đinđića.
„Lik Zorana Đinđića se pojavljuje u nekoliko fragmenata, a najduža scena u kojoj se on prikazuje u ove četiri epizode je kad biva ubijen. Trebalo je, ukoliko ste se odlučili da pravite takvu seriju, posvetiti mnogo više pažnje tome ko je bio Zoran Đinđić, šta je on radio mesecima, godinama, pre tog nesretnog dana, a ne da samo čin ubistva i nekoliko rečenica pre toga bude njegovo obeležje“, smatra Živković.
O tome kako vidi to što je „Sablja“ inicirana od RTS-a, Zoran Živković konstatuje da je to, ukoliko zdravorazumski razmišljate, neka podmetačina, pokušaj kreiranja nove istine nečega što bi trebalo da ubedi publiku da je to bilo ovako, a ne onako kao što se stvarno desilo. Mnogi, koji su bili njegovi, ili bliski saradnici Zorana Đinđića, kako navodi, nemaju pozitivno mišljenje o seriji „Sablja“.
„Mnogi se zgražavaju nad tim šta se emituje i što je slika o tome ta tzv. umetnička sloboda. Možda to može da se proda tamo gde neko nema pojma šta se tad dešavalo. Ali, nažalost, tome se ne treba čuditi ako je finansijer serije RTS, koji je odavno PR agencija Aleksandra Vučića, i naravno, nažalost, oni kreiraju takvu sliku i o Zoranu Đinđiću i o svim događajima koji su vezani za 12. mart“, zaključuje Zoran Živković.
