Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je pitanje vlasništva države nad medijima "vruće" i da ni u Evropi nema pravila ni pravnih tekovina po tom pitanju, ali je važno da postoje zaštitne mere kako se ne bi došlo do dizbalansa u medijskom pluralizmu.
Žiofre je u Novom danu TV N1 rekao da je napredak zabeležen u nekoliko oblasti kada se govori usvojenim medijskim zakonima.
„U zakonu smo videli neke pozitivne korake, kao što je imenovanje članova REM koji treba da ojačaju njegovu nezavisnost, kodifikaciju uloge Saveta za štampu, transparentnost, pristup finansiraju, to su sve važni koraci napred“, istakao je Žiofre.
Znam da je jedno pitanje vruće – pitanje uloge države u medijima, kazao je Žiofre za N1.
„U EU nemamo pravila, pravne tekovine neke države članice dozvoljavaju državno vlasništvo, neke ne. Ali važno je da postoje zaštitne mere kako ne bi došlo do dizbalansa u medijskom pluralizmu“, naglasio je evropski zvaničnik.
Prema njegovim rečima, EU želi da vidi razjašnjenje antimonopolskih pravila, konkurencije i kontrole koncentracije, „zaštitne mere koje će obezbediti uređivačku nezavisnost i medijski pluralizam“.
Morate da imate zaštitne mere koje će štititi medijski pluralizam, ma kakva da je situacija u pitanju. Potrebno je imati REM i njegova će se uloga modifikovati, to je važna mera koju želimo da vidimo da se realizuje, rekao je on.
Takođe, kako je istakao, Savet za štampu je čuvar etičkog kodeksa i ima ulogu u jačanju zaštitnih mera.
„Ova oblast se za nas stalno menja, razvija. Uskoro će doći novi propisi u EU, trenutno radimo na aktu o medijskim slobodama“, naveo je Žiofre.
Govoreći o usklađivanju spoljne politike Srbije sa EU, Žiofre je kazao da je to pitanje problem, podsetivši da je Srbija prošle godine imala nazadavanje, da je pala sa 60 na 40 odsto, a da ni ove godine nije bilo značajnog napretka.
„Srbija je ostala na istom nivou, a to nije dobra vest“, kazao je on.
Obaveza o usklađivanju je, kako je podsetio, uvek postojala i to nije ništa novo.
„Mnoge zemlje kandidati su na 100 odsto usklađenosti“, rekao je on i dodao da je Srbija odlučila da zauzme drugačiji stav u vezi sa sankcijama prema Rusiji, a da će EU nastaviti i dalje da insistira na tome.
Govoreći o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, Žiofre je ponovio da će predlog Evropske komisije zemljama članicama biti – sprovođenje Ohridskog i ranijih sporazuma kao uslov za dve strane.
„Moraće da pokažu istinsku rešenost da su spremni da ih sprovedu“, naglasio je evropski zvaničnik.
Pitanje normalizacije odnosa, kako je ocenio, „ide od krize do krize, a mislim da treba da idemo od napretka do napretka“.
Žiofre kaže da se proces pristupanja zasniva na zaslugama i da kandidati moraju da budu spremni kada dođe trenutak.
U specifičnom smo trenutku zbog rata u Ukrajini, postoji jasan signal EU da moramo da idemo brže i sprovedemo proširenje na zapadni Balkan, ali i ubrzati proces reformi, naveo je on.
EU, kako je rekao, želi da radi sa Srbijom i svakom vladom koja ima stratečki cilj približavanje EU.
„To je pitanje rešenosti i vremena, moramo da osnažimo i vladu i skupštinu da rade bolje. Potrebno je da Vlada da ima vremenski horizont da može da radi sve što je potrebno na tom putu“, rekao je Žifre.
Opširnije čitajte na N1.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar