Žene na funkcijama: Vučić glumi rodnu ravnopravnost zbog EU

Politika 22. avg. 202021:5132 komentara
Podeli:
Dragana Sotirovski i Aleksandar Vucic
Dragana Sotirovski i Aleksandar Vučić Foto:TANJUG/ DIMITRIJE NIKOLIC/Vesna Lalić

Činjenica koju niko ne bi mogao da ospori, a na to je u nekoliko navrata ukazivala i Evropska unija, jeste da u političkom životu Srbije, kao i na čelnim mestima u privredi i ekonomiji u Srbiji ima premalo žena. U tom svetlu postavljanje Dragane Sotirovski na mesto gradonačelnice Niša, a zatim i Jelene Raković Radivojević na čelo Užica, odaje utisak da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rešio da poradi na rodnoj ravnopravnosti i poveća broj žena na rukovodećim funkcijama. Sagovornici portala Nova.rs, međutim, smatraju da je ovde samo reč o političkom spinu, te da u Srbiji za sad nema suštinske namere da se ženama da više prostora i nadležnosti.

Veliki odjek u javnosti ovih dana izazvala je vest o postavljenju bivše dopisnice RTS iz Niša Dragane Sotirovski na mesto gradonačelnice ovog grada. Isti slučaj je bio i sa izborom Jelene Raković Radivojević za novu predsednicu opštine Užice.

Dr Jelena Raković Radivojević Foto: uziceoglasnatabla.com

Glavni utisak bio je da je Vučić rešio da princip iz Vlade i iz Skupštine Srbije, gde je u prethodnom mandatu u odnosu na sve ranije bilo nikad više žena, prenese i na lokalni nivo. Da podsetimo, gotovo svaka od njegovih odluka o postavljanju žene na visoku funkciju imao je veliki odjek u javnosti. Takav je bio slučaj i sa izborom Ane Brnabić za premijerku, a već godinama su Zorana Mihajlović, Jadranka Joksimović i Maja Gojković u samom vrhu vlasti, u inat i uprkos lošim vibracijama koje su ove odluke izazivale u javnosti.

Dragana Sotirovski Foto:TANJUG/ DIMITRIJE NIKOLIC

Što, da se razumemo, ne znači da je ovim zadovoljen princip rodne ravnopravnost u srpskoj politici. Da ne govorimo o broju žena koje se nalaze na čelnom mestu u firmama, bankama, malim preduzećima… Taj broj i dalje je gotovo, pa mizeran…

Bez istinske koristi za žene

U februaru ove godine, Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, a pomeranje zakonskog minimuma sa trećine na 40 odsto žena u parlamentu predložila je narodna poslanica Gordana Čomić. To je bio ujedno i prvi amandman opozicije usvojen u prethodnom mandatu skupštine.

U tom svetlu, novinarka Jovana Gligorijević za Nova.rs kaže da priča o većem broju žena na političkim funkcijama ima duplo dno.

„Prvi nivo je to što u procesu pregovora o pridruživanju EU mi moramo da povećamo zastupljenost žena i u parlamentu i na ostalim funkcijama. Drugi nivo jeste to nesrećno rešenje sa kvotama, ali je jedino što je ceo svet mogao da osmisli. One zemlje koje su počele sa njihovom primenom, navikle su javnost na participiranje žena u političkom životu, tako da se u tim zemljama uopšte ne dovodi u pitanje to što su žene.

Sa druge strane, u Americi najave Bajdena da će, ako pobedi na izborima, na mesto potpredsednika postaviti ženu – izaziva brojne rasprave. Dalje, imamo u politici mnogo žena koje su praktično konzervativne čuvarke sistema od kojeg žene nemaju puno koristi, poput Tereze Mej, Angele Merkel, Margaret Tačer. Imamo, dakle, razne varijante učešća žena u svetskoj politici“, kaže Gligorijević.

Kad je reč o Srbiji, ona kaže da kod nas postoje trenutno dve vrste žena u političkom životu, ali feministkinje ne mogu da stanu ni iza jednih ni iza drugih.

„Imate žene koje zastupaju tvrde konzervativne stavove, u kojima, recimo, ne prave razliku između crkve i politike, štaviše smatraju da ih ne treba odvajati, kao što je na primer Milica Đurđević iz Zavetnika. Sa druge strane imamo žene u Vladi, na funkcijama, međutim, to su mahom žene iz redova SNS, stranci u kojoj ni politička ni seksualna orijentacija ne igraju nikakvu ulogu.

Jovana Gligorijević Foto: Ivan Dinić/Nova S

Tu je važna samo poslušnost, a te žene su deo jedne organizovane kriminalne grupe, što ova stranka jeste, pa su samim tim saučesnice. Dakle, to su te dve grupe žena u srpskoj politici, iza kojih mi kao feministkinje ne možemo da stanemo. Dakle, od njihovog postavljenja na važne funkcije mi kao žene nemamo nikakve koristi“, navodi Gligorijević.

Nagrada za lojalnost

Postavljenje Dragane Sotirovski na mesto gradonačelnice Niša i izbor žene na mesto predsednice opštine Užice, posmatra isključivo kao nagradu za lojalnost.

„To nema veze sa njihovim polom. Sam Vučić je u onom snimku sa sednice Glavnog odbora, koji je procureo u javnost, rekao da ga ne interesuju žene ni kvote, već samo nečiji rad i uspeh. U ovom trenutku, mislim da mu to samo ide kao sekundarna dobit, predstava u javnosti da povećava broj žena u političkom životu Srbije. Sotirovski je sa mesta dopisnice RTS postavljena prvo na čelo okruga, a sad i na mesto gradonačelnika, ne zato što je sposobna žena, već zato što je odana i tu je kraj priče. Dakle, Vučić još nije Gadafi sa telohraniteljkama, ali te žene oko njega su deo svite i lojalni su saučesnici“, smatra Gligorijević.

Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović kaže da je jako teško odgonetnuti prave motive koji stoje iza ovoga.

Dragan Popović Foto;N1

„Dobro je što se ispravlja ta kriva rodne ravnopravnosti u Srbiji. Dobro je da ima žena na funkcijama, pre svega da bi građani videli da žena podjednako dobro kao muškarac može da obavlja ove poslove. Ali to je samo prvi korak, sve ostalo u Srbiji nedostaje. Nemam utisak da vlast nešto ozbiljno radi po pitanju rodne ravnopravnosti u politici. Nemoguće je u autokratiji, u kojoj sve ovisi o jednom čoveku imati rodnu ravnopravnost. Postojanje demokratije je preduslov za tako nešto, bez demokratije rodna ravnopravnost pada u vodu“, zaključuje Popović.

Zorana Mihajlović kao izuzetak

Kao izuzetak od pravila, Jovana Gligorijević navodi potpredsednicu Vlade Zoranu Mihajlović.

„Kad joj se daju odrešene ruke, imamo dobra rešenja. Kad joj se, međutim, suprotstavi Zoran Đorđević, onda imamo rat između njih dvoje koji se završi lošim zakonskim rešenjima u smislu prava žena. Za razliku od nje premijerka Ana Brnabić, zarad lične koristi ne radi apsolutno ništa. Iako je lično Vučić autovao kao lezbejku, ona je to prihvatila zbog koristi.

Ana Brnabić, Zorana Mihajlović kombo
Ana Brnabić i Zorana Mihajlović Foto: Arhiva

Ništa nije uradila ni po pitanju prava LBGT populacije, pa ni po pitanju pravilnika Zakona o biomedicinskoj potpomognutoj oplodnji, koji su donošeni u vreme njenog mandata. Tim pravilnikom homoseksualne žene i muškarci ne mogu da doniraju genetski materijal za veštačku oplodnju, a u isto vreme Brnabić dobija dete sa svojom partnerkom. Šta je ona onda uradila po pitanju prava žena ili pripadnika LBGT populacije, osim što se dva puta pojavila na repu parade u Beogradu“, zaključuje Gligorijević.

Komentari

Vaš komentar