Foto:Vesna Lalić/Nova.rs/Goran Srdanov/Nova.rs

Kao što smo upozoravali, priča o litijumu se ponovo zahuktava od strane predstavnika naprednjačke vlasti. Izjave da je litijum “nafta 21. veka”, da je to razvojna šansa Srbije, da nam prodaju nekakve robotizovane rudnike i visoke plate govori da Aleksandar Vučić i Zorana Mihajlović ne žele izneveriti njihove strane „partnere“ iako su građani, ali i naša stručna i naučna javnost, poput SANU, jasno naveli da bi iskovanje litijuma značilo sigurnu devastaciju za zemlju, prirodu i zdravlje ljudi.

Moramo ispraviti gospođu ministarku, resurs budućnosti nije litijum – nego zdrava hrana i pijaća voda!

Svedoci smo da je ovogodišnja suša dovela do restrikcija vode u čitavoj Evropi a rat u Ukrajini je naterao razvijene zemlje da se pripremaju za nestašicu hrane. Srećom, mi još uvek imamo pitku vodu izuztnog kvaliteta i to u velikim količinama, dok je kvalitet zemljišta Srbije nadaleko poznat.

Budućnost 2050-te godine i porast potražnje za litijumom, nije ništa spram krize nastanjenosti planete i potrebe za hranom i vodom koja će nas zadesiti. Baš te 2050-te, koju pominje gospođa ministarka, zemlja će brojati deset milijardi ljudi, a više od milijardu i po ljudi bi moglo da se suoči s glađu.

A ovako izgledaju stvari danas: srpski izvoz hrane je ispod 4 milijarde dolara, dok Holandija, koja je veličine Vojvodine, a zemlju je otela od mora, ubira više od 90 milijardi dolara prihoda godišnje.

#related-news_0

Naše rešenje, koje zagovaramo još od početka ove godine je sledeće:

U podzemnim spremištima Zapadne Srbije, ispod Jadra i Mačve, ima dovoljno pijaće vode najvišeg kvaliteta, da se napoji cela Vojvodina, u kojoj 70% domaćinstava nema pijaću vodu, a Novi Sad je ima za još dve godine. I te najkvalitetnije vode ima svakog dana, cele godine, 4,1 tona u sekundi. Zrenjaninu, npr. treba 300 litara u sekundi. Dakle, za 14 gradova kao što je Zrenjanin, u kome svaka porodica zbog vaše nesposobnosti i nemara troše hiljadu i po evra godišnje na kupovinu flaširane vode.

Ako bismo na pravi način koristili vodne resurse, samo one ispod Mačve, u pitanju su milijarde evra čistog prihoda od pijaće vode. Sa maloprodajnom cenom flaširane vode od 20 evro centi godišnji bruto prihod od prodaje vode kretao bi se na nivou od 12-13 milijardi evra godišnje!
Ta ista Mačva, danas, od proizvodnje hrane ubira novca koliko bi, po projekciji, zarađivala čitava Srbija od nakave rudne rente.

Naš agrarni plan je da se hitno uloži u poljoprivredu, snažnim subvencijama, jeftinim đubrivom i gorivom, savremenim tehnologijama, povećanjem procenta navodnjavanja i zaštite od grada kao i dostupnoj stručnoj pomoći, dok bi netaknute predele Srbije trebalo zaštiti i proglasiti ih regionima zdrave hrane – tako bi Srbija za 5 godina postala vodeća evropska sila u proizvodnji hrane.

Tačno je da se naša politika suštinski razlikuje od vaše jer gde vi planirate kancerogena jalovišta – mi vidimo regione zdrave hrane, gde vi planirate koncentrovanu kiselinu i zatrovane bunare – mi vidimo izvore pijaće vode, gde vi planirate proterivanje ljudi sa nasleđenih imanja – mi vidimo bogate porodice i pune škole đaka, u svakom selu.

Između vaše i naše budućnosti – ogromna je razlika. Tačnije, razlika je sam život. A baš za to se mi borimo. Za zdrav i dostojanstven život svih nas na ovim prostorima – i za to smo spremili jasan plan.

Autor teksta je kopredsednik opozicione stranke Zajedno i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije

BONUS VIDEO Snimci iz drona: Ovako izgleda selo na koje se nameračio Rio Tinto

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar