0
General Zdravko Ponoš koji je na nedavnim izborima bio predsednički kandidat koalicije Ujedinjena Srbija i jedan od osnivača pokreta “Kreni-promeni” Savo Manojlović blizu su osnivanju političkih organizacija. Iako se spekulisalo da će udružiti snage, u ovom trenutku je verovatnije da će to biti dva pokreta ili dve političke stranke. Kad je reč o njihovim dometima na aktuelnoj političkoj sceni Srbije, mišljenje sagovornika portala Nova.rs je da bi udruženo mogli postati vodeća opoziciona snaga, s tim što bi to išlo na štetu aktuelne opozicije. Mogućnost da “zahvate” biračko telo stranaka na vlasti procenjuju kao malu.
Ponoš je široj javnosti u Srbiji postao poznat po objavljivanju njegove predsedničke kandidature, iako je godinama bio na mestu potpredsednika Narodne stranke Vuka Jeremića. Po završetku izbora napustio je ovu stranku, a odmah su usledile i najave da će uskoro osnovati soju političku organizaciju.
S druge strane, Manojlović je simpatije javnosti pridobio u vreme blokade auto-puta i mnogih drugih saobraćajnica širom Srbije, zbog Zakona o referendumu i Zakona o eksproprijaciji, kojima je vlast pripremala teren za rudarenje kompanije Rio Tinto.
Uoči izbora jedno od glavnih pitanja je bilo hoće li Manojlović i zvanično ući u politiku, što je on negirao objašnjavajući da tada to nije bio taj momenat. Po završetku izbora stvari su se promenile i sada izgleda da je sve bliže toj odluci.
Više od mesec dana spekuliše se da će Ponoš i Manojlović zajedno osnovati stranku, iako zvaničnih potvrda ove informacije nije bilo.
U ovom trenutku, ta opcija je i dalje u igri, ali je čini se veća verovatnoća da to, ipak, budu dve odvojene poloitičke organizacije.
Govoreći o njihovim dometima na političkoj sceni Srbije, politikolog Boban Stojanović kaže da je glavno pitanje da li će u politiku ići zajedno.
“Ukoliko bude tako, to bi stvorilo potpuno novu sliku na političkoj sceni Srbije u kojoj sam siguran da bi bili najrelevantniji i najjači opozicioni subjekt. Ali treba sačekati i videti šta i kako, imajući u vidu poslednje izjave pre svega Sava Manojlovića, ali i ko su potencijalni drugi ljudi u toj ili tim organizacijama”, kaže Stojanović.
Objašnjavajući stav da bi Ponoš i Manoojlović lako mogli postati vodeća opoziciona snaga, Stojanović kaže:
“Ponoš je osvojio oko 180 hiljada glasova više od koalicije koja ga je kandidovala i koja je izašla na parlamentarne izbore i to je prvi ozbiljan resurs i prostor koji ima ispred sebe. S druge strane, svi oni koji su deo te koalicije, zbog svega što se desilo nakon izbora, verujem da su njihovi birači razočarani postupcima i da bi vrlo lako mogli postati birači te nove političke organizacije. Dodatno, Savo Manojlović zbog svega oko protesta i blokada ima solidan rejting, a može da privuče i birače zelene opcije zbog svog aktivizma u toj oblasti”.
S druge strane, prognoze izvršnog direktora CeSid-a Bojana Klačara nisu toliko optimistične.
Mali koalicioni potencijal
Klačar smatra da bi za Ponoševu i Manojlovićevu stranka ili stranke, veliki problem bio to što bi teško mogli da sarađuju sa ostalim opozicionim partijama.
“Već imaju problem sa Narodnom strankom sa kojom će im verovatno biti nemoguće sarađivati, a imaju narušene odnose i sa SSP, posle reakcija na sastanak Dragana Đilasa i Aleksandra Vučića. Zbog toga ne bi imali veliki koalicioni potencijal”, smatra Klačar.
“Tu je ključno pitanje šta zapravo znači dobar izborni rezultat. Nema dileme da bi zajednička stranka Ponoša i Manojlovića imala mogućnost da pređe cenzus, međutim, meni se u ovom trenutku čini da je stranački život u Srbiji takav da se ne vidi prostor za novu političku organizaciju, a još manje za dve ukoliko budu pravili dve stranke. Prvi razlog je to što je opozicioni spektar u Srbiji fragmentisan i to je razlog lošijeg rezultata na izborima u celini. Našoj opozicionoj sceni je potrebno ukrupnjavanje i što više zajedničkih nastupa, a ne dalje usitnjavanje.”, navodi Klačar i dodaje:
“Drugi razlog je komunikacijske prirode. Smatram da nije održivo da opozicija posle svakih izbora i problema koji se javljaju pravi nove stranke. Mora se naći način da se sukobi unutar stranaka rešavaju, a ne da svaki problem rezultira cepanjem. Treći razlog je to što birači posle svakih izbora i ovakvih situacija gde nisu do kraja zadovoljni rezultatima, ulaze u još veću apatiju, kad im se posle pet ili šest meseci nude neke nove političke opcije i koalicije koje traju od izbora do izbora.
Kad je reč o tome iz čijeg bi biračkog tela Ponoševa i Manojlovićeva stranka mogli da “zahvate” Stojanović kaže:
“Sigurno je i da kao neki novi ljudi mogu da povuku i neke apstinente (ne veliki broj automatski, ali svakako jedan deo), Savo Manojlović bi mogao pre svega mlađi deo populacije da aktivira i povuče za sobom. U nekom smislu političkog spektra, mogli bi poprilično širok deo da obuhvate, a pre svega onaj gde je najviše birača i da pokupe neke glasove i levog i desnog centra”.
Klačar, pak, smatra da bi to bilo biračko telo dojučerašnjih Ponoševih partnera.
“To su, pre svega, stranke i pokreti iz Ujedinjene Srbije, zatim Narodna stranka i jednim delom koalicija “Moramo” čije bi birače mogao da odvuče Savo Manojlović. Teško mi je zamislivo da bi mogli da računaju na glasove SNS i SPS, jer su i ovi izbori pokazali da kad SNS gubi glasove oni odlaze ili SPS ili nekoj od stranaka tvrde desnice. Mislim pre svega na Patriotski blok, DSS i delom Zavetnike”, zaključuje Klačar.
BONUS VIDEO: Savo Manojlović pred sudom
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
