8
Pod plaštom „dobrih namera“, Ministarstvo pravde je predložilo izmene Krivičnog zakonika, kojim bi trebalo da se poveća zaštita novinara. Umesto toga, sudeći prema oceni sagovornika „Nove“, vlast na mala vrata uvodi nešto što bi moglo da zaliči na „verbalni delikt“ i ujedno otvori prostor za dodatne zloupotrebe. Ne treba zanemariti ni činjenicu da se izmene najavljuju uoči izbora, koji će biti održani u aprilu sledeće godine.
Pišu: Vojislav Milovančević; Bojana Anđelić
U obrazloženju izmena Krivičnog zakonika navodi se da on već sada pruža zaštitu novinarima, ali da postoji potreba da se ona dodatno obezbedi. Ali da li je to baš tako?
Pročitajte još...
Naime, u članu 149. stav 2 se navodi: „ Кaznom iz stava 1. kazniće se i ko neovlašćeno spreči ili ometa objavljivanje putem medija informacije od javnog značaja, ili ko zbog objavljivanja takve informacije ili mišljenja grubim vređanjem ili zalostavljanjem, drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajno ugrozi spokojstvo lica koje je informaciju ili mišljenje objavilo“. Zaprećena kazna zatvora je do godinu dana.
Mišljenje je lako podvesti pod delikt
Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić rekao je da je kod pomenutog krivičnog dela reč o prilično opasnom proširenju polja inkriminizacije, te da se na taj način štiti i mišljenje o mišljenju.
– Mislim da to u našem ambijentu, koji je prilično netolerantan prema različitim mišljenjima i stavovima, može biti opasan presedan i podloga zloupotrebe. Pogotovo što je zaprećena kazna zatvora – smatra Majić.
On dodaje da prečesto korigovanje krivičnog zakonodavstva nikad nije dobro. Smatra i da je najsporniji deo koji se odnosi na medije i objavljivanje informacija od javnog značaja.
– Mislim da se ovde ide ka strožoj krivično-pravnoj reakciji u ovom delu. Definitivno je tačno da je naš javni prostor sve samo ne neka uređena oblast i da je način izražavanja potpuno neprimeren. Međutim, uvek je pitanje, kad posežete za krivično-pravnom reakcijom, šta je veća šteta, a šta je veća potencijalna korist. Plašim se da je u ambijentu u kom mi živimo potencijalna šteta veća ako ovakvo rešenje ostane, jer će se prilično lako dokazivati da je nečiji osećaj ugrožen, ovog puta i povodom mišljenja koje je neko izrazio – naglašava on.
Majić smatra da se u društvima u kojima ne postoji tradicija dijaloga, kakvo je naše, vrlo brzo dolazi do toga da se mišljenje podvede pod delikt.
– Svakako to je određena vrsta, ne onako eksplicitni verbalni delikt kakav je bio u vreme komunizma. Ponavljam, stalno bi trebalo imati na umu u kakvom ambijentu se donosi takva odluka – poručuje Majić.
Korak napred i dva koraka nazad
Saša Janković, pravnik koji je svojevremeno obavljao funkciju zaštitnika građana, za dnevni list „Nova“ kaže da su predložene izmene Krivičnog zakonika u vezi sa slobodom mišljenja u Srbiji korak napred i istovremeno dva koraka nazad, te da ih lako može zloupotrebiti vlast.
Naime, kao novost, predlaže se krivično kažnjavanje grubog vređanja, zlostavljanja, drskog ili bezobzirnog ponašanja u vezi sa pruženom informacijom od javnog značaja ili mišljenjem – naveo je on.
Prema njegovoj oceni, korak napred je to što bi zaista trebalo kažnjavati grubo vređanje i zlostavljanje bilo koga, pa i javnih funkcionera u vezi sa mišljenjem koje su izneli.
– Grubo vređanje i zlostavljanje nije isto što i kritika i oni treba da budu zabranjeni svuda i svakome, a ne da, što je danas slučaj, budu nova naopaka normalnost javne reči. Nema ni opravdanja za grubo vređanje javnih funkcionera – građanima na javnoj funkciji i nisu potrebni ljudi koje teške uvrede ne pogađaju, niti oni koji se ne libe da vređaju druge, a samo takvi će na javnoj sceni ostati ukoliko se nastavi trend vređanja svih i svakoga – podvlači naš sagovornik.
Pročitajte još...
S druge strane, Janković smatra da je korak nazad to što se pokušava kažnjavati drsko mišljenje o mišljenju.
– Već je, Zakonom o javnom redu i miru, zabranjeno drsko napasti nečiju slobodu, imovinu ili čak i javni moral, što je u redu. Ali drsko misliti o nečijem mišljenju, pa i mišljenju najviših državnih funkcionera, naši su pravo i sloboda. To se ne sme ograničavati i siguran sam da je taj predlog nova opasnost po već teško narušene slobode i prava građana Srbije – zaključuje naš sagovornik.
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika pripremilo je Ministarstvo pravde. Na javnoj raspravi je od 7. oktobra i trajaće do 27. 10. 2021.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
