0
“Badava radimo zemlju, ako se u državi ništa ne promeni. Moramo da utičemo onoliko koliko mi možemo, da doprinesemo da se bilo šta promeni”, reči su nekoliko penzionera iz šumadijske opštine Knić, koji svake subote odlaze u Kragujevac na protest “Srbija protiv nasilja”. U njihovoj opštini protesta nema, ali to, navode oni, ne znači da sve funkcioniše i da su ljudi zadovoljni. Naprotiv, uglas kažu, “da smo stigli do dna” i da živimo u “smešnoj državi“ gde nema nikakvog reda.
Mala šumadijska opština Knić, jedna je od lepših i prirodom bogatijih srpskih opština. Krasi je Gružansko jezero, srednjevekovni grad Borač, a plodne zemlje ima na pretek.
Problem je, što plodne oranice danas nema ko da obrađuje, jer se broj stanovnika od popisa iz 1990. godine pa do danas, više nego prepolovio.
Pre 30 godina u 36 sela koja pripadaju opštini živelo je skoro 25.000 stanovnika, a danas, tek nešto preko 11.000.
Muke meštana Knića iste su kao i u ostatku Srbije – mladi odlaze, na zemlji ostaju čuvari vekovnog ognjišta, pa tako glas protiv aktuelnog SNS režima dižu upravo oni koji su i najbroniji – penzioneri.
Na proteste “Srbija protiv nasilja” iz Knića svake nedelje u Kragujevac odlazi oko 50 meštana, a dok nije bilo protesta u Kragujevcu, išli su, kažu, “čak do Beograda”.
“Omladina nam beži, a u selu nemaš da kupiš jedno jaje”
Nova.rs posetila je opštinu Knić i razgovarala sa meštanima koji uglavnom žive od poljopriverde.
PROČITAJTE JOŠ...
0
1
3
Skupoća i inflacija ozbiljno su zakačile i njihovu proizvodnju, pa se jadaju da nemaju nikakvu računicu od bavljenja poljoprivredom i da su „samo na gubitku“.
Svesni su da su promene potrebne u svim segmentima, a ponajviše, kažu, u poljoprivredi koja hrani celu zemlju,
Knićani s kojima smo razgovarali, svoj glas pobune izražavaju na protestima “Srbija protiv nasilja”. Kragujevac im je najbliži, a penzioner Jovan Petrović (76) nas uverava da bi “išao i do Budimpešte”, jer “ovo više ne može da se podnese”.
“Svi se nadamo boljem, ali ovaj prostakluk i bahatost koju viđamo od vlasti, to nas najviše pogađa i tera na pobunu. Najgori ljudi su na vlasti, svi vide da je ovo loše. Ja osećam da je moja dužnost da učestvujem u promenama. Nije mi teško da idem na protest, završim sve poslove do pet sati i idem za Kragujevac. Prvi sam na Đačkom trgu”, priča Jovan o svojim motivima i podvlači da na proteste najviše ide zbog ćerke i unuka koji je skoro završio fakultet.
Optimistično ocenjuje i da je stekao utisak “da se narod oslobodio straha”, pa veruje da su promene sve bliže.
Njegov prijatelj Života Spasenić (66) takođe penzioner, revoltirano zaključuje da je ova vlast “potpuno uništila selo” i plastično nam objašnjava da, ako bismo sada zaređali po knićanskim selima, ne bismo mogli da kupimo ni jedno jedino jaje, prase ili jagnje.
“Ova vlast se totalno otuđila od naroda. Oni samo misle šta mogu da uzmu za sebe. Selo je upropašćeno. U mom selu Pajsijeviću, koje je jedno od većih, nekada je svaka kuća imala minimum dve krave, a sada samo šest domaćinstava drži krave. Ja obrađujem osam hektara zemlje, još toliko uzimam pod zakup, imam svu mehanizaciju, a od bavljenja poljopivredom imam samo žuljeve na rukama. Nikakvu dobit! Badava radimo zemlju, ako se u državi ništa ne promeni. Eto, zbog toga ja idem na proteste”, navodi nam Života svoje razloge.
“Boli me što mi deca odlaze sa zemlje”
Života nam kao ponosni roditelj priča i da ima troje dece, ali mu u oku titra tuga, jer je, kako kaže, svestan da niko od njih neće ostati na porodičnom imanju.
“Najmlađi sin prodaje krpice u Beogradu, radi u butiku. Ostavio je ovde veliko domaćinstvo koje imamo. Mene duša boli što znam da posle mene tu niko neće da ostane. Otišao je, jer je svestan da ne može da se živi od poljoprivrede, džabe radimo. Ćerka će da se uda i ode, a drugi sin je još tu, ali planira da ide u inostranstvo. Nema perspektive na selu, sve je totalno propalo”, otvorio je dušu Života.
Iste muke muče i Milana Radosavljevića.
On je kao fabrički radnik otišao u invladisku penziju. Poljoprivredom se bavi da bi imao hranu za sopstvene potrebe, a od dvojice sinova, jedan je već u inostranstvu, dok se drugi, nevoljno kaže, priprema da ide.
“Ja na proteste idem, jer imam utisak da je pod ovom vlašću u pitanje doveden optanak nacije. To nikada nije bilo i toga se plašim. Plašim se i što ćemo da ostanem sami, što iza nas neće da ostane niko od mlađih ljudi na selu. Šta da radim, da se okrećem po selu u kom nema omladine? Sva omladina može na prste da se nabroji”, rezgniran je Milan.
Zbog takvog stanja, objašnjava on, iz Knića na proteste uglavnom idu stariji ljudi, jer žele da im potomci ostanu na selu.
“Vidim da su mladi izgubili interesovanje, verovatno su, što bi naš narod rekao, digli ruke od svega i onda planiraju neki bolji život preko granice. Bio sam na protestima u Beogradu, tamo je mnogo mladih, ali u našoj opštini ih nema. Zbog toga, mi stariji, idemo da se izborimo za njih”, zaključio je penzioner Milan.
Naši sagovornici iz Knića, najavili su da će i ove subote biti na protestu u Kragujevcu, koji im je najbliži grad u kom se održava protest “Srbija protiv nasilja.
I ovoga puta, građanski protest počeće na Đačkom trgu ispred Prve kragujevačke gimnazije, a posle protestne šetnje, biće blokrana raskrsnica ulica Sve Kovačevića i grada Sirena.
BONUS VIDEO: U Beogradu većina građana za stranke oko protesta
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
